Jovana Simić: Predaja ne da nije opcija, već je i ne razmatram

S obzirom na to da sam odrasla na Kosovu, značajan deo mog detinjstva bio je prožet osećajem straha, neizvesnosti i nade da će nam, možda, nekada biti bolje.

Stalni pritisci od strane Albanaca, neusklađena politika i oduzimanje osnovnog ljudskog prava – prava na slobodu, „naterala” me je, grubo rečeno, da svoj život počnem da gradim u centralnoj Srbiji, ovde – gde mi se prividno (iz ovog ugla gledano) činilo da za to postoji mogućnost.

Novo poglavlje života poželelo mi je dobrodošlicu u duhu novih, ali istovremeno i starih problema.

Nepravda, slabo razumevanje okoline i neprihvatanje  – osnažilo je moju ličnost i odredilo je put kojim želim, a kojim se, kako mnogi kažu– ređe ide.

Birala sam istinu. Iz želje da se bavim objektivnim novinarstvom (u trenutku kada u Srbiji vlada apsolutni medijski mrak), činjenicama, a ne tiražom, upisujem Fakultet političkih nauka na katedri za novinarstvo i komunikologiju. Onda kako to obično biva sa prvim lekcijama na FPN-u moja zainteresovanost poprima nove oblike – društvenu angažovanost, političku participaciju i aktivizam.

U okviru Crtinog projekta „Građanin na straži” imala sam prilike da pratim, izveštavam i budem svedok korupcije, nepravde i nečovečanskih dela. Makijavelijev Vladalac kaže – cilj opravdava sredstvo ili su ga bar „oni drugi” tako tumačili.

Sigurna sam da bi pametan čovek odavno od tog posla „digao ruke”, ali ja baš iz tih razloga (dobro, možda i šačica škorpijskog u(j)dela u kombinaciji sa upornim ovnom, buntom i šarmantnom dozom sarkazma) istupam iz zone komfora i krećem da se bavim kampanjama koje za cilj imaju da ohrabre ljude da se bore za sebe i svoje lokalne zajednice. Centar E8, kao organizacija koja je usmerena na rad sa ljudima u različitim oblastima, bio je stepenik više na tom putu.

Neformalno znanje, pored onog koje nosim sa fakulteta, pomoglo mi je da u interakciji sa ljudima dobijem odgovor na to sa kakvim se sve ograničenjima i problemima susreću u svojim sredinama. Podsećanja radi, sve su sredine naše i sva su deca naša.

Najveći ljudski, pa na kraju i profesionalni uspeh (za sada) je činjenica da su ljudi osnaženi, motivisani i željni da poprave stvari. Vazduh miriše na borbu, a demokratija je u tvojim rukama.

Možda za njih predaja nije opcija, za mene, zapravo, ne postoji mogućnost da je, kao takvu, uopšte i razmatram.

Tekst je nastao u okviru projekta „Changemakers of Serbia“ koji sprovodi Centar E8, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u okviru Programa za razvoj demokratskog društva. 

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još