U moru medijskih informacija i prebukirani drugim obavezama ne stižemo sve da ispratimo, pogledamo, pročitamo. Zato je tu PRESEK NEDELJE, da vam pruži pogled unazad i „sažvaće“ ono što je bitno. Nema na čemu.
Južni vetar uživo
Tema nedelje je definitivno obračun sa organizovanim kriminalom, o čemu bruje svi mediji poslednjih dana, a posebno od hapšenja Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja. Mediji prenose da su organizovana su hapšenja velikog broja ljudi za koje policija smatra da su povezani sa Belivukom, pominje se pronađena droga na stadionu Crvene zvezde, kao i Partizana gde je uz to pronađen i snajper sa 30 metaka, zatim se navodi da je pronađena ljudska kost u Belivukovoj kući i mnogi drugi detalji zbog čega sve pomalo liči na seriju “Južni vetar”. Koje su informacije tačne, a koje ne – mi ne možemo znati, pa ćemo se kratko pozabaviti stavovima stručnjaka koji su na ovu temu govorili za N1.
Slično onome što je prikazano u pomenutoj seriji, sagovornici televizije N1 takođe naglašavaju na moguću spregu države i kriminala, te da je potrebno sačekati i videti u kom će se smeru odvijati.
„Vlast će ovo moći da izgura do kraja samo ako je očistila svoje redove i ako krene u obračun sa drugim kriminalnim grupama. Sada izgleda da je prestrojavanje u redovima SNS, i vlasti generalno, i treba sačekati da vidimo kakav će biti krajnji rezultat tog prestrojavanja“, navela je novinarka Jelena Veljković za N1. Drugi sagovornik N1, Slobodan Georgijev, dodaje: „Ako su sada rešili da se time pozabave, mi svi treba da ohrabrimo policiju i tužilaštvo da duboko zagrebu i da rade svoj posao i naravno da ako je to organizovani kriminal da pred sud izvedu ljude iz sistema, policije, BIA, vlade… koji su ih branili“.
Važno je podsetiti, što ističe kriminolog Dobrivoje Radovanović, da ovo nije prvo masovno hapšenje i da je čak 300 ljudi uhapšeno pre nekoliko godina, ali nikad se nije saznalo šta se sa tim dalje desilo. Ono što je razlika jeste da sad postoji nalog državnog tužioca. On je za N1 istakao da je „nažalost organizovani kriminal dostigao u Srbiji taj nivo da je spregnut sa državom, odnosno sa odgovarajućim organima države i sa političkim partijama, što je relativna novina“.
„U teoriji je poznata sprega države i kriminala, ali njegova sprega sa partijama koje su na vlasti ili u opoziciji je relativna novina. Ako se to desi, a desilo se u Srbiji, mi onda imamo jedan viši nivo organizovanog kriminala od onog koji je poznat u svetu, jer to znači da koja god partija dođe na vlast moraće da pravi ustupke organizovanom kriminalu za usluge koji su oni činili u vreme kad nisu bili na vlasti ili kad su došli na vlast. Mislim da je to nešto što je najgore moguće da se desi i država mora vrlo odlučno da krene u tu borbu, ali nemojmo očekivati da će to biti zbog mešanja političara. Svako mešanje političara i u borbu i u najavljivanje i programiranje te borbe je pogrešno“, poručuje Radovanović na N1.
Ako pokušamo da sažmemo sve na jedno opšte mesto – opšta ideja stručnjaka koji su govorili za medije poput N1 televizije jeste to da treba pozdraviti kretanje u borbu protiv organizovanog kriminala, ali da nije dobro kada akcije zavise od političke volje, te da će vreme pokazati da li će biti u pitanju zaista borba protiv svih kriminalnih grupa, ili samo još jedna akcija koja će samo skrenuti pažnju sa drugih tema.
Šta to beše kodeks?
Ukupni brojevi, kada je u pitanju kršenje Kodeksa novinara Srbije, niži su u 2020. godini nego prethodnih godina, ali i dalje nedopustivo visoki. Najviše prekršaja, prema monitoringu Saveta za štampu, načinio je list Alo, potom Kurir, Novosti, Telegraf i Informer. OK, to nije ništa novo, godinama su pomenuti listovi apsolutni šampioni u ovoj kategoriji. Politika i Danas krše Kodeks retko, u slučaju Danasa to je uglavnom zbog neadekvatnog obeležavanja reklamnog sadržaja i zato što u svojim tekstovima nemaju izjave druge strane (vladajuće). Ni to nije ništa novo. Novina je to što je Blic jako smanjio broj prekršaja, ali kako je navela Tamara Skrozza, ovaj list je isto tako načinio i dva, prema njenom mišljenju, najgrublja prekršaja – kada je u pitanju izveštavanje o pogibiji dečaka u Zemunu, kao i označavanje na naslovnoj strani lica koje nije povezano sa kriminalnim klanovima kao vođe ovih klanova.
