Dana 26. aprila 2026, 56 brodova zvanično je isplovilo iz luke Porto Xifonio u Augusti na Siciliji, postavljajući kurs ka istočnom Mediteranu – u onome što je postala najveća koordinisana civilna pomorska akcija u istoriji za Gazu.
Na jednom od tih brodova nalazi se i Boba Šundić iz Beograda, jedini je srpski državljanin na misiji koja okuplja aktiviste iz više od sedamdeset zemalja sveta. Na prethodnoj flotili 2025, izraelske snage presrele su 42 broda u međunarodnim vodama, uhapsile više od 460 aktivista i deportovale ih – među njima i srpskog studenta Ognjena Markovića. Iako mu je takav scenario unapred predočen, Šundić je krenuo ka Gazi.
U jednom intervjuu kažete da ste „ceo život bili freedom fighter” – od borbe protiv Miloševića do današnjeg režima u Srbiji. Šta Vas je nateralo da ovaj put pređete granicu i krenete u akciju van Srbije, baš ka Gazi? Šta je bila prelomna tačka da kažete sebi „ja idem“?
Ceo život sam bio negde prisutan, stalno neki tvrdoglavi isterivač pravde – od devedesetih, dvehiljaditih, do danas. Gde god su požari, pokušavam da budem ona ptičica koja nosi u kljunu par kapi vode.
U trenutnoj konstelaciji snaga u Srbiji, video sam da mogu da budem samo pešadija, a spreman sam i sposoban za nešto više. Onda sam video svoju ulogu u Global Sumud Flotili.
Ova misija je nešto mnogo više od brodova i učesnika koji su na njima – tek sada kada sam prisutan, mogu da pričam o tome na široko i na dugačko.
Direktan okidač ne postoji, jednostavno, muče me problemi drugih ljudi. Ne mogu da budem srećan ako je moj komšija pored mene nesrećan. Isto tako i na celoj planeti, meni je najveći problem na planeti Zemlji upravo Gaza. Najveći koncentracioni logor i najveći genocid koji se sprovodi u 21. veku.
„Ponosan sam što sam deo ove flotile, nikada u životu nisam video nešto veće od ovoga. Ljudi misle da je GSF brodovi i ljudi na brodovima. GSF čini i stotine ljudi na kopnu, 80 zemalja imaju svoje delegacije, u svakoj od tih 80 zemalja postoje ljudi koji se brinu za ljude koji su na brodovima. Žao mi je što Srbija nije jedna od tih zemalja. Nadam se da će možda biti…“
Ognjen Marković, srpski student koji je bio na flotili 2025., bio je kidnapovan, a potom i deportovan. Vi ste svesni toga – snimili ste čak i selfi-video za ambasadu u slučaju zarobljavanja. Kako je izgledao taj trenutak kada ste snimali taj video? Kako ste se osećali? Da li ste imali bilo kakav kontakt sa ambasadom, i ako jeste kako je izgledao taj kontakt?
Izrael je to (kidnapovanje i deportacija studenta Ognjena Markovića) uradio mimo bilo kog međunarodnog zakona i prava. Ja kao pojedinac nemam razloga da se bojim ičega, ne radim ništa ilegalno, niti nezakonito. Prevozimo humanitarnu pomoć i krećemo se međunarodnim vodama.
Nisam kontaktirao ambasadu, nemam šta da je kontaktiram. Te videe smo snimili svi iz predostrožnosti, u nadi da se nikada neće upotrebiti.
Mi imamo delegacije na kopnu koje će, za slučaj da nam se nešto desi, kontaktirati naše porodice, ministarstva, vlade. Ne može to da bude više od nekoliko nedelja u izraelskim zatvorima.
Pa i zatvor je za ljude, što se kaže. Je l’ tako?
Pomoć koju pokušavate da donesete u Gazu nije dovoljna za kompletno stanovništvo. Šta je onda zapravo cilj ove misije?
Pomoć koju mi nosimo nije dovoljna, ona ne može da spasi Gazu. Ali suština ove misije nije da dopremimo humanitarnu pomoć koja može nekome da posluži dan-dva, već da stignemo na obale Gaze i time probijemo opsadu.
Nakon nas, uspostavio bi se koridor da humanitarna pomoć stiže u mnogo većim količinama i da krene obnova Gaze u narednim danima i mesecima.
