Na nekih dva kilometra i tridesetak minuta hoda od centra Čačka nalazi se naselje po imenu Jezdinsko polje potes. Ali, od njega vas dele pruga i magistralni put. Bez prelaza.
O problemima lokalnih zajednica u Srbiji, onih van glavnog grada, čujemo samo kada se nešto krupno dogodi. Do tada, one su nevidljive. Sa urušavanjem lokalnih medija, do informacija je gotovo nemoguće doći. ZOOMER je imao tu privilegiju da u okviru kampanje koju sprovodi E8 zajednica poseti 33 opštine u Srbiji i razgovara sa građanima i građankama od vrata do vrata.
Sredinom decembra put nas je odveo u Čačak u kome smo proveli nekoliko dana u razgovoru sa građanima i građankama. Iako su izazovi u ovoj lokalnoj zajednici različiti, posebno nam je privukao pažnju jedan vrlo specifičan, i opasan problem, koji smo videli kada smo se uputili malo dalje od centra grada.
Naime, na nekih 2 kilometra od centra grada, iliti tridesetak minuta hoda, nalazi se se naselje po imenu Jezdinsko polje potes. Na prvi pogled, sve uređeno i bez većih problema. A onda shvatiš – do prodavnice se stiže preko pruge. Bez prelaza.
Jedan stariji gospodin nam je objasnio da ovaj deo grada od Avenije (veći deo Čačka) dele pruga i magistralni put, koje je jako teško preći jer prelaza nema. Ovo je značajno jer se upravo u Aveniji nalazi sve što im je neophodno za svakodnevni život.
„To je deo grada koji ima apoteku, vrtić, školu i sve ostalo potrebno za normalan život. Iako nam se apoteka nalazi na samo par stotina metara od kuće i možemo je videti kada izađemo u svoje dvorište, moramo mnogo više da obilazimo da bi došli do nje”, govori nam jedna meštanka. Zato što prelaza, jednostavno, nema. To ne predstavlja preveliki problem mladim ljudima i onima koji imaju automobile, ali predstavlja starijim ljudima i majkama sa malom decom koju nema ko da pričuva dok one odu u kupovinu po potrebne stvari.
Problem su pokušali da reše preko gradske opštine, ali bezuspešno. Kako nam govore gotovi svi sagovornici, iz opštine su dobili odgovor da ako bi napravili prelaz preko pruge, morali bi skinuti deo zaštitne ograde magistralnog puta i preko istog postaviti pešački prelaz. Odbijeni su.
„Primorani smo da nebezbedno prelazimo i preko pruge, ali i preko ograde, kako bi došli do grada. Mnogo komšija je palo i povredilo se”, govori nam sagovornica o razmeri problema, a vrlo brzo smo se u isti uverile i same. Tek kad smo stigle do najudaljenije kuće i kada je trebalo da se vratimo, shvatile smo koliko je daleko raskrsnica i izlaz na magistralni put, a ulaz u grad.
Pritom smo mlade i možemo da pešačimo. Šta je sa onima koji ne mogu? I koliko je još potrebno povređenih ljudi da bi se shvatila ozbiljnost nedostatka ovog prelaza?
Autorka: Andrijana Bojović
Foto: arhiva snimaka, youtube printscreen
Tekst je nastao u okviru kampanje Ide glas koju sprovodi Centar E8
