Četvrti dan brutalnog terora Vladimira Putina u Ukrajini. Sedam dana pretnji celom svetu i zveckanja, sada već i nuklearnim, oružjem.
Nedelja koja je liči na prvu nedelju septembra 1939. godine i čovek koji odavno liči na jednog čije ime nećemo izgovoriti. Samo mu fale brkovi.
Za sada su glavna u napadu njih trojica diktatora. Opet trojica.
Ovo je presek trenutnog stanja kada je u pitanju invazija na Ukrajinu.
STRADAJU CIVILNE ŽRTVE
Prema podacima Ujedinjenih nacija, do ovog trenutka najmanje je 240 civilnih žrtava u Ukrajini od početka ruske invazije. UN veruju da su „stvarne brojke znatno veće“ jer mnogi izveštaji o žrtvama tek treba da budu potvrđeni.
Rusi u pokušaju da uđu u velike gradove Ukrajine granatiraju i zgrade i civilne lokacije. Dvoje dece od šest i sedam godina najmađe su poznate žrtve rata. Viralan je snimak u kome ruski tenk, ničim izazvano, skreće i prelazi preko putničkog vozila. Vozač putničkog vozila je čudom ostao živ.
Apsolutna je neistina da se targetiraju samo vojni ciljevi, kao i da je u pitanju „specijalna operacija za pružanje pomoći narodnim republikama Donbasa”, kako je to naveo Putin u prvom obraćanju nakon invazije na Ukrajinu. Borbe se vode daleko od oblasti koju Putin, navodno, štiti i težnje su da se uđe u glavni grad i sruši Ukrajina.
VEĆ ISPROBANA “SRAVNI SA ZEMLJOM” STRATEGIJA
Opsada Ukrajine se odvija po već poznatim strategijama. U pokušaju da opravda invaziju, Putin je proglašava „mirovnom vojnom operacijom” i opseda glavni grad suverene zemlje. Ako vam ne zvuči poznato, setite se 1993. godine i Sarajeva. Drugi deo taktike je da pokuša da izazove građanski rat u zemlji, tako što će pozvati vojsku da se okrene protiv ukrajinskih vlasti koje naziva fašističkim. Treći deo taktike je da primora Ukrajinu na ultimatum, inače sledi četvrti korak dobro poznat u Čečeniji.
„U ovoj fazi rata, Putin će baciti svo topovsko meso i vojnu opremu koju može na Ukrajinu u nadi da će se ona predati. Čini se da on nema plan B. Ako Ukrajinci nastavljaju da se opiru ruskim pokušajima da zauzmu velike gradove, Putin bi mogao da odluči da te gradove sravni“, piše Ukraine reporter. Podsećaju da je 1999-2000, tokom Drugog čečenskog rata, ruska vojska to uradila sa Groznim, a nekada se zvao najrazrušeniji grad na Zemlji“. Što Putin bude očajniji, to će više nastojati da Ukrajince, posebno civile, baci na kolena. Njegova vojska već napada stambena naselja i čini se da se neće zaustaviti ni pred čim“, ocenjuje se.
Dok govorimo o Čečeniji, u pitanju je danas verovatno „najfašističkiji” geografski prostor u ovom delu sveta, direktno kontrolisan od strane Razmana Kadirova, velikog podržavaoca Vladimira Putina koji na svojoj teritoriji ima koncentracione logore za LGBT osobe slične onim iz vremena Holokausta! Ne morate ni da pogađate, Kadirov se vrlo rado pridružio Putinovom pohodu.
BELORUSIJA SE SPREMA DA UĐE U RAT, POTENCIJALNO NUKLEARNI
Andrij Zagorodnjuk, bivši ukrajinski ministar odbrane, kaže da se Belorusija sprema da objavi rat Ukrajini. Istovremeno, ustavni referendum zakazan za danas, 27. februar u Belorusiji, omogućiće Rusiji da raspoređuje nuklearno oružje na teritoriju Belorusije. Predsednik Rusije Vladimir Putin povisio je borbenu gotovost jedinica koje koriste atomsko oružje.
