Koliko košta biti žena?

Žene u Srbiji zarađuju u proseku 8,8% manje od muškaraca i jaz između prosečnih primanja muškaraca i žena nije nepoznata stvar. Međutim, često zaboravljamo da se ekonomska nejednakost ne ogleda samo u razlikama u prihodima, već i u rashodima.

Porezom na roze naziva se praksa postavljanja viših cena na proizvode namenjene ženama u odnosu na proizvode namenjene muškarcima, pri čemu razlika u ceni nije opravdana kvalitetom.

Najčešći primer poreza na roze su brijači. Kako navodi sam Gillette, ne postoji nikakva razlika u sečivima „muških“ i „ženskih“ brijača. Ipak, prema istraživanju sprovedenom u Njujorku, ženski brijači su u proseku bili za 11% skuplji od muških, dok Centar potrošača Srbije navodi razliku od 29 dinara po jedinici između brijača koji su, osim po boji, identični.

Porez na roze nije ograničen samo na brijače. Ovaj pojam obuhvata sve rodno diferencirane proizvode – proizvode za ličnu higijenu i negu, odeću, pa čak i dečije igračke.

Kako za Zoomer navodi ekonomistkinja Valentina Čolić Mihajlović, razlike u cenama mogu imati različita objašnjenja.

„Prvo, marketinški faktori mogu igrati ulogu u cenovnoj razlici – isti ili slični proizvodi često imaju različito pakovanje, brendiranje i reklamiranje kako bi privukli određenu ciljnu grupu. Drugo, nekada postoji razlika i u proizvodnji, tj. određeni proizvodi koji „na oko” izgledaju isto, mogu se razlikovati u materijalima ili načinu obrade. Treće, mogući razlog je i prepoznavanje od strane trgovaca da je jedan pol više spreman da plati za određeni proizvod. Međutim, to ne moraju uvek biti žene. Postoje i proizvodi za koje su skuplji za muškarce, mada je opseg tih proizvoda manji. Ipak, sve ovo se može i drugačije sagledati ukoliko se odmaknemo od stereotipne podele na „muške” i „ženske” proizvode zbog određenih vizuelnih karakteristika, kao što je boja“, navodi ekonomistkinja.

Prema njenim rečima, na ukidanje ove prakse može se uticati zakonski i inicijativom trgovaca, ali najveći potencijal za promenu leži u izborima samih potrošača:

„Zakon to može uraditi najbrže, tako što jednostavno zabrani razlike u cenama istih proizvoda za muškarce i žene, samo je potrebno jasno definisati šta su to isti proizvodi. Primeri zemalja koje su to uvele su Velika Britanija, Francuska i pojedine države u SAD. Ipak, ja verujem da je svaka promena bolja kad je organska. To bi značilo da potrošači počnu da kroz svoje potrošačke korpe pokazuju nezadovoljstvo zbog cenovnih razlika na osnovu pola ili da na druge načine zahtevaju od trgovaca da promene prakse. S druge strane, inicijativa može doći i od samih trgovaca, mada su takvi primeri retki. Ali, upravo zbog toga, takav društveno-odgovoran potez može biti odličan sa marketinške strane. Na primer, trgovci mogu podići cene „muških” proizvoda i razliku u ceni donirati u humanitarne svrhe. Jedan takav primer je američka zanatska pivara 7venth Sun koja pivo u plavoj ambalaži prodaje po višoj ceni nego identično pivo u roze boji, i razliku donira jednom ženskom udruženju, kako bi skrenula pažnju javnosti na problem cenovne diskriminacije na bazi pola“, ističe sagovornica.

Iako porez na roze ne predstavlja porez u bukvalnom smislu, postoji i pravi poreski oblik za koji mnogi tvrde da je diskriminatoran prema ženama. U pitanju je tzv. tampon taksa, odnosno porez na dodatu vrednost koji se pri kupovini higijenskih proizvoda plaća po standardnoj stopi od 20%, za razliku od posebne stope kojom se oporezuje većina neophodnosti.

