Jedna od najvažnijih vesti koja je pogodila Srbiju jeste (ne)učešće Novaka Đokovića na Australian Open-u. Imali smo priliku da australijski pravni sistem upoznamo bolje od našeg, iako smo u isto vreme održavali referendum za promene upravo u oblasti pravnog sistema. Shodno tome, glavna tema razgovora u „Uređivanju“ bila je upravo Australija. Moj sagovornik, novinar N1 televizije Igor Besermenji, pratio je ovaj slučaj i bio čest gost stranih medija na ovu temu.
„Svetski mediji su se više bavili onim što su bile činjenice, kao i odlukama Đokovića i njegovog tima, te tajmlajnom događaja od sletanja u Melburn, do odlaska u imigracioni pritvor. U Srbiji smo se više bavili sa emotivne strane“, rekao je Besermenji i dodao da je to razumljivo, jer se radi o čoveku koji je postao simbol Srbije u poslednjih 15 godina. Ono što nije razumljivo jeste način na koji se izveštavalo.
„U prethodnih desetak dana koliko je trajao haos u Australiji neki od naših medija su dobrano prešli granicu dobrog ukusa u izveštavanju. Često smo imali naslove, pa i tekstove, koji nisu imali previše veze sa svim što se dešavalo u Melburnu, već su pisali svoje lične impresije i doživljaje, kako o članovima Đokovićeve porodice, tako i na račun vlasti u Australiji. Napravljeni su ozbiljni propusti jer se radilo o temi od globalnog značaja i trebalo je biti malo obazriviji sa onim što smo puštali u javnost jer strani mediji jesu pratili ono što se objavljivalo u Srbiji“, objasnio je Besermenji.
Besermenji se osvrnuo i na način na koju funkcionišu granični prelazi i vizni režim. Zbog svog prethodnog posla, sličnim situacijama je često svedočio.
„Sigurno je da nikakvi komentari iz Srbije, ili činjenica da je Novak iz Srbije, nisu uticali na odluku. Radi se o tome da postoje određena pravila koje je država Australija uspostavila u vreme pandemije korona virusa, a dokumentacija koju je najbolji teniser na svetu imao nije uspela da u dovoljnoj meri ubedi predstavnike Australije da mu odobri vizu na samoj granici“, objasnio je Besermenji i dodao da ljudi koji rade na granici imaju pravo da nekome uskrate vizu pri ulasku u zemlju, ako nešto procene na samoj granici.
„Konkretno sam skoro putovao za Katar i proveo dva i po sata na aerodromu jer su detaljno proveravali sve papire koje posedujem, u vezi sa dokumentacijom koja je neophodna za ulazak u Katar u ovim specifičnim uslovima – gde ću boraviti, koliko dugo, ime osobe sa kojom ću boraviti… takve komplikacije mogu da se dogode i možda je australijski sistem prekomplikovan da ga razumemo, ali se radi o administrativnom problemu koji se, nažalost, nije završio dobro po Novaka“, zaključuje Besermenji.
Kada su u pitanju druge teme, koje su pale u drugi plan zbog slučaja Đoković, Besermenji smatra da su bile manje prisutne u medijima jer su se mediji trudili da građanima daju informacije koje smatraju da ih više interesuju.
„Političari i mediji pridaju onoliko pažnje određenim temama koliko veruju da ona interesuje građane. Nažalost, građani nisu bili dovoljno zainteresovani za tu temu. Bilo je napora od strane predstavnika stručne javnosti, Katarine Golubović i Milana Antonijevića, da se o tome više govori, ali to nije bilo dovoljno. Na RTS-u je bilo svega par debata koje su prošle prilično nezapaženo jer su bile u vreme praznika i situacije sa Đokovićem“, objasnio je Besermenji.
Slično je i kada su u pitanju protesti i blokade. Televizija N1 i pojedini mediji trudili su se da isprate svaki protest, ali od strane tabloida i ostalih medija ova tema je izgubila na značaju.
„Nije isto kada imate događaj gde se pojavi nekoliko desetina hiljada ljudi na ulicama i satima se ne pomeraju i blokiraju saobraćaj u pedeset gradova u Srbiji, i kada imate grupu od 150 ljudi koji blokiraju „Gazelu“ na petnaest minuta. Ukoliko sami građani ne pokazuju dovoljno inicijative da nešto bude tema javnosti, i mediji će manje to da isprate. Što ne znači da protesti neće ponovo dobiti veći značaj u nedeljama koje dolaze, posebno jer dolaze izbori u Srbiji“, zaključuje Besermenji.