Važno je napomenuti, na šta se i Skrozza osvrnula, da se radi o monitoringu za period do decembra 2020. godine, te da izveštaj ne obuhvata izveštavanje o slučaju Mike Aleksića. Skrozza smatra da su se mediji ogrešili u ovom slučaju i o osumnjičenog i o žrtve. “Mi smo pre neki dan imali situaciji da imamo tekst u kome se navode podaci iz zdravstvenog kartona osumnjičenog, što je nedopustivo, a žrtve su prepuštene dvostrukoj viktimizaciji javnosti”, ocenila je Skrozza na onlajn tribini Saveta za štampu, prenosi N1.
Kad vojska ojača
Bez jake vojske nema jake države, kažu oni koji pokušavaju da nas ubede kako je vraćanje vojnog roka dobra ideja. A gde nas zapravo vodi nekontrolisano jačanje moći vojske, jasno pokazuje situacija u Mjanmaru. Naime, tamošnja vojska izvršila je državni udar, preuzela vlast i pohapsila državne funkcionere. Nakon toga su saopštili da će (fraza zvuči poznato u mnogim zemljama) – biti održani “slobodni i pošteni izbori”, te da će vlast koju su ograničili na godinu dana predati pobedničkoj stranci. Naime, radi se o tenziji koja postoji od novembra kada je ubedljivo na izborima pobedila Nacionalna liga za demokratiju koju predvodi dobitnica Nobelove nagrade Aung San Su Ći. Ova partija je osvojila dovoljno glasova da samostalno oformi Vladu (isto kao što je to učinila i 2015. godine), što se ne dopada vojsci koja drži monopol na moć, te su proglasili izbore pokradenim i srušili vlast. Zanimljiv je momenat i da je to objavljeno na televiziji pod vlašću vojske, dok su internet i telefonske veze blokirane. Ovo je treći put od nezavisnosti ove države da je na vlasti vojska, a tek su drugi izbori koji su održani od kraja vojne diktature 2011. godine. Uhapšena liderka (de fakto liderka, jer po kontraverznom Ustavu ne može biti predsednica jer je udata za stranca, već samo “državna većnica”) je tako ponovo uhapšena, što joj verovatno i nije bilo čudno uzimajući u obzir da je zbog političkog angažovanja držana 15 godina u kućnom pritvoru. Ovo nije jedina kontraverza Ustava iz 2008. godine za koji mnogi smatraju da sadrži tu odredbu baš da bi se Su Ći sprečila da bude predsednica države. Po tom Ustavu, vojska ima moć i kontrolu nad tri ministarstva – unutrašnjih poslova, odbrane i i graničnih pitanja, što im daje monopol nad mjanmarskom politikom. Preformulisaću sad izjavu sa početka: jaka vojska = jaka i stabilna diktatura.
Mladi umovi koji su (još uvek) u Srbiji
Još uvek “odliv mozgova” nije kompletiran i još uvek je mnogo mladih ljudi koji uprkos svemu uspevaju da ostvare svoje ideje i u Srbiji. Primer toga je dvadesetjednogodišnji Nikola Krstić, mladi programer koji je izumeo rukavicu za slepe i slabovide osobe. Ova rukavica ima funkcije orijentacije, prepoznavanja boja, novčanica, izgovara datum i sat, a može se i povezati sa telefonom radi obavljanja poziva i poruka. Ukoliko se izgube, slepe i slabovide osobe putem rukavice mogu nekome poslati svoju lokaciju. Krstić sada ima firmu od deset ljudi koji rade na razvoju ovog proizvoda, a jedan od ciljeva im je i da organizuju lokalne samouprave i druge aktere kako bi ova rukavica za krajnje korisnike bila besplatna. Ovi mladi ljudi time dokazuju da ne samo da se razumeju u programiranje, već i imaju svest o tome gde žive. Višestruko marginalizovane osobe, kao što su slepe i slabovide osobe, imaju velike probleme sa pristupom tržištu rada, te razvijati uređaje koji će imati za cilj da im olakšaju život nema apsolutno nikakvog smisla ukoliko će biti skupi i nedostupni većini korisnika. Svaka čast Krstiću i njegovom timu na ideji, ali i svesti.
Vučićev prvi ispit
I jednostavno ne može da prođe presek nedelje, a da propustimo da pomenemo da je naš predsednik Aleksandar Vučić položio prvi ispit na Visokoj sportskoj školi u Beogradu. Naime, predsednik je dobio deset iz sociologija sporta, o čemu se pohvalio na svom Instagram profilu. Čestitamo!