„Važno je razumeti da ne postoji poseban porez na ovu vrstu proizvoda, već da iza tog izraza stoji inicijativa da se tamponi, ulošci i drugi neophodni ženski higijenski proizvodi ne oporezuju ili bar oporezuju najnižom stopom u zemlji. Ovakve inicijative se pokreću širom sveta od 2015. godine, kada je, najpre u Australiji, uočeno da su se ženski higijenski proizvodi oporezivali, dok se npr. kondomi i kreme za sunčanje nisu oporezivali. Tako je, kroz godine, PDV na ženske higijenske proizvode skroz ukinut u Australiji, Irskoj, Kanadi, Indiji, Velikoj Britanijiji i mnogim američkim državama, dok je u pojedinim državama, kao što su Nemačka i Hrvatska, znantno smanjen. U Srbiji se ovi proizvodi oporezuju sa standardnom stopom od 20%, dok se dnevne novine i hotelski smeštaj oporezuju sa 10%. Činjenica da su ženski higijenski proizvodi poskupeli u poslednjih godinu dana za 25% dodatno otežava situaciju, naročito za žene koje su u teškoj finansijskoj situaciji“, objašnjava sagovornica.

Mišljenja o ukidanju poreza na higijenske proizvode su podeljena. Neki smatraju da ga je neophodno ukinuti jer je u pitanju porez koji, zbog toga što pogađa samo osobe ženskog pola, predstavlja institucionalizovan oblik diskriminacije. Pored toga, to je trošak osnovnih higijenskih potreba i neizbežan je za jedan deo stanovništva. Bez obzira na to što su ovi proizvodi neophodni, za mnoge su, nažalost, i dalje neplativi. Preko 500 miliona žena u svetu nema pristup higijenskim proizvodima, a prema istraživanju obavljenom u Hrvatskoj, čak 10 odsto ispitanica ne može da ih priušti. Pretpostavka je da bi se, u slučaju ukidanja ovog poreza, iznos istog odbio od njegove cene što bi doprinelo u borbi protiv menstrualnog siromaštva.

Međutim, protivnici ukidanja ovog poreza smatraju da njegova eliminacija nema nužno za posledicu pad cena higijenskih proizvoda. Podaci iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuju da je nakon ukidanja PDV-a cena ovih proizvoda bila niža za samo 20% vrednosti ukinutog poreza (oko 1% ukupne vrednosti proizvoda), dok je ostalih 80% vrednosti poreza ostalo ugrađeno u cenu i, umesto doprinos državnom budžetu, predstavljalo dodatnu dobit za proizvođače. Drugim rečima, postoji opasnost da bi ukidanje ili snižavanje PDV-a na higijenske proizvode predstavljalo simboličnu uštedu za pojedince, ali veliki gubitak za budžet Republike Srbije.

Drugi, ipak, smatraju da državni budžet ne sme da bude balansiran o trošku marginalizovanih grupa i da je ukidanje tampon takse bitan korak u ostvarenju dalje rodne ekonomske jednakosti.

Kako kaže naša sagovornica, postoje načini za zaštitu ženskih potrošača i postizanje ekonomske jednakosti koji su se pokazali kao efektivniji od ukidanja PDV-a:

„Postoje brojni mehanizmi koje država i privreda mogu preduzeti, kao što su kampanje, različite društveno-odgovorne akcije, i davanje „ličnog” primera društvu kroz rodno-odgovorne prakse. Međutim, glavni načini za suštinske dugoročne promene leže na strani tražnje. Pod tim mislim na ekonomsko osnaživanje žena kroz: edukaciju o ekonomskim pravima žena, veće zapošljavanje žena, podsticanje ženskog preduzetništva, eliminisanje platnog jaza, i izjednačavanje šansi za penjanje uz karijernu lestvicu (žene u Srbiji zauzimaju manje od 1/3 menadžerskih pozicija i manje od ¼ direktorskih). Naravno, važan preduslov za većinu ovih ciljeva jeste izjednačavanje opterećenosti muškaraca i žena kada su u pitanju kućni poslovi, briga o deci, i briga o starima, jer žene u Srbiji trenutno troše dva i po puta više vremena na ove poslove nego muškarci. To prirodno znači manje vremena za edukaciju, umrežavanje i karijerno napredovanje“, zaključuje Čolić Mihajlović.

Kada govorimo o eliminaciji samog menstrualnog siromaštva, postoje države koje su preduzele još ozbiljnije mere. Jedan od primera jeste Škotska, koja je nedavno učinila menstrualne proizvode potpuno besplatnim. U državama poput Novog Zelanda i Kenije ovi proizvodi se besplatno dele učenicama u državnim školama, a postoje pokušaji da se i u Srbiji uvede slična praksa. U ovome se najviše ističe organizacija Ženska inicijativa, koja je uticala na to da se besplatni higijenski ulošci nude u toaletima sve većeg broja obrazovnih institucija.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još