Terapeutkinja Caroline Toshack podelila je za Gardijan savete o tome kako odbaciti perfekcionizam i živeti u trenutku.
„Razmišljam i razmišljam i razmišljam, pomislio sam da sam izgubio sreću milion puta, ali nikada nisam bio srećan”, napisao je autor knjige „Everything is Illuminated„, Jonathan Safran Foer, opisujući mnogima od nas previše poznat misaoni proces.
Poslednjih nekoliko godina situacija se nije previše promenila, a stručnjaci navode pandemiju – i posledično porast izolacije i nivoa anksioznosti – kao okidač za mnoge potencijalne preterivače iliti, „overtinkere“. Ali pustiti stvari i živeti u sadašnjosti često je teže nego što zvuči.
Kako smanjenjiti pritisak i perfekcionizam, u korist ponovnog otkrivanja radosti i jednostavnosti – odgovor na to daje Caroline Toshack.
Ne razmišljajte previše unapred
Nedavni događaji i strahovi oko zdravlja značili su da je razmišljanje (čitaj: briga) o budućnosti i zdravlju voljenih često neizbježna. No, dok razmišljanje unapred može biti korisno, može se pokazati i štetnim ako se na njega previše oslanjamo, kaže Toshack.
„Kao ljudima, teško nam je da gledamo u budućnost i vraćamo se u prošlost. Gledanje prema napred omogućuje nam da se pripremimo i planiramo za ono što je pred nama i motiviše nas. Gledanje unatrag, s druge strane, pomaže nam da učimo i rastemo iz prethodnih iskustava. Međutim, previše fokusiranja na budućnost i preterano pripremanje za ono što bi se moglo dogoditi dovodi do stresa i teskobe. Isto tako, gledanje unatrag na ono što smo mogli da uradimo drugačije često dovodi do preteranog razmišljanja i zabrinutosti”, kaže terapeutkinja i dodaje još jedan savet: kada osetite da vam misli jure u prošlost ili budućnost, umesto toga pokušajte da se nežno ukorenite u pozitivnu emociju koju trenutno osećate.
Odvojite vreme za „brigu“
Ako uhvatite sebe da brinete o stvarima nad kojima nemate kontrolu, nemojte se previše opterećivati – to je ljudska priroda. „Teskoba i briga su strategije suočavanja„, kaže Toshack. „Oni nam pomažu da verujemo da činimo nešto kako bismo kontrolisali stvari koje su izvan naše kontrole. Ali umesto da se nose s temeljnim stresom, oni zapravo produljuju više teskobe i brige, čineći sve težim isključivanje ili opuštanje. Razumevanje ovoga može biti od pomoći onima koji su sve više zabrinuti zbog svakodnevnih stvari„, zaključuje i dodaje da je dobra taktika odvojiti 10 ili 15 minuta kada se osećate preopterećeno kao određeno „vreme za brigu“ jer iako se može činiti kontraproduktivnim, zapravo može da zaustavi brige koje dominiraju celim danom.
…zatim stavite stvari u perspektivu
Zapisivanje svojih briga na komad papira samo po sebi može biti koristan zadatak, ali njihova iskrena procena pomaže da steknete jasnoću i perspektivu. „Zapišite sve svoje brige – velike i male„, kaže Toshack. „Povucite crtu između onih koje ne možete kontrolisati – brinuti se o njima jednostavno je gubitak energije. S onima koji su preostali, odlučite možete li učiniti nešto u vezi s njima sada ili u bliskoj budućnosti. Ako ne, pomirite se i pustite ih. Ako da, napravite plan kako se s njima nositi. Saznanje da imate jasan put napred trebalo bi vam pomoći da se gotovo odmah osećate smirenije i kao da imate više kontrole”, objašnjava.
Pronađite uzemljenje
Jeste li nekada primetili da ponavljate situacije u svojoj glavi? To nas drži u nadi da nekako možemo da promenimo ono što se dogodilo (vest: malo je verovatno).
„Umesto da razmišljate o tome šta je moglo da se desi, postavite sledeća pitanja: šta mogu da naučim iz toga, kako mogu da nastavim dalje, šta sada mogu da učinim da sebi pomognem… Pomnost može biti korisna praksa koja pomaže da se brige, teskoba ili razmišljanje ostave po strani – upotrebite upute ili predmete oko sebe kako biste se prilagodili svojim čulima. „Na primer, pogledajte biljku pored sebe i vidite je u potpunosti – boje, teksture, svetlo na vazi. Ili pokušajte slušati zvukove oko sebe – možda čujete saobraćaj, ptice ili otkucaje sata. Čak je i samo 30 sekundi primećivanja i fokusiranja dovoljno da osetite umirujuće učinke“, zaključuje terapeutkinja.
Naslovna fotografija: Andrea Piacquadio / Pexels