Podsećanja radi, povod za invaziju Ukrajine je težnja za priključenje NATO-u, što Rusima ne odgovara. Sada oni koriste drugu zemlju kao svoj satelit, da nuklearno naoružanje približe Evropi. Ameriku to, čini se, ne brine previše.
„Imate dve opcije – započeti Treći svetski rat i ući u rat sa Rusijom. Drugo, pobrinuti se da država koja se ponaša suprotno međunarodnom pravu na kraju plati cenu za to što je učinila“, rekao je američki predsednik Džozef Bajden.
Jedan od prvih meta Rusa u invaziji na Ukrajinu bio je Černobilj. U slučaju bilo kakvog nuklearnog rata, posledice po celu Evropu biće nesagledive.
ZELENSKI IDE MEČKI NA RUPU
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je saopštenje nakon razgovora sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, u kojem je istakao da su se dogovorili da se delegacije za pregovore sastanu na granici Ukrajine i Belorusije. Prethodno je Zelenski
odbio predlog o pregovorima sa Rusima u Belorusiji, navodeći da je Ukrajina spremna za mirovne pregovore sa Rusijom, ali ne na teritoriji Belorusije koja služi kao pozadinska baza za invaziju ruskih trupa na njegovu zemlju i naveo Varšavu, Bratislavu, Istanbul, Budimpeštu ili Baku kao alternativna mesta za pregovore.
Belorusija je pod direktnom vlašću proruskog predsednika koji je ograničio apsolutno sve slobode u ovoj zemlji, uključujući i internet. U Belorusiji se progone svi koji se protive režimu Lukašenka. I između njega, Putina i Remzova nema nikakve razlike. Na njihovim teritorijama vladaju diktature. A ovaj čak ima i prigodne brkove.
KO SE PROTIVI PUTINOVOM TERORU BIVA UHAPŠEN
Dok se najveći diktatori bore protiv fašizma, istovremeno sprovode taktiku jednoumlja i progona svake kritičke misli. Ipak, otpori postoje.
Rusija je do sada uhapsila više od 4000 Rusa zbog učestvovanja na protestima protiv invazije Ukrajine. Uprkos tome, danas su se Rusi okupili u centru Moskve kako bo obeležili sedmu godišnjicu smrti Borisa Njemcova, svojevremeno najvećeg ruskog opozicionara. Tokom života, Njemcov je više puta govorio protiv vojnih kampanja Rusije, uključujući ratove u Čečeniji i aneksiju Krima 2014. godine.
Pet hiljada ruskih vojnika po ugovoru pobunilo se u ruskom gradu Belgorodu i odbilo da se bori u Ukrajini, prenosi Obozrevatel.
RASTE BROJ IZBEGLICA
Evropa se suočava sa još jednom izbegličkom krizom, srećom nijedna od zemalja nije zatvorila svoje granice izbeglicama iz Ukrajine.
Broj Ukrajinaca koji su pobegli u susedne zemlje od rata u Ukrajini od početka ruske invazije porastao je na oko 368.000 i njihov broj „nastavlja da raste“, javio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) ažurirane podatke. Sa druge strane, Ukrajina je kako pišu mediji zabranila izlaz iz zemlje svim muškarcima sposobnim da se bore.
ZATVARANJA VAZDUŠNOG PROSTORA
16 zemalja Evrope zatvorilo vazdušni prostor za ruske avione. Rusija je zatvorila vazdušni prostor za avio kompanije registrovane u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Sloveniji.
Ovo je samo jedna od mera u pojačavanju sankcija Rusiji. Prethodne mere su uključivale zamrzavanje imovine, kao i blokiranje mnogih ruskih banaka iz platnog sistema SWIFT. Ovoj meri se nedavno pridružio i Japan.
Osim toga, Rusija je sankcionisana i zabranom učestvovanja na Evroviziji. Očekujemo nešto ozbiljnije.
Srbija će, naravno, ostati neutralna. Dokle, to je pitanje. I pitanje je da li ćemo ponovo morati da vičemo „bolje rat nego pakt”.
