Pukotine iz podzemlja: Oštećenjima na Banovini do novih parking mesta

Kompleks Banovine, jedan od simbola Novog Sada, oštećen je tokom izgradnje podzemne garaže započete u maju protekle godine.

Građevinska inspekcija je iz bezbednosnih razloga „privremeno“ zabranila upotrebu dela kompleksa u kojem je smeštena Skupština Vojvodine, o čemu su građani saznali putem medija. Predstavnici vlasti i nadležnih institucija oglasili su se tek kada je reagovao deo javnosti pokušavajući da objasni kako je sve pod kontrolom, te da je mogućnost oštećenja bila „predviđena“.

Banovina je delo čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana, građeno od 1936. do 1939. godine i  zaštićena je kao spomenik kulture. Sedamdeset godina od završetka radova u gradskim urbanističkim dokumentima po prvi put je predviđena izgradnja garaže u neposrednoj blizini ovog zdanja.

Prošlo je potom još 12 godina, promenila se vlast, a vremena su postala „investiciona“, pa je došlo na red da se ono ucrtano u dokumentima izgradi u stvarnosti. Koncesijom na 40 godina obezbeđena je izgradnja četiri javne garaže u samom centru grada, između ostalog i one kod Banovine, kao i kod Tanurdžićeve palate u Ulici Modene.

Međutim, da se sve radilo kako treba, izgradnja nikada nije trebalo ni da počne. To je stav predsednice Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) Ane Ferik Ivanovič, koja se poziva na prethodno utvrđene uslove.

 „Po završetku projektne dokumentacije, prilikom izračunavanja, ustanovljeno je da će doći do sleganja tla za 1,2 cm. Nakon takvog rešenja već je trebalo da se odustane i uradi ponovni proračun, kako bi se još više udaljili od postojećeg objekta Skupštine. Statistički proračuni radi izbegavanja štete su bile neophodne mere zaštite koje je trebalo preduzeti“, objašnjava Ferik Ivanovič.

Kako je ustanovljeno, tako je i bilo. Došlo je do sleganja tla zbog čega su popucali zidovi. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture poručuju da ih je o pukotinama u zgradi Skupštine Vojvodine odmah obavestilo Odeljenje za tehničke poslove i održavanje objekata Autonomne pokrajine Vojvodine, nakon čega su direktor Zavoda i građevinski inženjer izašli na teren.

Konstatovano je da je došlo do formiranja pukotina koje su posledica prekoračenja napona u tlu i neravnomernog sleganja zgrade, usled izgradnje podzemne garaže u neposrednoj blizini Skupštine. Naložili smo da stručni tim koji vodi gradnju sagleda novonastalu situaciju  i predloži mere kojima bi se minimalizovali negativni uticaji koji su doveli do oštećenja objekta. Posle obilaska zgrade predložili smo da se pozove Fakultet tehničkih nauka, odnosno Departman za građevinu i geodeziju radi konsultacija i izrade Elaborata o proceni stanja konstrukcije zapadnog krila, što je i urađeno“, navode u Zavodu.

Ono što su oštetili, graditelji garaže morali su da poprave. Početkom februara pokrajinska vlast je objavila da su završeni radovi na sanaciji i da je sve u redu. Međutim, samo nekoliko dana nakon toga, portal N1 objavio je snimke delova zgrade koji su i dalje oštećeni. Ovog puta, vlast nije reagovala, narednih dana nije demantovala navode medija, niti ih je potvrđivala, a neme su ostale i nadležne institucije.

Slučaj Banovine nije prvi koji u pitanje dovodi integritet ustanova koje su odgovorne za očuvanje spomenika kulture. Nekoliko godina ranije, tokom izgradnje Pupinove palate, zgrada Komunalne banke srušena je nakon što je sa nje skinuta zaštita. Isto je učinjeno i sa trščarama u Ulici Kraljevića Marka, od kojih su neke bile stare gotovo dva i po veka. Umesto njih, nastao je veliki stambeni kompleks. Osetljivost Novosađana na izgradnju objekata u blizini građevina koje čuvaju sećanje na prošlo vreme, tokom godina pokazala se razložnom. 

Iz tog razloga, predsednica DaNS-a Ana Ferik Ivanovič ističe da postojeća obeležena zona zaštićenog nasleđa mora da se poštuje.

Ne čudi da je strukovno društvo na čijem je čelu Ana Ferik Ivanovič ukazalo u novembru 2022. godine da je u svim velikim gradovima Evrope, koji u samom centru imaju izgrađene objekte od visokog istorijskog i arhitektonskog značaja, njihovo okruženje s razlogom ostavljeno otvoreno i ozelenjeno, zbog čega takva prostranstva imaju često i karakter parkova.

Okolina Banovine i Skupštine APV je od početka bila planirana kao zelena površina, i kako bi to po pravilu trebalo da bude, tako je trebalo i da ostane“, istakle su tada arhitekte.

Međutim, tokom godina se pokazalo da ono što je važilo juče, ne mora da bude aktuelno i sutra. Urbanistički dokumenti u Novom Sadu su se neretko menjali i prilagođavali potrebama investitora, što je bila česta kritika stručnjaka, opozicionih političara, ali i građana, upućena prema JP „Urbanizam“. Gradska vlast je odlučila da demotiviše Novosađane da dolaze u centar grada tako što će izgraditi četiri javne garaže. Paradoksalno, ali i u ovom slučaju, kao i u mnogima pre toga, makar delimično tačnim potvrđuju se reči profesora Ljubinka Pušića, koji je govorio da se Novi Sad gradi – rušenjem.

Autorke: Nina Jović, Nataša Stanojčić i Milica Blagojević
Ilustracija: Partneri Srbija

Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još