Čak 92% LGBTIQ+ osoba smatra da državni sistemi i mehanizmi zaštite nisu u stanju da ih zaštite od diskriminacije na radu, podaci su godišnjeg IDEAS-ovog LGBTIQ+ istraživanja iz 2020. godine, u kome se, između ostalih, iznose i podaci da više od polovine LGBTIQ+ zaposlenih smatra da organizacije u kojima rade uopšte ne sankcionišu diskriminaciju i zlostavljanje LGBTIQ+ radnika, dok čak 63% navodi da organizacija u kojoj rade uopšte ne radi na inkluziji LGBTIQ+ zaposlenih. U moru poražavajućih podataka stoji i taj da je 16% LGBTIQ+ osoba koje su tražile posao u 2020. godini bilo odbijeno na konkursu za posao samo zbog seksualnog opredeljenja i rodnog identiteta.
„(…)moram da budem oprezna i da se ipak brinem ko zna za moju seksualnost, jer se bojim da bi to moglo da utiče na moje karijerne mogućnosti„, istakla je jedna ispitanica u ovom istraživanju.
Evidentno je da se nešto na tržištu rada mora menjati i da je potrebno dodatno osnažiti i kompanije i LGBTIQ+ mlade da zajednički stvore bolje uslove na tržištu rada. Kako bi se to postiglo, grupa organizacija iz Srbije pokrenula je program RADIMO ZAJEDNO koji za cilj ima upravo prevazilaženje jaza između ove dve grupe. Jer iskustva su, zaista, različita.
„To dosta varira od identiteta osobe tipa firme i kolektiva, ali čuli smo različita iskustva – od toga da se dešavaju direktna vređanja od kolega ili nadređenih, pa i do slučajeva da su osobe izvršile i suicid nakon višestrukog mobinga tokom određenog vremenskog perioda. Dešava se često i da se diskriminacija desi i prilikom samog procesa zaposlenja“, istakao je za u Zoomerovom podcastu OSAM BOJA Aleksa Savić, iz organizacije IZAĐI, koja vodi ovaj projekat.
Savić je dodao i da postoji veliki prostor za napredak, kao i mnogo kompanija koje žele da adresiraju ovaj problem.
„Ima kolektiva i poslodavaca koji se trude da unaprede položaj LGBT osoba na poslu, i njih treba pohvaliti i podržati, a poruka njima bi bila da pitaju te LGBT osobe šta mogu da urade kako bi se osećali bolje, prihvaćenije i poštovanije i da prate te smernice“, kaže Savić.
Ovakva atmosfera nije motivišuća za mlade LGBTIQ+ ljude koji stupaju na tržište rada, a koji pored drugih egzistencijalnih briga moraju da razmišljaju i o tome da li će ostati bez pozicije ili mogućnosti napredovanja samo zato što su drugačijeg seksualnog opredeljenja. Iz tog razloga često biraju da svoje seksualno opredeljenje kriju od radnog kolektiva.
Kako bi se dodatno osnažili, u okviru pomenutog programa pokrenut je i liderski program koji za cilj ima izgradnju liderskih veština, kako bi se podstakao profesionalni rast LGBTIQ+ osoba, poboljšale šanse za napredovanje na radnom mestu i omogućilo njihovo povezivanje sa LGBTIQ+ preduzetnicima koji rade u različitim industrijama.
„Program se sastoji od čak deset obaveznih modula i pratećih aktivnosti, tako da nemamo vremena da ih sada sve pomenemo, a svi zainteresovani LGBTIQ+ mladi mogu posetiti naš sajt ili društvene mreže i direktno se upoznati sa programom. Međutim, ono što bih posebno istakla jeste koncept nazvan Adaptive leadership, gde se radi na razvoju liderstva u izazovnim situacijama„, istakla je Sandra Veljković, predstavnica Centra E8, partnera na projektu i dodala da će poseban akcenat biti i na veštinama pripovedanja, koje će inspirisati na akciju, te metodi zvanoj Design Thinking.
„U pitanju je metoda kojim se koriste i sve vodeće kompanije širom sveta, kada žele da kreiraju idealne modele svojih proizvoda. Razvijamo preduzetnički duh mladih, kao i veštine koje poboljšavaju lični brend„, ističe Veljković.
Mi smo prelistali sajt i zaista – mnogo je tu opcija za mlade koje mogu biti jako značajne i Sandra je u pravu – nemamo prostora da o svima govorimo. Ali ono što moramo izdvojiti jeste da je ovo program koji omogućava čak i psihološku podršku svim polaznicima.
„Svedoci smo različitih teških priča i iskustava kojima su izloženi pripadnici LGBTIQ+ zajednice. Svesni smo da razgovor o ovim temama, učenje o antidiskriminaciji, pravima i njihovim kršenjima – može potencijalno izazvati retraumatizaciju. Zato će u svakom trenutku imati emocionalnu podršku koje pruža stručno lice, za slučaj da bilo ko želi da razgovara o bilo čemu„, ističe Veljković.
Besplatna psihološka podrška? Zvuči kao dovoljno dobar razlog da se prijavite!
Ukoliko program nije za vas, postoji mogućnost i da nominujete svoje LGBTIQ+ prijatelje i prijateljice za koje mislite da će im značiti.
