Gošća ZOOMERA u našem serijalu SUPERŽENE bila je i građevinska inženjerka Tanja Milovanović, sa kojom smo razgovarali o tome kako je biti žena na gradilištu, kakav je dress code i odnos muških kolega, kao i da li su stereotipi još uvek prisutni.
Građevinski poslovi smatraju se muškim. Zašto je to tako?
Sam pojam građevina asocira da je to samo rad na gradilištu, što nije tako. Gradilište je bitan deo procesa izgradnje, ali je i projektovanje i tehnička priprema vrlo važan deo. Jeste stereotipan stav da građevina nije za žene, pogotovo gradilište, jer je to radno vreme od skoro deset sati, rad vikendom je neminovan i jedini problem za žene je zapravo u tome kako da uskladi privatne obaveze, tj. porodicu i posao.
Koliko žena je prema tvom saznanju u ovoj industriji?
Žene su dosta zaposlene u projektnim biroima i službama tehničke pripreme. Gradilište nema mnogo žena, a ima i dosta žene koje to ne žele, već je za njih građevina samo projektovanje, statika, bez obzira da li je arhitektonski ili građevinski deo u pitanju.
Kako izgleda tvoj radni dan?
Ja sam u službi tehničke pripreme, tako da mi dan počinje u kontaktu sa kolegama sa gradilišta, da se proveri da li je isporučen sav materijal, koja je dinamika izvođenja radova, da se poruči na vreme sav materijal za ostatak radova… tu je koordinacija sa investitorima, nadzornim organima, dobavljačima, prevoznicima, šefovima gradilišta…
Jesi li doživljavala neprijatne situacije na gradilištu zbog toga što si žena?
Radila sam na gradilištu deset godina i nisam imala neprijatne situacije, izuzev nekog bockanja ili sitnih provokacija, ali to obično bude zastupljene od ljudi koji tek dođu na gradilište. Mi kao žene moramo duplo više da se potrudimo da dokažemo svoje znanje, kako bi oni shvatili da smo mi pandan muškarcima.
Kako se odeva za gradilište?
Po mom ličnom mišljenju, to je jedina mana rada na gradilištu. Dress code je na gradilištu zvan HTZ oprema, to su radne cipele, pantalone, šlem, prsluci… nema štikli, suknji i haljina, što se tiče šminke diskretna šminka je u redu, ali velika šminka na plus 30 ne deluje privlačno, a ni za ženu nije prijatno.
Tvoj omiljeni deo rada u građevini?
Mnogo volim građevinu i da se time ne bavim ne znam šta bih drugo radila, možda bih vozila tramvaj. Dinamično je, bez obzira da li ste u kancelariji ili na gradilištu gde nijedan dan nije isti. Svakog dana, svakog sata, se nešto drugo dešava i najviše mi se sviđa baš ta dinamika. Uvek imate neki novi izazov. Nikad vas ne čeka isto što i juče, kad god dođem na posao ne znam šta me čeka.
Koji su talenti, veštine i znanja potrebni za ovaj posao?
Mora da se zna struka, ali je isto tako jako bitna i sama komunikacija i rad sa ljudima. Građevina je timski rad i bez komunikacije ne može ništa da se uradi.
Kako se slažeš sa kućnim popravkama?
Svaka žena bi trebalo da zna osnovne stvari kada su u pitnu sitne kućne popravke. Ja to volim, čak sam od kolega dobila za rođendan set alata. Žena ne bi trebalo da zavisi od drugih, bez obzira čime se bavi, već treba da neke stvari potpuno samostalno obavlja. Kada je u pitanju renoviranje stana, volim da sama sve određujem, organizujem majstore… malo svoj posao prenosim na kuću.
Kako je okruženje reagovalo na tvoj izbor profesije?
Moji roditelji su građevinski inženjeri i radili su isto u velikoj firmi i uz tu struku sam odrasla i nije bilo dileme kada je došlo do upisivanja srednje škole šta ću ja odabrati. Bilo bi ljudima čudno da sam nešto drugo upisala.
A da li čuješ komentare na konto toga što si žena u građevinskoj industriji?
Bude komentara kada se sa nekim upoznam i čuje čime se bavim – jao, pa kako žena u građevini i na gradilištu? Ali to je više pozitivno iznenađenje, nego negativni komentar. To je ljudima interesantno jer na gradilištu nema puno žena.
Ohrabrenje za devojke koje zanima posao u građevini?
Svaki posao koji se radi bi trebalo da bude onaj posao u kome se uživa i koji se voli. Svaka žena i devojka treba da grabi i napreduje i da se svim srcem trudi da se ostvari i pronađe u onome čime se bavi i automatski je uspeh neizostavan.
