Gruzijski parlament je ove nedelje odobrio nacrt zakona koji ograničava LGBTQ+ prava, po uzoru na zakone već implementirane u Rusiji. Zakon o „porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika“ je pokrenula partija Gruzijski san, koji tvrde da je ovaj zakon potreban kako bi se očuvali tradicionalni moralni standardi u državi. Veliki uticaj na donošenje ovog zakona, pored Gruzijskog sna, imala je Pravoslavna crkva Gruzije.
Ovaj zakon zabranjuje istopolne brakove, usvajanje dece od strane istopolnih parova, medicinska afirmacija pola, javno podržavanje LGBTQ+ zajednica i njihovo prikazivanja u medijima. Takođe obuhvata zabranu Prajd događaje, javno isticanje Prajd zastava kao i cenzura LGBTQ+ tema u svim medijima.
Direktorka Tbilisi Pride, Tamara Jakeli, izjavila je da će ovakav zakon verovatni primorati da se organizacija ugasi. „Ovaj zakon je najgora stvar koja se dogodila LGBTQ+ zajednici u Gruziji“, izjavila je Jakeli kako prenosi Al Jazeera, „Najverovatnije ćemo morati da prestanemo sa radom. Ne postoji način da nastavimo da funkcionišemo.“
Iako predsednica Vlade Salome Zourabichvili planira da blokira usvajanje ovog zakona, Gruzijski san i njena koalicija ima više glasova u parlamentu i mogu olako da pređu preko njene zabrane.
Koje države su još uvele ovakav zakon?
U junu 2021. godine, Mađarska je uvela sličan zakon koji zabranjuje „LGBT propagandu“ pod izgovorom da je od značaja da se zaštite mlađe generacije od nemoralnog sadržaja. Kako prenosi Euro News, mađarska vlada, predvođena strankom Viktora Orbana, izmenila je zakon o pedofiliji i zaštiti dece kako bi ograničili njihovu izloženost sadržajem koji „promovišu“ homoseksualnost, afirmaciju pola i LBGT reprezentaciju u medijima ili javnom prostoru.
Ovakav zakon, koji ograničava prikazivanje homoseksualnosti, transrodnih osoba ili bilo koji drugi vid LGBTQ+ reprezentacije, predstavlja ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava pod kojim potpada sloboda izražavanja i pristup informacijama. Ova regulativa ne samo da ograničava umetničke i medijska slobode, već i utiče na način na koji se zajednica može prikazati u javnom prostoru, potiskujući i marginalizujući zajednicu još više.
Kao posledica ovog zakona, izdavačka kuća Lira je dobila novčanu kaznu od 30.000 evra zbog prikazivanja popularnog i nagrađivanog romana za mlade „Heartstopper“ u dečijem odeljku prodavnice, jer sadrži LGBTQ+ teme. Prema određenim tumačenjima ovog zakona, ove knjige moraju da budu prikrivene ili upakovane tako da se ne vidi korica niti da knjiga može da se prelista.
U avgustu ove godine, Bugarska je usvojila zakon koja zabranjuje „propagandu, promociju ili podsticanje ideja i mišljenja“ u školama koje su „netradicionalne seksualne orijentacije“. Treba napomenuti da Bugarska pored toga što negira osnovna prava izražavanja i pokušava da celo društvo ugura u heteronormativne okvire, takođe nije usvojila Istambulsku konvenciju koja se bori protiv nasilja nad ženama kao i nasilja u porodici.
Beloruska vlada je uvela iste represivne mere kao Bugarska i Mađarska uz dodatak Ministarstva za kulturu. Naime Ministarstvo za kulturu je izmenio definiciju „erotskog materijala“ kako bi klasifikovali „homoseksualizam“ i „želju da se živi i bude viđen kao osoba suprotnog pola“, što se odnosi na transrodne osobe, kao i „netradicionalne seksualne odnose i ponašanje“. Samim tim bilo kakvo javno prikazivanje pažnje se klasifikuje kao javno prikazivanje pornografije i kažnjivo je zakonom do četiri godine zatvora.
Ipak ni jedna država nije, za sada, nadmašila zabrinjavajuće zakone Rusije. Zakone o zabrani „propagande“ sve što je izvan tradicionalnog okvira je uvela još 2013. godine. Dok su prošle godine proglasili internacionalni LGBT pokret kao ekstremističku organizaciju, optužujući ih za podsticanje društvene i verske netrpeljivosti. Usledile su racije mesta koje su smatrane LGBTQ+ lokacija iliti bezbedna mesta za članove zajednice.
Ovo nam ukazuje kako međunarodna zajednica ostaje pasivna pred rastućom represijom manjina kao što je LGBTQ+ zajednica. Rast desničarskih ideologija i konzervativizma u Evropi za posledicu ima tlačenje manjinskih grupa to jest sve što nije heteroseksualni muškarac. Nikada ni u jednom momentu te „tradicionalne vrednosti“ nisu jasno definisane, osim što se zdravorazumski može zaključiti da se odnose na heteronormativnost, koja podrazumeva represiju žena, LGBTQ+ zajednice i drugih manjina. Bez snažnog odgovora međunarodne zajednice na ovu represiju, opasnost da ovakve ideologije postanu globalni standard postaje realna. Mora da se prepozna ozbiljnost ovih događaja i delovati ne samo rečima, već kroz konkretne akcije.
