Blic kurs medijske pismenosti: slučaj Lazović VS Srpski Telegraf

Kako tačno funkcionišu naši mediji, vrlo jasno se može videti na primeru nedavne naslovne strane Srpskog telegrafa koji je objavio „mračnu tajnu Radomira Lazovića”, odnosno informaciju kako je njegov pokojni otac navodno silovao Amerikanku sa još šestoricom muškaraca. Radi se o istom listu koji je pre manje od mesec dana takođe pisao kako je Lazović deo „Veljinog ganga”, zbog čega je Lazović podneo tužbu. Taj isti list sada smatra kako su oni žrtve „hajke koju je pokrenuo Lazović” koji „patetiše umesto da kaže istinu”.

Pošto ono što se smatra „patetikom” u odgovoru Lazovića uopšte nije relevantno za priču ostaviću ovde samo printscreen Lazovićeve objave kako bi imali referencu, a mi idemo na konkretno.

Foto: Instagram printscreen, Radomir Lazović

Sindrom: Hajkom na hajku, spinom na spin.

Osnovna floskula domaćih tabloida koji funkcionišu po jednoj vrlo jednostavnoj formuli: pokreni hajku na svakog ko govori protiv režima, objavljujući najbrutalnije neistine, ne obazirajući se o tome ni šta pišu ni o kome pišu. Obavezno su informacije koje dobiju potvrđene iz „izvora koji je upućen u slučaj”, a koji se ne može proveriti. Kada neko ne želi da to prokomentariše, ili ti odgovori – vičeš kako si ti žrtva i kako se zapravo vodi hajka protiv tebe jer si objavio istinu. Ako neko pokuša da kaže da lažeš, jer nemaš dokaze za objavljeno i prati te reputacija da si medij koji je po svakom monitoringu Saveta za štampu na vrhu po broju objavljenih vesti koje su utvrđene kao lažne – vičeš kako su to sve to strani plaćenici i državni izdajnici.

I još ćeš pokušati da koristiš njihovu argumentaciju – na pitanje zašto je ta informacija, čak i ako je tačna, od javnog interesa – citiraćeš Zakon o informisanju. Isti onaj zakon na osnovu kog je već podneta jedna tužba protiv tebe od strane iste osobe o kojoj piše. I na osnovu kog su mnoge prethodne, od raznih ljudi, dobijene. Isti onaj Zakon u kom zapravo ne piše ono što ti tvrdiš jer ne – to da li je nečiji otac počinio neki zločin nije uvek stvar javnog interesa. Da čujemo argumentaciju zašto jeste – da bismo znali zašto nije.

Kolege iz Šolakovog tabloida podsećamo da Lazović obavlja javnu funkciju, da ga kao poslanika plaćaju svi građani naše zemlje, te da je njegova lista dobila novac iz budžeta za kampanju. S obzirom na to da se bavi politikom, ne može se smatrati da je bilo koja informacija koja bi mogla da utiče na njegove stavove i odluke nebitna, a ovako težak zločin koji je počinio član njegove porodice to svakako nije. Podsećamo ih još jednom i da smo Lazovića uredno pozvali i predočili mu koja je tema teksta, uz molbu da odgovori i taj odgovor bi svakako bio objavljen u celosti“, navodi u odgovoru Srpski telegraf.

„Šolakov tabloid” je za neupućene Danas, koji je postavio pitanje zašto je to javni interes. Ovo je deo odgovora koji tvrdi da je ova informacija mogla da utiče na njegove stavove i odluke. Ako i pretpostavimo u obzir da je sve što pišu istina i da se ovo dogodilo, desilo se kako tvrde sedamdesetih godina, pre Lazovićevog rođenja – teza kako bi to „uticalo na stavove” je najmanje rečeno besmislena. Takođe, to što se on bavi politikom nije relevantno za slučaj jer opet – desilo se pre nego što je počeo da se bavi politikom, a njegov otac, koliko je poznato – nije imao političku moć ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, gde se slučaj navodno desio. Tako da ne, to što je neki član tvoje porodice možda nešto uradio pre tvog rođena te ne diskvalifikuje da se baviš tom temom, niti te čini licemerom.