U jednom intervjuu sam ja već rekao, kada vama neko kidnapuje člana porodice i vi znate gde je zarobljen, nećete mu nositi pun kamion hrane, već ćete pokušati da ga oslobodite. Mi na ovaj način oslobađamo građane Gaze, i tek nakon nas stiže prava pomoć.
Kako je izgledala akcija okruživanja ogromnog tankera MSC Maya sa 19 brodova i jedrilica? Šta ste osećali dok ste opkoljavali brod od skoro 400 metara? Šta je bio cilj te akcije?
Ta akcija je bila prilično uzbudljiva, mogu da kažem i rizična. Nekoliko dana ranije dobili smo dojavu kojom putanjom tanker treba da se kreće.
Dan ranije smo počeli pripremu, tako što smo prvo izabrali jedrilice, isključivo one koje su dovoljno sposobne i u dobrom stanju, a i dovoljno brze da mogu da izvedu tu akciju.
Zatim je organizator insistirao da se svaki član posade izjasni da li želi ili ne želi da ide, i ukoliko bi se desilo da jedan član posade ne želi da ide na tu akciju, taj brod ne bi ni išao. To znači da je 19 brodova koji su učestvovali u akciji, svi članovi posade svakog broda su dali pristanak da idu.
Kada smo stigli na putanju tankera i ugledali ga, drugi brodovi sa flotile su već bili tu. Imali smo priliku da vidimo kako tanker skreće sa svoje rute i kako usporava – po zakonima morskog saobraćaja, jedrilice sa podignutim jedrima imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na motorne brodove, tako da smo ga stavili u nezgodnu situaciju.
Ni trenutka nismo bili u zabludi da možemo da ga sprečimo, ali akcija je bila uspešna – porastao je publicitet cele misije i palestinsko pitanje ponovo je bilo u fokusu.
Globalna flotila Sumud saopštila je da je u Mediteranskom moru sprovela akciju ometanja teretnog broda MSC Maya, koji je plovio ka lukama u Port of Ashdod i Port of Haifa. Prema navodima organizatora, brod je prevozio sirovine namenjene izraelskoj vojnoj industriji. Flotila tvrdi da je reč o prvoj poznatoj civilnoj intervenciji na moru sa ciljem prekidanja transporta materijala povezanih sa vojnim operacijama jedne države.
Organizatori navode da je akcija usmerena i ka kompaniji Mediterranean Shipping Company, za koju tvrde da ima značajnu logističku ulogu u transportu materijala koji završavaju u izraelskoj vojnoj industriji. Pozivajući se na istraživačke izveštaje i monitoring radničkih grupa, flotila tvrdi da se preko složenih transportnih ruta, uključujući luke u Singapore i Abu Qir Port, prenose specijalni čelični materijali koji se koriste za proizvodnju teške artiljerije. Posebno se ističe saradnja MSC-a sa izraelskom kompanijom ZIM Integrated Shipping Services kroz sporazume o deljenju plovila.
Flotila Sumud opisuje ovu akciju kao deo šireg međunarodnog pokreta koji nastoji da izvrši pritisak na kompanije i institucije uključene u lance snabdevanja povezane sa ratnim sukobima. Organizatori poručuju da se akcija oslanja na tradiciju radničkih blokada i bojkota, uz tvrdnju da komercijalna neutralnost nije moguća kada su u pitanju transport i logistika povezani sa oružanim sukobima. Navode i da je operacija sprovedena nenasilno, uz očuvanje bezbednosti svih učesnika.
Srbija ima odnose i sa Izraelom i sa Palestinom. Kako gledate na zvaničnu srpsku politiku prema ovom sukobu? Ipak, Beograd je tih kada je reč o Gazi. Kako vi to razumete i da li očekujete da bi Srbija reagovala ako biste bili uhapšeni?
Srbija ne treba ništa da reaguje, treba da reaguje srpska ambasada.
Delegacija kojoj ja pripadam obezbedila mi je advokate, kontakt sa ambasadom i sve potrebne informacije. Oni (Ambasada) su dužni i u obavezi da zaštite svog građanina koji je nepravedno u zatvoru. To je sve što očekujem, ne od Srbije, već od srpske ambasade.
Ja odavno ne vidim da Srbija ima politiku prema bilo kom pitanju zasnovanu na vrednostima – pogotovo prema pitanju Gaze. Srpska politika je koliko ja mogu da vidim: dajte da ja prodam nešto, da meni lično bude dobro, ili dajte da ja kupim narodnim parama podršku da ja ostanem na vlasti.
