Pomalo se pitam da li za ovaj rat znamo samo mi milenijalci koji smo aktivni na novim mrežama, a još uvek nismo napustili ni one sa kojih je genZ odavno otišla – ali činjenično stanje jeste da trenutno postoji rat na frontu: Gen X i „u moje vreme se znalo…“ VS GenZ i „sjašite bumeri, živite pod kamenom“, i sve to zbog dočeka nove godine u Beogradu. A milenijalci? Oni su tu negde između i pomalo nebitni. Ko i uvek.
Za početak da definišemo ko su akteri. GenZ mora da shvati jednu stvar – vaši roditelji nisu bumeri.
Iako se diskutuje oko tačnih granica, može se reći da su bumeri rođeni do 1965. godine, dakle to su ljudi koji sada imaju oko 60 godina. Bumeri su vaše dede i babe. Vaši roditelji su najverovatnije generacija X (rođeni do kraja 70 ih godina i trenutno imaju pedesetak godina), a možda čak i milenijalci (generacija koja počinje od 1980e godine) ukoliko su vas dobili u ranim dvadesetim. Dakle, pustite bumere na miru da uživaju u svojoj penziji i gledaju televiziju, njih odavno ne zanima doček nove godine na trgu.
Sa kim se onda, uslovno rečeno, „ratuje“? Vaš „neprijatelj“ je generacija X. To je ekipa između 40 i 50 godina koja piše komentare „u naše vreme se znalo šta je muzika“ i „ko su ovi vaši drekavci“. Verujte nam, znamo. To je ista generacija koja je to isto pričala i nama milenijalcima za Lunu i Trik FX. To je ista generacija zbog koje smo do pre par godina na trgovima slušali bendove koji odavno više ne postoje, iako to nije nikad bila pop kultura naše generacije. Iako je ta ista generacija odavno prestala da dolazi na trgove, mi nismo imali mogućnost da kao srednjoškolci i studenti slušamo Elitne odrede na trgu – ne, slušali smo Partibrejkerse i Bajagu. Svaka čast njima, ali to nikad nije bilo i nikad neće biti naša pop kultura. Kao što nije ni vaša i ne treba da dozvolite da vam je nametnu oni koji prenos ispred Skupštine gledaju od kuće.
Vaša pop kultura je Voyage, a pomalo je i naša.
Zašto? Zato što je generacija X odrastala u Jugoslaviji, na pop kulturi koju je činio rok kao državno promovisan muzički pravac na osnovu koga su kreirali svoj identitet. To je generacija kojoj su pravi bumeri, kada je počela Gitarijada, na naslovnim stranama tadašnjih medija tu manifestaciju nazvali „majmunijadom“ i „prozapadnom dekadencijom“. Ista terminologija koju oni sad koriste za trep? Apsolutno. Generacija X je tu „majmunijadu“ pretvorila u svoju pop kulturu, a onda konformistički nije prihvatila ništa novo. Pa i kada su narodna muzika i turbofolk postali mejnstrim, na gramofonske ploče su Šabanu Šauliću lepili oznaku „šund“. A on se prodavao u milionskim primercima. Generacija X je tako zaboravila kako je njih etiketirala generacija pre njih, pa je onda istu etiketu „dekadencije“ zalepila milenijalcima – šund je bilo sve od Tap 011 preko Željka Šašića do Zvezda Granda i Elitnih odreda. Pop kultura milenijalaca, nastala u eri nakon pada Miloševića i u tom „demokratskom procvatu“ koji je vodila tzv. „druga Srbija“, nije mogla biti prihvaćena jer se „društvena elita“ manje bavila skandaloznim privatizacijama, a više „krezubom Grandovom publikom“ (citat!). Iako je njihova pop kultura izumrla zajedno sa Jugoslavijom, a milenijalska pop kultura bila apsolutno dominantna u svakoj medijskoj sferi – u javnom prostoru se još uvek nametala neka njihova vizija „kulture“ (opet ponavljam, ista ta kultura je ono što je generacija pre njih nazvala „majmunijadom“). Za Elitne odrede nije bilo mesta.
