Ukoliko ste mislili da je filantropija reč rezervisana za Wikipedia stranice izuzetno bogatih ljudi koji peru svoju savest, razmislite ponovo, jer svaki put kada ste se angažovali u zajednici oko uspostavljanja reciklažnog ostrva (da, reciklažno ostrvo postoji i ne može da vas povredi), izgradnje igrališta ili odbrane parkića, učestvovali ste u filantropskoj akciji. Svaki put kada ste poslali sms za medicinski tretman nekog deteta, sakupljali garderobu za svratište ili popili limunadu da bi neko mogao da popije limunadu nakon što ozdravi, učestvovali ste u filantropskoj akciji. Dakle, svako može da bude filantrop ili filantropkinja, ne u jednakoj meri kao možda Tejlor Svift, ali to nije ni poenta. Poenta je darivati prema svojim mogućnostima, ali ujedno biti istrajan u svojoj borbi za bolji svet. Korak po korak, dan po dan, dok promene ne postanu uočljive.
Zašto postoji potreba da se priča o filantropiji? Osim činjenice da filantropske inicijative često služe kao mehanizam ispravljanja grešaka i manjkavosti države, kao i dugoročnom ulaganju u teme koje su često zanemarene pri dobročinim akcijama poput manjinskih prava, zaštite životne sredine ili kulture, one (zajedno sa ljudima koji ih pokreću, među kojima svake godine ima sve više i više mladih) vraćaju zajednici ono što je prethodno dala svojim članicama i članovima. Kada vam kažu da su mladi neinventivni, lenji i da ne rade ništa kako bi promenili društvo u kom žive, podsetite ih na činjenicu da u ovoj našoj zemlji svake godine sve više i više mladih dobročinitelja i dobročiniteljki bude nominovano za VIRTUS nagradu. Sledeće, sasvim legitimno pitanje je šta je VIRTUS nagrada i kako je osvojiti.
VIRTUS nagrada za filantropiju je priznanje sa 15 godina dugom tradicijom, namenjeno promociji i isticanju dobrih dela korporacija, malih i srednjih preduzeća, ali i pojedinaca i pojedinki svih uzrasta. Svake godine, VIRTUS nagrada se dodeljuje za dobročinstva realizovana prethodne godine, za filantropske inicijative koje imaju rezultate i dobra dela koja nikada ne treba da ostanu skrivena. Od ove godine, VIRTUS nagrada se dodeljuje u potpuno novoj kategoriji – za mlade filantrope i filantropkinje. Ukoliko ste se susreli sa nekim dobrim delima vaših kolega, koleginica, prijateljica ili saradnika, vreme je da ih prijavite VIRTUS nagradu za mlade filantrope ili filantropkinje. Iskustvo Trag fondacije, koja svake godine prikuplja prijave za VIRTUS nagradu, prosleđuje ih nezavisnom žiriju i organizuje svečanu dodelu (da, dobra dela zaslužuju malo svečanosti iako se ne čine zbog njih), govori da se godinama povećava broj prijava mladih filantropa i filantropkinja – tako je prethodnih godina specijalno priznanje dodeljeno Jovanu Simiću koji licitacijama dresova prikuplja novac za decu kojoj je potrebno lečenje u inostranstvu, ili filantropskom tandemu iz Novog Pazara, Selmi i Nermi, koje su tokom COVID-19 krize pomagale svojim sugrađanima i sugrađankama, kao i lokalnoj bolnici, onda kada im je pomoć bila najpotrebnija. Ukoliko poznajete nekog superheroja ili superheroinu filantropije, ohrabrujemo vas da ih do 10. februrara prijavite za VIRTUS nagradu, tačnije kategoriju za mlade filantrope, koja od ove godine nije samo specijalno priznanje, već stalna kategorija, uspostavljena sa punim poverenjem u mlade koji menjaju svet na bolje.
Kako da nekoga nominujete za VIRTUS nagradu? Tako što posetite sajt virtusnagrada.rs i popunite prijavni formular – kategorija Pojedinci, pa zatim Mladi filantropi. Ukoliko se zbunite ili zabrinete da li ste sve uradili kako treba, tim Trag fondacije će učiniti sve da vam pomogne u procesu prijave. Možete ih kontaktirati putem telefona ili mejlova istaknutim na njihovom sajtu, ili putem njihovih društvenih mreža (Instagram, Facebook, Twitter ili LinkedIn). Konkurs je otvoren do 10. februara (svi se mi ponekad trkamo sa dedlajnom, ali računajte da je potrebno javiti se ranije ukoliko su vam neophodna dodatna pojašnjenja ili pomoć tokom prijave, kao i da se zakasnele prijave neće uzimati u obzir). Ne zaboravite da u kategoriju mladih filantropa i filantropkinja spadaju i oni najmlađi, koji su, poput tada devetogodišnje Matee Balani drugima poklonili ono do čega im je najviše stalo – rođendanske poklone ili rođendansku proslavu. Klikćite, klikćite, klikćite i pomozite da dobro ne ostane skriveno. Da posle niko ne može da kaže kako mladi ne valjaju.
