Adriana Zaharijević: Bivanje feministkinjom znači bivanje hrabrom

Kraj 2022. godine na Zoomeru obeležio je serijal „Mala škola feminizma” u kojoj smo ugostili pet istaknutih feminističkih stručnjakinja sa kojima smo razgovarali o feminizmu danas. Šta su iskustva koja su je oblikovala, kako vidi budućnost feminizma i naše društvo za Zoomer je govorila filozofkinja Adriana Zaharijević.

Koji su to aspekti feminističkog obrazovanja, koje knjige, misli ili lična iskustva su tebe najviše oblikovali?

U vreme kada sam se ja prvi put susrela sa feminističkom teorijom verovatno je najvažniji uticaj imala knjiga „Drugi pol”, koja je u mom životu ponovo otkrivena pre nekoliko godina, i za koju zaista smatram da jeste neka vrsta feminističke Biblije bez koje ne možemo da čitamo dalje. Ali ne samo to, u pitanju je i prva i poslednja knjiga koja je pokušala da zahvati iskustvo žene u životu u patrijarhatu, od početka do kraja, od rođenja do smrti, kroz čitave naše različite segmente života.

Delo Džudit Balter je imalo veliki uticaj na tebe i tvoj život i rad?

Tako je, delo Džudit Batler je u mom slučaju imalo presudan uticaj. Knjiga „Nevolje sa rodom”, koju sam kasnije prevela, je imala takvu vrstu uticaja da mi je na neki način odredila šta znači biti feministkinja u aktivizmu, šta znači razmišljati performativno i šta znači misliti jednakost.

Danas često čujemo da je feminizam bespotreban i da su se žene već izborile za jednaka prava. Kako odgovaraš na ovu tezu?

Ima jedan sjajan slogan od koga bi valjalo početi, on je sa početka 90ih godina, što je zanimljivo jer nam govori o tome da se ovaj argument stalno ponavlja i nije aktuelan samo u našem vremenu, već i u raznim vremenima. I tada se promišljalo i postojala je ta medijska halabuka koja je govorila o tome da je sa feminizmom završeno zato što je sa patrijarhatom završeno. Međutim, slogan iz 90ih kaže „Biću postfeministkinja u postpatrijarhatu”. Kada jednog dana dođemo do tog postpatrijarhalnog vremena, šta god da je to, tada ćemo moći i da razmišljamo kakve su to potrebe, vrednosti i dobrobiti feminizma, a kakve njegove mane. Do tada, sve što je učinjeno – sjajno je što je učinjeno, bilo da je u domenu prava, ili drugim vrstama sloboda koje nam se ne daju isključivo kroz prava i nisu dostupne isključivo zakonski. Njih moramo da čuvamo, budući da, kao što je sasvim jasno u poslednjih desetak godina, različite slobode koje su se činile kao zauvek osvojene – zapravo nisu. Sa druge strane, postoje nepregledna polja sloboda koje nisu osvojene, ili prostori koji nisu iznova definisani. Iako možda ne živimo u nekom vrlo tradicionalnom patrijarhatu, ovo što živimo sada nije svet u kome je i dalje dobro živeti – za koje god polove i rodove.

Koje su to odlike patrijarhata na Balkanu danas i tog sveta u kome danas živimo?

Za nas je vrlo specifična i karakteristična kombinacija dveju stvari – jedna je da je društvo, pa i ovdašnji patrijarhat, postsocijalistički sa jedne strane, a sa druge strane postkonfliktni ili postratni. Ono što je za Srbiju karakteristično, kada hoćemo da je izdvojimo od zemalja koje su nastale raspadom Jugoslavije, ili pak od zemalja koje su nastale raspadom istočnog bloka, je to što je u izvesnom smislu kasnije ušla u snažan tranzicioni proces koji odlikuje postsocijalistički kapitalizam. Nešto kasnije, i možda brže, je počela da razvija ubrzani tehnokratski kapitalizam u kojem i danas živimo i u kojem su dramatične razlike između bogatih i siromašnih, od onih koji nešto imaju i onih koji imaju nešto – ali mnogo manje od onog jednog procenta najbogatijih.

A šta je to što odlikuje naš postratni patrijarhat?

Srpski postkonfliktni patrijarhat, za razliku od drugih postkonfliktnih patrijarhata koji se nalaze oko nas, ima još jednu vrlo specifičnu odliku – mi ovde imamo zemlju za koju, istorijski posmatrano, možemo reći da je ratovala samo u jednom jako kratkom periodu u 1999. godini, a ne tokom čitavih devedesetih. Muškarci koji su učestvovali u ratovima 90ih nisu priznati kao ratni veterani i žive životima zaboravljenih osoba, čija se iskustva brišu i čija iskustva zapravo i treba da budu obrisana. I onda ta iskustva, često nasilna, bilo da su izabrana ili da su bila prisilno izvedena, sada dolaze po svoje, vraćaju se osvetnički kroz razna mikro-nasilja koja preživljavamo svakodnevno. Kada imamo uklapanje jedne ovakve kombinacije, gde sa jedne strane imamo ogromnu strukturalnu, ekonomsku i društvenu nejednakost, a sa druge strane nepriznato iskustvo rata koje se glorifikuje i pretvara u nekakvu mitološku formu – onda imamo vrlo specifično povređeno društvo u kome način na koji muškarci i žene žive ima vrlo specifičnu formu.