Dalje kažu: „Takođe, Lazović je u parlament ušao voljom građana, kojima je obećao istinu, borbu za ljudska prava, dok je nedavno podržao žene koje su protestovale zbog intervjua jednog lista sa silovateljem. Uvereni smo da zarad kompletne slike i pune informisanosti, građani koji su glasali za Lazovića, kao i oni koji ga plaćaju, treba da znaju i sve činjenice o njegovoj porodici” – takođe irelevantno. I Hitlerovi potomci imaju pravo da se bore za ljudska prava, jer ih postupci njihovih predaka ne diskredituju u tome. Ukoliko Lazović nije osoba koja je zataškala taj zločin ili uticala na to da on bude, kako tvrdi Srpski telegraf, kažnjen „kaznom koja je bila manja od prosečne”, što je kao u datom trenutku još uvek nerođeno biće teško mogao da uradi – nije relevantno.

A onda dolazimo do ključnog momenta: argumentacija dalje upućena Danasu zapravo objašnjava pravi povod objavljivanja teksta, i to potvrđuje:

Konačno, kolege iz Danasa podsećamo i da su u svom listu u serijama raznih tekstova napadali članove porodica Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, Bratislava Gašića… Tada im ništa nije smetalo, mada su stvari svakako neuporedive s obzirom na to da niko od njih nije počinio nikakav zločin. Za razliku od Lazovićevog oca…” – oookej…

Koliko mene pamćenje služi, objavljivani su tekstovi koji su govorili o određenim poslovima pojedinih članova porodica pojedinih ljudi na vlasti nastalim u vreme kada su se ti ljudi već nalazili na vlasti i postoji opravdana sumnja da su koristili svoju političku moć da pomognu članovima svojih porodica da dođu od određenih poslova. To jeste relevantno. Šta je nečiji otac, koji nije bio javna ličnost, niti imao bilo kakvu političku moć, navodno uradio pre 40 i kusur godina, pre nego što se njegov sin uopšte rodio, a kamoli ušao u Skupštinu Srbije – nije.

Da, podvučemo ovo vrlo jasno: sve i da se to desilo i da je Lazovićev otac silovatelj koji je silovao devojku pre Lazovićevog rođenja i za to bio u zatvoru – to NIJE relevantna tema od društvenog interesa jer ne, to ne umanjuje Lazovićev kredibilitet da se bavi pravima žena i da kritikuje medije koji objavljuju intervjue sa silovateljima. Ali kada se član porodice nekoga ko je na vlasti bavi potencijalno mutnim poslovima ili njegove firme dobijaju poslove na potencijalno sumnjivim konkursima – o da, to jeste tema od javnog interesa.

I nemojte imati iluziju da to Srpski telegraf ne zna i da toliko ne znaju ništa o novinarstvu da daju sebi za pravo da iznose potpune nebuloze. Oni to odlično znaju, kao što i odlično znaju da je to što rade – spin. Ali ih ne zanima.

Zato što spin radi. Oproban recept, svaki put upali i onda na kraju ispadne ono – birajte kome ćete da verujete. Dve istine. Post istina. Iako ne postoji ni post istina, ni alternativna istina, ni dve istine. Istina je jedna. Ali je spinova mnogo.

A oni najčešće budu kao situacija borbe Davida protiv Golijata. Sa jedne strane član manjinske partije u opoziciji koja nema medijsku moć, osim par medija koji su već svakako na meti svakodnevno kao „antisrpski” i kojima se šalju preteće poruke da će ih izrešetati – i medija koji ima punu moć i podršku države.

Borba nije ravnopravna, ali to ne znači i da je izgubljena.

Naslovna fotografija: Ne davimo Beograd

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Aleksandar Nastevski: Muškarci su ili nesvesni privilegija, ili se trude da ih očuvaju

On je mladi novinar koji je nedavno nagrađen za tekst - o menstrualnom siromaštvu. Em muškarac, em „ženska tema" i to još...

Ekonomski tigar u džungli zvanoj EPS

U našoj potrazi za ekonomskim tigrom našli smo se oči u oči s tim gde je zapelo.  Kao...

Danica Đokić: Vreme je da otvorimo Pandorinu kutiju

Ona je dobitnica Godišnje nagrade za toleranciju u kategoriji onlajn medija i to za tekst „Novinarke ustaju protiv nasilja prema drugim ženama,...

16 dana aktivizma u znaku jubileja: 20 godina od kako je porodično nasilje krivično delo

Danas počinje kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama", a ove godine ona je posebno značajna jer se obeležava i jedan...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još