(Ne)poštovanje ljudskih prava u Srbiji

Na današnji dan pre više od sedam decenija (1948. godine) donesen je dokument koji svima garantuje osnovna ljudska prava – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. U to ime danas obeležavamo Međunarodni dan ljudskih prava. Postojimo toliko milenijuma, a tek pre sedamdeset i dve godine donesen je dokument koji svima garantuje jednaka prava. Zar to nije pomalo čudno? Meni jeste. Dosta sam vas smorio spominjanjem godina, vreme je da proverimo da li su reči na papiru primenjive u praksi.

„Svi su jednaki, ali neki su jednakiji od drugih”

Džordž Orvel

Ondaaa… koji naši građani i građanke su „jednakiji“ od drugih? Penzioneri i penzionerke (65+ kako ih nazivamo) sigurno nisu. Tokom početka pandemije i policijskog časa sećate se da je starijim sugrađanima i sugrađankama bilo ograničeno kretanje, ali jako jako ograničeno i u jednom trenutku sa potpunom zabranom kretanja 34 dana uz mogućnost odlaska u kupovinu jednom nedeljno u periodu od 4 do 7 časova ujutru. Iako se tokom vanrednog stanja određena prava mogu ograničiti, za ovakvu meru nije bilo nikakvog logičnog objašnjenja, navodi se u izveštaju Beogradskog Centra za ljudska prava. Moze li gore? Uvek može – izbeglicama, tražiocima azila, migrantima i migrantkinjama nije bilo dozvoljeno uopšte da napuštaju centre za azil i prihvatne centre od kojih su neki i prenaseljeni.

Nisu ni pojedini novinari i novinarke „jednakiji“ od drugih, makar ne oni čiji rad ne odgovara našim državnicima i moćnicima. Dobar primer je nezakonito hapšenje Ane Lalić, novinarke portala Nova.rs zbog teksta o nedostatku resursa u Kliničkom centaru Vojvodine. Tanja Fajon (šefica odbora Evropskog parlamenta za Srbiju) je dodatno ocenila da je „EU je posebno zabrinuta zbog govora mržnje i lažnih vesti u Srbiji, naročito kad one dolaze od vladajuće partije i ključnih medija“. Takođe nije retkost da se pojedini novinari i novinarke nazivaju „neprijateljima države“ i pojedine televizije opisuju rečima „strani plaćenik, domaći izdajnik“ od strane državnog vrha i narodnih poslanika. Na osnovu podataka Saveta za štampu u drugoj polovini 2019. godine, za kršenje kodeksa vrh liste zauzimaju provladini tabloidi Alo, Kurir, Srpski telegraf i Informer, isti oni koji dobijaju najviše budžetskog novca na konkursima za sufinansiranje.

„Novinarstvo je objavljivanje onoga što neko drugi ne bi voleo da bude objavljeno: sve ostalo su odnosi s javnošću”

Džorž Orvel

Siguran sam da bi Orvel mislio da se BIRN (Balkan Investigative Reporting Network) definitivno i bavi novinarstvom jer su nam, između ostalog, razbistrili sliku o stvarnom broju zaraženih i preminulih od posledica zaraze virusa SARS-Cov2 koji je drastično veći od zvanično saopštenog broja. Posebno mesto svakako zauzima policijska brutalnost tokom julskih protesta gde je zabeleženo da je policija u više navrata bez razloga udarala ljude koji su mirno sedeli na klupama, zabeleženo je i nasilno ponašanje navodnih policajaca u civilu koje je neophodno ispitati, a reakcija policije tokom protesta sadrži elemente teškog kršenja slobode okupljanja i torture saopštile su članice Kuće ljudskih prava.

„Veliki brat te posmatra”

Džorž Orvel

Zvanično nas Veliki brat posmatra i čini se da distopija polako postaje realnost usled postavljanja preko hiljadu kamera na nepoznatim lokacijama širom Beograda. Nisu poznate tačne lokacije ni tačan broj kamera, a potpuni gubitak anonimnosti predstavlja svojevrsno lišavanje slobode – navodi se na sajtu SHARE fondacije koja se bavi ovom tematikom (Peticiju za zabranu biometrijskog nadzora možete potpisati ovde).

Takođe, LGBTQ+ osobe definitivno nisu „jednakije“ od drugih jer su im uskraćena prava da žive u legalnoj zajednici, imaju zajedničku imovinu, nasleđuju jedni druge, imaju pravo na socijalno osiguranje u slučajevima kada je jedan od partnera, posete u bolnicama… Iako je ove godine pokrenuta peticija za usvajanje zakona o istopolnim partnerstvima, u pravnom smislu jos ništa nije učinjeno da se poboljša položaj LGBTQ+ osoba u Srbiji.

Za kraj, bitno je spomenuti da Srbija od ove godine više nije demokratska zemlja, već je prisutan hibridan režim, navodi se u izveštaju koji je objavio Fridom Haus. Koji ljudi su onda „jednakiji“ od drugih? Mada kad bolje uvidim, svi smo nejednaki na različite načine.

Autor: Jovan Kalem

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još