Studenti iz naše generacije milenijalaca, mahom iz unutrašnjosti koji nisu imali novca za skupe dočeke bili su „osuđeni“ na grupne dočeke na trgu – gde nisu mogli čak ni da slušaju muziku svoje generacije, već muziku generacije koja je već bila u svojim radno najaktivnijim srednjim godinama i nije čak ni slavila novu godinu na trgu. Nisu bili tu, ali su nam nametali šta ćemo da slušamo.
Danas su generacija Z studenti koji su jedva uspeli da dođu na fakultet jer su im stanarine nenormalne i koji će verovatno slaviti novu godinu na kućnim žurkama, ili na trgu jer 100e za doček nove godine, dok im je stanarina 400e – nemaju. Sa njima će verovatno slaviti i milenijalci u svojim kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, koji jesu prihvatili pop kulturu GenZ jer se ne razlikuje puno od naše. Naši su bili Elitni odredi, vaši Relja i Nikolija. Dođe mu na isto. Generacija X i milenijalci su imali direktno suprostavljene vrednosti, milenijalci i zumeri je nemaju. Na iste žurke idu obe generacije i slušaju i Draganu Mirković i Zeru. I nemaju problem sa tim.
Ili se bar nadam da nemaju. Sigurno ima milenijalaca koji su usvojili „u moje vreme“ pristup i zaboravili koliko je njima bilo jadno kada su iste rečenice slušali. Ali zaista mi je teško da poverujem da generacija odrasla na Trik FX i Elitnim odredima može da ima problem sa Zerom i Nucciem. Zaista se nadam da ne.
I prilično sam siguran da milenijalci znaju ko su ti ljudi i da komentari „ko je ova ekipa“ i „ovo ne zna niko stariji od 12 godina“ ne dolazi od milenijalaca.
Juče mi je prijateljica rekla da je svašta danas viralno i da apsolutno ne mora svako da zna ko je Nucci, revoltirana argumentom „ko ne zna ko je Nucci živi pod kamenom“. Naravno da je svako u svom bablu i da u današnje vreme možemo da budemo stalno izloženi medijima – a da dobijemo sasvim drugačije informacije. Zato što našu verziju stvarnosti definiše algoritam. I zato meni mnogo češće izlazi npr. Tijana Bogićević, do te mere da mogu da pomislim da je najveća srpska zvezda, a to bi bilo prilično daleko od istine. Jer u mom algoritmu ona je vrlo dobrodošla. U nekom drugom algoritmu, posebno algoritmu ljudi koji ne prate domaću muziku i noviju muziku – Nucci ne postoji. Ali sudeći po pregledima i prisutnosti u javnosti i medijima – u drugim algoritmima ga ima i previše.
Ja u potpunosti razumem da neko prati nešto deseto i da njemu iskače Keni nije mrtav i Partibrejkersi na jutjubu, ali većini nas izlazi Nucci. A doček nove godine je opštenarodno veselje na kome treba da nastupaju ljudi koji su mejnstrim. Nucci je mejnstrim, Nucci je pop kultura današnjice i može potpuno da te ne zanima pop kultura današnjice i da se krećeš u potpuno drugim krugovima (i da ne budeš uošte pod kamenom, samo da ti je babl drugačiji) i to je tvoje legitimno pravo – ali ne možeš da tvrdiš da to što TI ne znaš za Nuccija znači da on nije relevantan da bude na trgu. To što ti ne znaš za njega je tvoja odluka i tvoja stvar.
Na trgu će se u najvećem procentu u publici, kao i svake godine, naći ekipa 16-36. To je ekipa koja sluša IDJ i kojima je to pop kultura. I treba da ima pravo da sluša ono što je muzika njihove generacije. A oni koji će svakako gledati od kuće imaju širok izbor, samo treba da okrenu kanal. Onima koji budu ispred Skupštine to nije sigurno prvi izbor, a verovatno je jedini. Pa neka bar bude ono što oni žele.
A šta vi mislite o „kvalitetu“ današnje pop kulture, to je samo vaš problem.
Naslavna fotografija: Dragan Mujan / Nova.rs