Zašto je feminističko obrazovanje važno za devojčice, a zašto za dečake?

Kritika upućena feminističkom obrazovanju je takva da ona strepi ili strahuje od toga da će ono dovesti u pitanje ono što su sadašnje rodne uloge, ono u čemu bi društveno bilo poželjno da se dečaci i devojčice pronađu, da se sa tim identifikuju i da se osećaju dobro u sopstvenim ulogama budućih muškaraca i žena. Ja mislim da je to jedna pohvalna stvar – feminističko obrazovanje u svakom slučaju treba da poremeti ono što su rodne norme, da otvori mogućnost širokih lepeza mogućih rodnih normi, da mi nismo isključivo roze ili plavi već postoji čitav spektar mogućnosti između toga. To ne znači da postoji mnoštvo rodova, već da je svet roda nešto što je otvoreno i nešto u čemu ne treba da se osećamo skučeno, živeći u telima u kojima smo rođeni. To je načelna stvar za koju mislim da feminističko obrazovanje treba da unese u učionicu, ali sa druge strane mislim da je dosta važno da se kroz feminističko obrazovanje obraćamo i devojčicama i dečacima. Poruka je u mnogim situacijama ista – da je dobro i poželjno živeti jednim slobodnim životom, ne biti vezan za određena očekivanja, a posebno ako se ona kose sa onim što jesmo ili želimo da budemo.

Šta je najvažnija feministička poruka koju bi ti uputila?

Naglasila bih samo jednu poruku koju feminističko obrazovanje treba da ponudi devojčicama i to je posebno u ovom trenutku u kom živimo, posebno važno. Danas se jako često može čuti da nam preti ovo ili ono, iznosi se niz pretnji koje postoje u društvu, što nije srpski fenomen, već opšti trend u kome se susrećemo sa najrazličitijim izazovima gde vrlo često nemamo odgovore, i zajedno sa tim živimo u društvu gde se gaji jedna određena vrsta uplašenosti. Mora poruka je kratka – feminizam treba da nas osnaži i ohrabri i deo bivanja feministkinjom je zapravo bivanje hrabrom.

Da li će i kada borba biti završena?

Ja se tome najiskrenije nadam jer smatram da feministička borba nije cilj sama sebi, već se zalaže za drugačije, slobodnije i jednakije društvo. Zato zaista želim da verujem da će doći trenutak kad će neka generacija muškaraca i žena moći da kaže – sa ovim je sada završeno. Kako će izgledati to društvo je dosta teško, ili nemoguće reći, jer mi svet posmatramo i dalje iz istorijske perspektive – znajući šta je iza nas i šta se dešava sada, što je drugačije, ali nedovoljno da bismo rekli da je feminizmu došao kraj. Ono što sa sigurnošću možemo reći da jeste jedna vrste lekcije vremena u kojem smo – jeste da suštinska jednakost i sloboda, koja će doći kada feminizam više ne bude potreban, neće biti zagarantovana isključivo zakonima. Neophodno je da imamo neku vrstu praktičnog, življenog feminističnog života, jer ono što je dobijeno zakonima može vrlo lako da se izvrda, a zakoni mogu lako biti promenjeni, tako da ono što se smatra da je tu i da je naše – može lako prestati da to bude.


Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Leksikon s3:e7 / Đorđe Cvetković

„Vraćajući se na leksikone iz osnovne škole, sećam se namere da javno podelimo istinu, koju čuvamo u podsvesnoj strani mozga. Koju želimo...

Mitrovčani traže sterilizaciju i vakcinaciju pasa lutalica

U razgovoru sa građanima Sremske Mitrovice, aktivisti kampanje Ide glas koji sprovodi Centar E8 saznali su da je jedan od najvećih problema...

Donosimo vam kampanju Nine Rajak, prve naše dizajnerke u saradnji sa brendom OFF-WHITE

Dizajnerka Nina Rajak prošlog meseca predstavljala je Srbiju u Kataru na najvećoj modnoj reviji ikada koju je organizovala čuvena Carine Roitfeld.

Hidrocentralet e vogla: a ka alternativë?

Hidrocentralet e vogla – vitet e fundit, mënyra më popullore për marrjen e energjisë nga burimet ujore. Në të njëjtën kohë, mënyra...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još