Ne znam kako se oseća čovek koji je recimo trgovac, koji zaradi novac, a od tog posla neko dete bude ubijeno. Ja ne znam kako bih se ja osećao da imam to saznanje.
„Zamislite kako bi trebalo da se osećaju ljudi koji zarađuju stotine hiljada i milione, znajući da od tog novca koji su oni zaradili desetine hiljada civila i dece biva ubijeno u Gazi. Pa meni je to bolesno i nakaradno.“
Ja to nikada neću moći da razumem. Gledati samo lični interes, da samo meni bude dobro, ja to ne mogu da razumem…
Ima onih koji kažu da flotila daje Izraelu povod za eskalaciju i da je kontraproduktivna. Zašto je važno da se stalno nešto dešava, da se stalno pokušava, čak i kada izgleda uzalud?
Mi smo u Barseloni, osim što smo sređivali brodove, imali svakodnevne treninge i vežbe, kao i razna predavanja. Između ostalog, slušali smo o istorijatu etničkog čišćenja, koje traje od 1948. godine sve do danas.
Da se ništa ne dešava, da nema pokušaja probijanja opsade, svet bi bio u ubeđenju da u Palestini vlada mir. To je ono što je najgore kod njih, jer mi kada nemamo informaciju da se bilo šta dešava u Palestini, kada mislimo da je na snazi neki mirnodobski sporazum, Palestinci najviše stradaju.
To je ono što smo na tim predavanjima slušali, jer kada se ništa ne dešava u našim očima, tada izraelske trupe i izraelski režim čisti sela, proteruje ljude i vrši tihi genocid.
Zato Palestina ima reč „sumud“ u njihovom rečniku. Mi imamo „inat“, njihova reč „sumud“ je dosta blažeg karaktera, a čini mi se mnogo jačeg značenja.
Oni nemaju izbor, ne mogu da budu mirni i tihi, oni moraju da se bore konstantno. Danas, sutra, za godinu dana, za deset godina… Ta borba mora da bude stalna i mora da bude neprestana.
Pojam sumud (arapski: صمود) u prevodu sa arapskog jezika označava istrajnost, postojanost i otpornost u teškim okolnostima. Termin se često koristi u palestinskom političkom i društvenom kontekstu, gde opisuje ideju opstanka i ostajanja uprkos dugotrajnim krizama, pritiscima i sukobima. Tokom decenija, sumud je postao deo šire simbolike koja se povezuje sa civilnim otporom, očuvanjem identiteta i svakodnevnim životom pod ograničenjima.
Ako flotila bude presretnuta, Vi deportovani i Gazi ne stigne ništa, šta biste rekli nekome ko pita: „Zašto si uopšte išao?”
Presretanje flotile je samo jedan od četiri scenarija koja organizatori predviđaju. Svaki scenario se smatra uspehom.
Idealan scenario je da stignemo do obale Gaze, pružimo nadu tim ljudima i uspostavimo koridor za dolazak mnogo veće humanitarne pomoći.
Još dok smo bili u Barseloni, razgovarali smo o mogućnostima da flotila uopšte i ne krene, usled neke političke ili bezbedonosne odluke. Čak bi se i takav scenario mogao smatrati nekim minimalnim uspehom, jer se počelo pričati na svetskom nivou i podigla se pažnja na palestinsko pitanje.
Svaka nautička milja nakon isplovljavanja iz Barselone je sve veći i veći uspeh. Samim tim, stizanje do Turske i stizanje u međunarodne vode u blizini Izraela i presretanje flotile od strane izraelske vojske – tek to će se smatrati uspehom, jer će tada publicitet biti na najvišem nivou.
Dok je flotila napuštala sicilijanska sidrišta u koordinisanoj formaciji, duž augustinske obale skupili su se pristalice i novinari. Ispred nje je spajanje sa grčkim i turskim brodovima na otvorenom moru, a zatim put ka Gazi.
Šundić i sam zna da ishod nije izvestan – presretanje, deportacija ili, u najoptimističnijem scenariju, dolazak do palestinske obale. Ali, kako kaže, svaka nautička milja od Barselone na dalje već se računa kao uspeh.
Flotila i njeni organizatori jasno poručuju: kada institucije zakaže, ljudi delaju.
Naslovna fotografija: Boba Šundić/Facebook
