Boris Subotić: Teya Dora je pravi izbor, a što se tiče propratnih dešavanja oko njene pobede – na kraju svako predstavi sebe onakvim kakav je

U susret Evroviziji, već tradicionalno, razgovaramo sa jednim od najvećih fanova ovog takmičenja, koji je i sam rekao za Zoomer da je to „jedini sport koji prati“ (sa čim se potpuno poistovećujem) – Borisom Subotićem. Prethodne dve godine na domaćem takmičenju gledali smo ga u ulozi izvođača, oprobao se i na hrvatskoj „Dori“ kao autor, a ove godine je autor jedne od najzapaženijih PZE pesama – „No no no“ koju izvode David i Bojana. Za početak, želeli smo da čujemo njegovu ocenu ovogodišnjeg domaćeg takmičenja, ali i festivala koji nas čeka uskoro.

Kako je izgledalo ove godine posmatrati festival iz drugog ugla, što bi se reklo – iza scene?

Pre svega, drago mi je što ponovo diskutujemo o Eurosongu. Nacionalni izbor je za mene, moram priznati, protekao dosta stresnije nego prethodna dva na kojima sam učestvovao. S jedne strane, uživao sam u tome što odgovornost nije na meni ovog puta, ali s druge strane moj unutrašnji kontrol frik je izlazio na površinu s vremena na vreme.

Možemo li onda da pretpostavimo da si veću tremu imao sada, nego kao izvođač?

Definitivno sam veću tremu imao ove godine. Na stranu što je sve bilo na Bojani i Davidu, pa sam imao prirodan strah kako će to ispasti na kraju, oni su definitivno u top tri moje najdraže saradnje, mnogo ih volim i bilo mi je bitno da se predstave na najbolji mogući način.

Kako je izgledao rad na pesmi „No no no“, šta ti je bila inspiracija za tekst koji ima vrlo zanimljivu liriku?

Kao sto sam već pomenuo, stvaranje pesme „No, No, No“ i sam rad sa Bojanom i Davidom je za mene bio uživanje. Volim ljude koji ego ostavljaju ispred vrata studija i dolaze da zajedno uradimo ono što je najbolje za njih. Što se tiče teksta, Violeta Mihajlovska i ja smo ga brzo napisali, obično se ne sećam šta je bila inspiracija za pesme koje radim, pa je takav slučaj i sa ovom pesmom. S obzirom na to da je pesma namenski rađena za Bojanu i Davida, rekao bih da su njih dvoje inspiracija.

Pesma se vrlo često ocenjuje kao da je rađena za „domaće tržište“, sa čim se lično ne slažem i mislim da bi na Evroviziji mogla fino da se plasira. Da li si Evroviziju imao na umu kada si je pisao, ili je njen PZE život došao slučajno?

Pesma je radjena za „PZE“, naravno da sam u glavi imao i Evroviziju. Mislim da smo takav tip pesma imali prilike da čujemo i na Evroviziji, pa zato ne mislim da je ograničena samo na Balkan.

Kako ti se čini ovogodišnji PZE, ko su ti bili favoriti i kako komentarišeš hajp i neprijatnu situaciju koja se stvorila u javnosti povodom Teya Dore i Breskvice?

Meni je festival ove godine bio veoma inspirativan i interesantan, možda interesantniji nego godina pre kada sam i sam bio izvođac. Od samog starta sam bio za Teya Doru, Zorju i Konstraktu. Koja god da je otišla bio bih veoma ponosan. Međutim, kada sam prvi put čuo i video Teya Dorin nastup naježio sam se. To se nikada ne dešava. Mislim da je ona pravi izbor. Što se tiče propratnih dešavanja oko njene pobede, mislim da svako na kraju predstavi sebe onakvim kakav je.

U javnosti se otvorila priča o tome koliko treba biti „srpskog“ ili „nacionalnog“ u pesmama koje nas predstavljaju, o „etno-popu“ kao receptu na Evroviziji – iako su naše najuspešnije pesme zapravo bile čist pop. Koliko momenat „nacionalnog“ treba da bude prisutan, i da li mora da bude, i postoji li uopšte „recept“ za pobedu na Evroviziji?

Sta znači „srpska“ pesma? Po meni, pesma koju izvodi srpski izvođač je srpska pesma. Mislim da su se malo pomešali lončići i zamenili određeni pojmovi. Poslednja etno-pop pesma koju smo mi imali na nacionalnom izboru se zvala „Cvet Sa Istoka“ i izveo ju je Princ. Što se tiče recepta za pobedu, ne znam mnogo o tome, nisam pobedio, ali jedna stvar vezuje sve pobednike – pesma i izvođač moraju biti iskreni.

Da se malo osvrnemo i na još jedan domaći festival koji se nedavno vratio, a koji je po svemu drugačiji od PZE – Beogradsko proleće. Kakvi su ti utisci sa ovog festivala, koliko se razlikuju i šta tebi više prija?

Beogradsko proleće je potpuno drugačiji festival od PZE-a. Jako mi je žao što festival više nije koncipiran tako da izvođači pevaju uz orkestar, da jeste verovatno bih prednost dao Beogradskom proleću. Svakako sam uživao u nastupima svojih kolega, bilo je fenomenalnih pevača.

Pesma koju si mu napisao prikazala je Filarrija u potpuno drugom svetlu od onog što je pokazao na PZE u prethodne dve godine. Kako je ova pesma nastala, kako je pronašla put do svog izvođača i kako je izgledala saradnja sa Filarrijem?

Pesma „Nebo“ je nastala u istom periodu kad i Hanina „Nesreća“. Mislim da se to i čuje. Saradnja sa Filarrijem se desila nekako spontano, čuo je pesmu, dopala mu se i krenuli smo da radimo. Drago mi je što se na ovom festivalu prikazao prvenstveno kao pevač, što on i jeste. Mislim da je Filarri veoma talentovan izvođač i da ga publika još uvek nije razumela u potpunosti. Bilo je veoma jednostavno sarađivati sa njim, kao što sam već rekao, volim ljude koji su otvoreni za savete, promene i kritike zarad projekta, tako nastaju najbolje stvari.

I za kraj jedno generičko novinarsko pitanje – šta Boris sprema sledeće?

Ono sto sledeće treba da se desi je moj singl. Želim da se pored autorskog rada konačno pozabavim i svojom pevačkom karijerom. Postoje neke komplikacije oko te „prve“ pesme, ali nadam se da će pesma uskoro izaći. Deluzivno priželjkujem kraj maja, videćemo šta će na kraju da se desi. Svakako singl je ono na čemu trenutno radim.

Fotografije: Boris Subotić, privatna arhiva

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još