Dokumentarni film ANDREJ, autora Nemanje Marinovića, u ZOOMER produkciji, premijerno je prikazan u četvrtak, 04. septembra u okviru beogradske Nedelje ponosa. Film prati iskustvo gej mladića koga je policija maltretirala i zlostavljala prilikom upada u njegov stan u Beogradu, kao i njegovu borbu za pravdu. U filmu se prebroditelj prvi put upoznaje sa dokumentima prikupljenim tokom novinarskog istraživačkog rada, koji oslikavaju niz sistemskih propusta koji onemogućavaju da svoju istinu dokaže.
Zbog velikog interesovanja publike, premijera je održana u još jednom terminu, u nedelju 7. septembra, na zavaranju izložbe fotografija „Dupli život“, alumniste Zoomera, fotografa Koste Malaeva.
„Puno mi je srce što postoje ovako velike reakcije i toliko interesovanje za film i Andrejev slučaj, iako sam jako ogorčen na reakciju svih nas kada se Andrejev slučaj desio, jer je reakcija izostala. Dešavali su se protesti, konferencije, mediji su se uključivali – ali su to bili stalno jedni isti ljudi. Mediji su se malo više uključili tek kada je počeo štrajk glađu i kada su imali dramatične kadrove ispred Skupštine koji se lepo slikaju. Da smo mi tada reagovali kako je trebalo, pa i mnogo pre toga, još kod Savamale – danas se ne bi desio slučaj Nikoline Sinđelić, i sve ovo što gledamo svako veče na ulicama„, istakao je autor filma i dodao da je slučaj prošao „ispod radara“ jer se radi o mladiću koji nije „idealna žrtva“.
„Insistirao sam na tome da muzička podloga filma bude pesma „Pe i ku“ Sajsi MC jer ona simbolički oslikava kako se kao društvo odnosimo prema žrtvama koje nisu „idealne“, iako znamo da idealna žrtva ne postoji. Andrej je diskreditovan na osnovu njegove seksualnosti, kao što su Nikolinu pokušali da diskredituju osvetničkom pornografijom. To su potezi očajnika, ali u delu javnosti prolaze. Jer je široj javnosti lakše da misli da se to njima neće desiti, jer nisu „ni pe ni ku“ – nego da se suoči sa sistemskim problemom – sve dok bukvalno nismo došli u situaciju da svako ko izađe na ulicu može proći na isti način. Film je sada dobio veću pažnju jer sada svojim očima možemo da vidimo ono o čemu je Andrej govorio„, zaključio je autor.
Nakon premijere filma, održan je panel na kome je govorila Nikolina Sinđelić, aktivistikinja koja je poslednjih nedelja svedočila o policijskoj brutalnosti koju je i sama doživela. Ona je istakla da je, gledajući film, bila šokirana time koliko je su njeno i Andrejevo iskustvo gotovo identični.
„Ceo film sam preplakala, od početka do kraja, jer jednostavno 90% stvari koje je on doživeo sam doživela identično – od kombija, sačekuša, načina kako tuku, načina kako se obraćaju, lomljenja stvari, pretnji… sve je isto, doslovno sve. Jedina razlika u našem slučaju je što su njega napali u sopstvenom stanu, a mene u garaži institucije u koju treba najviše da verujemo. Ali apsolutno znam da govori istinu, zato što je sve identično„, istakla je Sinđelić.
Penzionisani inspektor i novinar Radara Predrag Simonović, istakao je da „Andreju verujemo, ali je pitanje da li iko više veruje institucijama nakon svega što se dešava“.
„Sektor unutrašnje kontrole policije je dosta pominjan u prethodnom periodu, ali ne vidim da je išta uradio da uveri ljude da veruju institucijama„, istakao je Simonović i podvukao jedan važan aspekt, koji se obrađuje i u filmu, a to je da u Sektoru unutrašnje kontrole istragu prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika zapravo sprovode njihove kolege.
Institucija koja bi trebalo da kontroliše rad institucija i po svom nazivu – štiti građane, jeste institucija Zaštitnika građana. U filmu je Zaštitnik građana mr Zoran Pašalić izneo zaključke istrage koju je ova institucija sprovela, koji se pre svega odnose na to da ne postoje policijski snimci i materijalni dokazi koji bi utvrdili šta se dogodilo. Govoreći o tome, narodna poslanica Zeleno-levog Fronta Jelena Jerinić na panelu je istakla kako Zaštitnik građana štiti sistem, a ne građane.
„Tokom svog rada, gospodin Pašalić se posebno istakao u tome da štiti upravo interese policije„, istakla je Jerinić.
Zaokruživši priču o poverenju u Andrejev iskaz, kao i poverenju u institucije, autor je istakao da njegov posao nije bio da bilo kome veruje, već da istraži šta se desilo.
„Moj posao nije bio da bilo kome verujem, već da istražim činjenice, i Andrej je to znao. On je meni potpisao dokument u kome mi daje odrešene ruke da potražujem od institucija sve informacije, čak i one koje uključuju podatke o ličnosti. Dakle, dao mi je sve na tacni. Sa druge strane, sve institucije osim Prvog osnovnog javnog tužilaštva su se oglušile na zahtev za informacije od javnog značaja i nisu želele da pošalju dokumenta, dok je Sektor unutrašnje kontrole u obrazloženju čak naveo i da to ne mogu da urade jer procesi pred Tužilaštvima i Zaštitnikom građana nisu gotovi – iako sam ja u tom trenutku imao ispred sebe dokumenta koji potvrđuju da su svi procesi okončani, bez mogućnosti žalbe. Dakle, jedna strana koja to ne mora da uradi ti daje najprivatnije informacije o sebi na tacni, dok druga strana koja je dužna da javnosti dostavlja informacije koje su od značaja za javnost to odbija. Meni je to sasvim dovoljno„, zaključio je autor filma.
Nakon Beograda, prema najavi autora, film će krenuti na „turneju“ i po drugim gradovima u Srbiji i regionu gde će se, nakon projekcija, održati i diskusije sa građanima i otvoriti razgovor o ovom problemu. Za sada nije u planu da film bude dostupan za gledanje putem streaming platformi.
Naslovna fotografija: ZOOMER
