Dva ključna događaja koja su obeležila nedelju su veliki protesti koji se dešavaju u Rusiji sa ciljem promene društvene strukture.
Građani, a pre svega građanke Irana pobunili su se protiv policijske brutalnosti nakon smrti Mahse Amini, koja je preminula nakon hapšenja od strane iranske policije za moral zbog „nepravilnog nošenja hidžaba“.
Dok iranska policija tvrdi da je nesrećan slučaj, tj. da je 22-ogodišnja devojka preminula od iznenadnog srčanog udara, aktivisti tvrde da je u pitanju ubistvo, a advokat Seed Dehghan izjavio je da je Amini imala frakture lobanje. Od tog trenutka dešavaju se protesti kako u rodnom gradu mlade devojke, tako i u Teheranu – na šta je policija odgovorila suzavcem i pucnjima. Nevladina organizacija Centar za ljudska prava u Iranu saopštila je da je najmanje 36 ljudi ubijeno u gušenju protesta.
Iako je to strogo kažnjivo po šerijatskom zakonu, iranske žene se demonstrativno šišaju i spaljuju hidžabe u znak protesta i solidarnosti sa žrtvama terora policije za moral i zahtevaju da se zakon poništi i ova „policija“ stavi van zakona. Iranske aktivistkinje pozivaju na revoluciju i prekid života u distopiji Margaret Atvud.
A u Evropi Putin ponovo zvecka oružjem. Održava se referendum u Dombasu, delu teritorije otcepljenom od Rusije, i to samo u delu koji Rusija kontroliše, kao i u samoj Rusiji gde je omogućeno Rusima koji su iz Dombasa pobegli da glasaju. Iako je u pitanju prisilno otcepljen deo teritorije, portparol Kremlja Peskov upozorio je da će se pokušaji Ukrajine da povrati teritoriju smatrati „napadom na Rusiju“.
Poređenja radi, situacija je identična kao kada bi se u delu Kosova i u Albaniji održao referendum o pripajanju Kosova Albaniji, a Srbija smatrala agresorom ukoliko to želi da spreči.
U Rusiji je proglašena i mobilizacija, ali naravno selektivna, što je prouzrokovalo kompletan haos u zemlji jer mladi Rusi žele da pobegnu od prisilnog slanja na ratište. Očigledno je da Putinov rat ni u Rusiji nema podršku. Kako bi se to sprečilo, pokušava se da se ograniči izlazak iz zemlje, a od poslodavaca se zahteva spisak zaposlenih muškaraca koji ispunjavaju kriterijume da budu mobilisani. Do sada je oko 300.000 ljudi dobilo poziv za mobilizaciju, ali je ona vrlo selektivna – izuzet je IT sektor, finansijski sektor, kao i državni (Putinovi) mediji.
Oni drugi mediji ne da nisu izuzeti, već dobijaju automatske pozive. Artem Kriger, novinar portala SOTA, dobio je poziv pošto je uhapšen dok je izveštavao o protestima protiv mobilizacije u Moskvi. Takođe, jednom broju privedenih demonstranata koji su protestvovali protiv odluke o mobilizaciji, kao i novinara koji su izveštavali, kako navode ruski mediji i NVO, pozivi su uručeni još u pritvoru. Mediji navode da je uhapšteno više od 1200 ljudi. Ovu informaciju Peskov nije demantovao, već je naveo da to „nije protivno zakonu“.
Očito selektivnom zakonu koji se svodi na – ili si za Putina pa ćeš na ratište kad dođe na tebe red, ili si protiv – pa ćeš na ratište odmah i preko reda.
Naslovna fotografija: Alexander Zemlianichenko / AP, izvor nbcnews
