Srbija se bliži danu kada će postati domaćin EuroPride-a, prvog u ovom delu Evrope. Ali ne, neće ključna tema ovog teksta biti ni da li će novi gradonačelnik Beograda otvoriti festival, ni kakav će biti program, ni koja se sad desna organizacija protivi skupu. Imamo važnije teme od toga.
Transrodnost je i dalje tabu u Srbiji, a pored već stalnih napada sa desne strane, sve su glasniji i napadi iz redova aktivizma. Ipak, pomaci postoje, a borba je neprestana.
Najvažniji pomak je to što je u najnovijoj revidiranoj verziji međunarodne klasifikaciji bolesti (MKB-11) koju je 2018. godine objavila Svetska zdravstvena organizacija, a 2019. godine odobrile sve članice SZO, transrodnost depsihopatologizovana, odnosno uklonjena sa liste mentalnih oboljenja. Dakle, transrodnost je sada smeštena u domen seksualnog zdravlja kao varijacija rodnog identiteta.
Zašto je ovo važno za Srbiju? Zato što je MKB-11 stupila na snagu 1. januara 2022. godine, u godini kada će Srbija biti domaćin EuroPride-a i promovisati se kao zemlja koja poštuje ljudska prava i različitosti. Kao članica SZO, Srbija je u obavezi da MKB-11 implementira u naš zdravstveni sistem i za to ima rok od 3 do 5 godina.
Kako bi se ovo desilo što pre, kolektiv Talas TIRV pokrenuo je kampanju zagovaranja za depatologizaciju transrodnih identiteta u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.
„Smatramo da se usled patologizacije transrodnih identiteta, i uopšte usled vezivanja teme transrodnosti isključivo za medicinski kontekst, društvu šalje pogrešna poruka o tome šta znači biti transrodna osoba i šta je zapravo transrodnost. Ovom kampanjom želimo da ukažemo na to da su transrodni i rodno nebirnarni identiteti validni kao i bilo koji drugi rodni identitet, te da su nametnute društvene norme nešto što treba menjati budući da se zahvaljujući njima guši sloboda rodnog izražavanja i podstiču mržnja i netrpeljivost prema svima koji ne žele da se tim normama povinuju“, navodi se u saopštenju ovog kolektiva.
Članovi i članice kolektiva kontakirali su sve relevantne institucije, a odgovor je, za sada, stigao od dve.
„Pozitivan odgovor i otvorenost za saradnju po pitanju depatologizacije dobili smo od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, kao i od Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Usled unutrašnje reorganizacije i drugih obaveza nadležnih nismo dobili nikakav konačan odgovor od drugih institucija (Ministarstvo zdravlja, Republička stručna komisija za transrodna stanja, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Lekarska komora Srbije). Iako imamo razumevanja za takva odlaganja, smatramo da je nedopustivo da se pitanje naših najosnovnijih ljudskih prava i telesne autonomije (koja su zbog situacije sa COVID-19 pandemijom još više narušena) stavlja u drugi plan kao neesencijalno – s izuzetkom Zaštitnika građana koji je početkom godine izdejstvovao da se ponovo omogući uvoz i nabavka estrogena (polnih hormona) preko osiguranja za trans žene i druge žene koje ih ne mogu same proizvesti“, navode iz ovog kolektiva.
Foto: Katlove / Pixabay
