Andreja ima 24 godine i dolazi iz Sremske Mitrovice. Aktivizmom je počela da se bavi u Centru E8, kroz inicijativu #IdeGlas. Pitali smo je šta je ono što je pokreće, a ovo je njen kratki esej na tu temu.
Često razmisljam o tome zašto sam počela da se bavim aktivizmom. Za mene, postati aktivistkinja nije bilo ostvarenje dugogodišnjeg sna. Odrastajući, nikada nisam sanjala da budem aktivistkinja. U stvari, jedna od mojih najvećih želja bila je da budem astronaut.
Aktivizam kao nužnost
Većina ljudi se aktivizmu okreće iz nužnosti, a ne iz luksuza. Međutim, odrastajući, nije me zanimalo menjanje sistema, jer tada nisam još shvatala da je on problem. Počela sam da se bavim aktivizmom, polako tokom vremena, nakon što sam shvatila kakva je zaista situacija u našoj zemlji. Takođe sam shvatila da su se za moje pravo glasa, pravo na školovanje, pravo na rad izborile ne tako davno, neke druge žene.
Važno je shvatiti da aktivizam može biti raznovrstan i da ne mora uvek biti vezan za velike kampanje ili demonstracije. Svaka sitna akcija koja doprinosi boljitku drugih ljudi i zajednice može biti aktivizam. Svaki put kada se zauzmete za sebe, za druge, svaki put kada pomognete nekome, kada učinite život u vašoj zajednici lepšim i boljim, vi ste aktivista.
Aktivizam je neophodan
U Srbiji još uvek postoji stigma oko reči aktivizam, ali je on u našoj zemlji izuzetno važan. Podizanje svesti o različitim pitanjima, zaštita ljudskih prava i promena društva na bolje nešto je što je Srbiji zaista neophodno. Kroz primer, upornost i doslednost, možemo inspirisati druge da se pridruže u borbi za pozitivne promene. Samo zajedno, možemo graditi društvo koje je inkluzivno, pravedno i sa jednakim mogućnostima za sve.
Moji aktivistički koraci
Prošle godine u novembru sproveli smo kampanju „od vrata do vrata“ u Sremskoj Mitrovici, kako bi smo motivisali građane da preuzmu inicijativu za rešavanje problema sa kojima se susreću u svojim lokalnim zajednicama. Ustanovili smo da su jedan od najvećih problema u gradu psi lutalice. Pokrenuli smo peticiju za uvođenje sistematskih mera sterilizacije i vakcinacije pasa lutalica, kako bi bila osigurana bezbednost i pasa i građana. Dobili smo neočekivano veliku podršku građana, a iz razgovora sa njima saznali smo da bi se mnogi pridružili i nekim drugim inicijativama. Tada sam shvatila da je građane zaista moguće motivisati, samo treba izaći i pričati sa njima.
Tekst je nastao u okviru projekta „Changemakers of Serbia“ koji sprovodi Centar E8, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u okviru Programa za razvoj demokratskog društva.
