Strateške tužbe protiv učešća javnosti, iliti takozvane SLAPP tužbe, predstavljaju tužbe bazirane na kleveti, a koje se najčešće upućuju medijima ili aktivistima u cilju zastrašivanja i ućutkivanja, ili se njima preti. U slobodnom prevodu – ućutkivanje kritičkih glasova od strane onih koji su na poziciji moći. Nešto slično tome sada se dešava građanima koji brane Savski nasip, a jedan od najpoznatijih slučajeva dešava se upravo u Bosni i Hercegovini gde se dve aktivistkinje već tri godine bore protiv vetrenjača – investitora na Kasindolskoj reci. Sunčica i Sara su bile gošće Zoomera gde su u detalje objasnile šta ove tužbe zapravo znače.
Šta se dešava na reci koju vi branite?
Mi branimo Kasindolsku reku koja prolazi kroz istočno Sarajevo i izvire na Jahorini. Trenutno je na njoj izgrađena jedna mala hidroelektrana koja je puštena u pogodon 2018. godine, ali investitor planira izgradnju još dve. Borba traje od 2017. godine, sa pokušajem izgradnje prve male hidroelektrane, a mi smo se pridružile 2020. godine i započeli smo osnivanje neformalne grupe građana. Cilj je da se zaštiti reka i kanjon od devastacije koju smo videli prilikom izgradnje prve hidroelektrane i da se zaustavi izgradnja novih.
Vaš aktivizam je vrlo odjeknuo u regionu, a posebno kada su počele da vam stižu tzv. slep tužbe. Možete li objasniti o čemu se radi?
Mi smo opomene pred tužbu dobili krajem pretprošle godine, a pošto nije postojala opcija da demantujemo izjave koje smo dale na nekom od naših press konferencija gde smo prezentovale otvoreno pismo za ministarku ekologije – usledile su tužbe. Njima je prethodio poziv investitora da po prvi put sa nama razgovara o problemu izgradnje mini hidroelektrana, ali on nije želeo da ostvari bio kakav kontakt pre tih opomena, tako da smo i poziv na razgovor videle kao pokušaj da se ućutkamo i zastrašimo i da na neki način kroz taj sudski proces odustanemo od aktivizma i objašnjavanja građanima i široj javnosti šta se dešava na terenu. Nakon izložbe, na kojoj su prikazane fotografije reke pre i posle izgradnje mini hidroelektrane, kao i u toku izgradnje, a takođe i fotografije netaknute prirode gde se planira izgradnja novih. Pošto smo već imale pokrenute sudske sporove, odlučile smo da, pošto nam je sloboda govora napadnuta, da će fotografije pričati umesto nas. Zato smo i napravile tu izložbu i verovale smo da fotografije mogu reći mnogo više od reči. Ono što nismo znali je da će nakon toga stići nove opomene, gde nam je rečeno da će advokatska firma koja zastupa investitora učiniti sve što je u njihovoj moći da nas zaustave, ukoliko se ne zaustavimo. Ali nisu nas ućutkale i javno govorimo o slep tužbama i takvom načinu ućutkivanja aktivista.
Kako su te najave tužbi uticale na vas i na pokret? Da li se ljudi povlače, ili ih to još više motiviše da još srčanije brane svoj cilj?
Desilo se upravo to drugo, svi članovi naših pokreta i simpatizeri su odreagovali jako pozitivno, srčano i podržavajuće. Pružaju nam podršku da ne odustanemo i da samim tim što su poslali tužbe to znači da se oni nas plaše i da su im tužbe jedina stvar kojom mogu da nas ućutkaju. Bilo je zastrašujuće na početku, zbog neizvesnosti tužbi i činjenice da znamo kako funkcionišu pravosudni organi i da oni imaju mnogo više sredstava na raspolaganju nego mi. Oni su kompanija koja ima desetine miliona evra i nasuprot njih su dve studentkinje prava sa malim resursima. Oni nemaju šta da izgube, a mi možemo izgubiti i novac i vreme i da nam sve to prouzrukuje veliki emotivni stres. Ali sve je to samo potvrdilo vrednosti koje negujemo, a to su solidarnost i podrška.
Kako se boriti sa tim psihološkim pritiscima i ostati istrajan u tome, čak i kada vas zastrašuju i trude se da anuliraju sve što radite?
Jako je važno ne izgubiti sebe u celom procesu. Svi smo imali momente kada smo 24h dnevno radili, sedam dana u nedelji, bili zatrpani papirima i slično jer nam je to bio prioritet. Ali to dovodi do velike iscrpljenosti, trčimo sprint jer verujemo da će se to brzo završiti, ali to traje već tri godine. U početku smo potrošile jako puno energije, a tek onda videle šta znači borba protiv vetrenjača. Ono što pomaže jeste da se bavimo sobom i stvarima koje volimo – odlazak na planinu, šetnja, trening, sve u čemu uživamo. Moramo napuniti baterije da bi se vratili toj borbi. Podrška profesionalaca, u vidu psihoterapeuta, jako je važna i to više nije tabu tema. Obe idemo na psihoterapije od kako smo dobile tužbe i to nam je jako pomoglo da prebrodimo taj proces. Mnogi aktivisti to ne mogu da priušte sebi, ali tada pomažu i razgovori sa prijateljima i drugim aktivistima, koji takođe mogu imati terapijsko dejstvo – znati da nismo jedini i sami u tome i da ima ljudi koji nas razumeju i prolaze kroz nešto slično. I naravno, podrška najbližih.
Šta su vaši naredni koraci?
Što se pravne borbe tiče, proći će još neko vreme dok ne dobijemo konačne odluke i dok ne vidimo šta će se desiti sa dozvolama za izgradnju hidroelektrana. Uz to, bavimo se podizanjem svesti javnosti o slep tužbama, tj. strateškim tužbama protiv učešća javnosti i proširivanjem svesti građana o onome sa čime se suočavamo. Što se tiče reke, jedna elektrana je aktivna, ali verujemo da smo fotografijama i kampanjom uspele da utičemo na to da investitori rade mnogo više u skladu sa propisima i da je situacija bolja nego što je bila. Planiramo da pokrenemo Inicijativu za zaštitu Kasindolske reke, jer je kanjon planiran za zaštitu kao zaštićen prirodni pejzaž, međutim investitor je uspeo u tome da se fokusiramo na sudski postupak i da se manje bavimo rekom – ali sada ćemo se ponovo fokusirati na to.
