Na referendumu održanom u nedelju dve trećine Kubanaca podržalo je novi Zakon o porodici, kojim je omogućeno sklapanje istopolnih brakova i usvajanje dece od strane istopolnih partnera, ali i prepoznat kućni rad i uvedene mere protiv porodičnog nasilja.
Za ovaj vrlo progresivni zakon glasalo je skoro 64% Kubanaca, i pored velike antikampanje koje su, kao i u svim zemljama, vodili „borci” za tzv. „porodične vrednosti”, predstavnici određenih verskih organizacija, ali i deo opozicije koji je, koristeći se populističkim metodama, pokušao da dobije prostor za smenu komunističke kubanske vlade.
Na ove nazovimo „argumente” protivnika zakona kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel odgovorio je da oni koji se koriste tom argumentacijom „ne razumeju da porodice za kakve se zalažu nisu pod napadom, već da se pravo osnivanja porodice proširuje na ljude kojima je to pravo prethodno bilo uskraćeno“.
Veliki uspeh ovog Zakona na referendumu potvrđuje da se kubansko društvo u velikoj meri promenilo u odnosu na početak vladavine Fidela Kastra, kada se homoseksualnost kažnjavala, a u velikoj meri ovoj društvenoj promeni doprinela je upravo njegova ćerka Mariela. Ipak, pogrešno bi bilo ovaj zakon, koji je već ocenjen kao jedan od najprogresivnijih u svetu, svesti samo na LGBT+ prava.
Kako piše Mašina, ovaj Zakon je proširio roditeljska prava i netradicionalne porodične strukture koje bi mogle da uključuju babe i dede, očuhe, maćehe i surogat majke, ali i propisuje jednaku raspodelu obaveza u porodici između supružnika i proširuje radna prava onih koji se u punom radnom vremenu brinu o deci, starijim osobama ili osobama sa invaliditetom. Zakon zabranjuje dečije brakove i telesno kažnjavanje i sadrži niz normi protiv porodičnog nasilja, a takođe definiše i predbračne ugovore i potpomognutu reprodukciju.
Naslovna fotografija: Yuting Gao / Pexels
