Đorđe Simić je pesnik i urednik, poreklom iz Valjeva. Svoju prvu zbirku je objavio 2020. godine pod nazivom „Pitomi vulkan”, nakon toga 2022. godine „Bili smo dobri momci” o kojoj smo ovog puta razgovarali, a 2024. godine je u saradnji sa Denisom Ćosićem priredio Antologiju regionalne queer poezije – rušenje ćetiri zida, koju je izdalo Hrvatsko društvo pisaca. Simić je, takođe, radio i na dramskim tekstovima u okviru dramskog studija „Znakovi”. Glavni je i odgovorni urednik portala „Bludni stih” koji na mesečnom nivou objavljuje izbor regionalne poezije i time pravi zbornik u elektronskom formatu. U ovom razgovoru, saznajemo zašto je baš ovaj naslov, ko su deca kojoj je posvetio zbirku i više o rečenicama koje imaju više i dublje značenje za LGBT+ zajednicu.
Zbirku si posvetio „deci manjeg boga”. Reci mi ko su ta deca i da li njihov Bog ostaje isti kad odrastu ili ga samo vide na drugačiji način?
Deca manjeg boga smo svi mi koji smo poverovali da smo manje vredni ili smo tako tretirani od strane društva koje nas diskriminiše. Ako se svi uporno menjamo, zašto bi i taj naš Bog ostao isti?
Od svih naslova iz zbirke, odabrao si „Bili smo dobri momci”. Na šta se odnosi to? Odnos sa porodicom, emotivna veza, život u realnom svetu, sve zajedno i/ili nešto drugo?
Naslov zbirke se osvrće na osudu koju često čujemo od ljudi koji veruju da je seksualnost nešto što nas definiše i deli na dobre ili loše, te nas zbog iste drugačije tretiraju.
Tvoje pisanje se može opisati kao koncizno i direktno. Tokom čitanja zbirke sam primetio da misao često podeliš na dva stiha. Da li se to i na koji način može povezati sa temama koje obrađuješ kroz svoje pesme?
Veoma je nezahvalno da poeziju koju pišemo svrstamo u kategorije na osnovu tema i motiva koji se provlače u pesmama, ali kada se transparetno piše o seksualnosti i kvir iskustvu, neminovno je da će taj termin pratiti ime autora/ke. Pozitivna stvar u tome je što će tekst, odnosno pesma, lakše doći do publike sa jednakim senzibilitetom.
Zbirka je podeljena u 6 delova: priče o porodici, introspekciji lirskog subjekta koji je gej, odnosu spoljnog spoljnog sveta ka homoseksualcima, emotivnoj vezi, raskidu i nastavljanju dalje. Tvoj poslednji deo se zove „s rekama u grlu”. Gde misliš da reke odlaze?
Reke nikad ne odlaze, nosimo ih u grlu i u stomaku, a uz malo smelosti i rada – iz njih ponekad izroni pesma-dve, pa čak i cela zbirka.
„Strah ne spava – uspavljuje me”. Verujem da je ovo rečenica koju smo svi mnogo puta osetili i proživeli, ali nismo znali da je opišemo. Da li se dešavalo da te isti taj strah budi? Da li možeš dati savet za mirniji i lakši san onima koji se bore sa strahovima o kojima si pričao?
Važno je da pišemo o činjenicama koje nas uznemiravaju i plaše. Na kraju dana, svi mi i dalje živimo u veoma patrijarhalnom i nasilnom društvu punom predrasuda, internalizovanog srama i transgeneracijskih trauma. Siguran sam da se nijedna kvir osoba ne oseća u potpunosti bezbedno u Srbiji, a ta količna anksioznosti može itetkako da utiče na san, ali i sam kvalitet života. Sa druge strane, stege koje sami sebi postavljamo se najteže skidaju – a uglavnom su to pokušaji da ispunimo tuđa očekivanja ili da se uklopimo u kalup koji nam se nameće.
Sloboda se osvaja. Najlepši primer toga imamo na ulicama – hrabre studente koji su probudili narod da im se pridruži u borbi za pravdu i bolju budućnost.
2024. godine si u saradnji sa Denisom Ćosićem objavio Antologiju regionalne kvir poezije. Da li možeš da nam kažeš nešto o tom radu i kada će biti dostupna kod nas?
Kvir antologija je rezultat skoro tri godine rada Denisa Ćosića i mene, uz bitnu podršku urednika Alena Brleka i Hrvatskog društva pisaca koji su podržali našu ideju do same realizacije. Ova antologija nije obična zbirka pesama, već važan kulturni dokument koji svedoči o životnim iskustvima kvir pojedinaca na Balkanu – regionu koji se i dalje suočava sa brojnim izazovima kada je reč o prihvatanju različitosti. Iz tih razloga, ova knjiga je zajednički uspeh svih nas i nadam se da će uskoro postati dostupna široj publici u čitavom regionu.
Gde možemo pronaći tvoje radove?
Ukoliko neko nije u prilici da dođe do mojih objavljenih zbirki putem knjižara i gradskih biblioteka, pesme se mogu pročitati i na književnim portalima i stranicama: strane, astronaut, bludnistih, ziher, kuš…
Za kraj, da li su se momci koji su bili dobri vremenom iskvarili?
Dobri momci (i devojke) ostaju dobri bez obzira na sredinu koje pokušava da nas ubedi u suprotno i čini da se osećamo kao građani drugog reda.
Fotografije u tekstu i naslovna fotografija: Stojan Bešir
