Ovog vikenda, od 4. do 6. oktobra, u Novom bioskopu Zvezda (Terazije 40) u Beogradu održaće se Futures Connected filmski festival, po drugi put.
Na festivalu će biti prikazano više od 40 filmova mladih evropskih autora. Festival u fokusu ove godine je Beldocs. Projekcije počinju svakog dana u 19 časova, a posetioci će imati priliku da razgovaraju sa autorima i filmskim kritičarima. Ulaz na sve projekcije je besplatan, a posetioci će imati priliku da ostave simboličnu donaciju koja će pomoći dalji razvoj festivala. Ovom prilikom smo razgovarali sa direktorom festivala, Vidom Radičevićem.
Koji nas žanrovi očekuju na festivalu?
Na festivalu nas očekuju pre svega eksperimentalni, a potom i dokumentarni, animirani i u maloj meri igrani filmovi. Eksperimentalnih ima najviše jer se ceo festival fokusira na njih, naročito jer želimo da vidimo dokle idu granice mašte i mogućnosti mladih autora. Ove godine, festival u fokusu je Beldocs, pa smo se zato potrudili, da osim u nedelju, kada je dan predviđen za filmove sa Beldocs-a i u petak i u subotu, prikažemo neka nova gledanja na dokumentaristiku. Sve više mladih autora i autorki se bavi animacijom, i složili smo se da i tome treba posvetiti posebnu pažnju, zato smo u pozivu za prijave ohrabrivali i ovaj žanr. Naravno, svi filmovi su kratki, i njihovo trajanje varira od jednog pa sve do 29 minuta, osim kada su u pitanju filmovi sa Beldocs-a.
Festival se održava u Novom bioskopu Zvezda. Šta sve ovaj bioskop predstavlja za mlade stvaraoce i ljubitelje filma?
Novi bioskop Zvezda predstavlja mnogo stvari, mislim da bi za mlade autore i stvaraoce predstavlja siguran prostor da u njemu prikažuju svoj rad i postignuća – mesto koje je uvek otvoreno za nove inicijative, ideje i entuzijastične ljude. Sa druge strane, za ljubitelje filma, Zvezda predstavlja jedinstveno iskustvo bioskopa. Kao jedan od najstarijih bioskopa na Balkanu, osvojen u borbi 2014. Godine sa raznovrsnošću repertoara koji očekuje posetioce svake nedelje, zaista je posebno mesto u Beogradu, pa i na čitavom Balkanu.
Kako izgleda program festivala?
Festival traje tri dana: od petka do nedelje. U petak nas očekuju filmovi mladih autora i autorki iz više od 10 evropskih zemalja. Program je podeljen u dve celine, a između ćemo razgovarati sa filmskim stvaraocima i kritičarima, koji će pomoći publici da bolje razume ono što vidi, važnost eksperimentalnog filma i kako se to sve uopšte uklapa u naš svakodnevni život. Subota je namenjena za mlade autore iz Srbije i regiona, pored Srbije i Bosne, videćemo izuzetno eksperimentalno ostvarenje iz Crne Gore. Nedelja je dan u kome ćemo gledati filmove sa Beldocs-a, kako nam je to ove godine festival u fokusu. Gledaćemo film ovogodišnjeg pobednika NIkole Poliča – Kako biti slobodan?, zatim ostvarenje Mine Simendić Šetnje koje se neće desiti, i Rampart Marka Grbe, koji će nas vratiti u 2021. Godinu, kada je ovaj film i nastao.
Kako si došao na inspiraciju da napraviš ovaj festival? Zašto baš kratki i eksperimentalni film?
Inspiracija za ovaj festival je nastala kada sam 2023. godine bio učesnik na Connectig Futures programu – projektu koji spaja mlade iz Srbije, Francuske i Nemačke. Kako sam ja prepoznao cilj tog projekta je da spoji mlade koji vole dokumentarni film, koji eventualno prave filmove, ali svakako obožavaju svet filma, i to je ono što se desilo. Uživao sam na svim radionicama na UNDERDOX-u, festivalu iz Minhena koji se bavi specifično dokumentarnim i eksperimentalnim filmom – tad sam i dobio ideju: što ja ne bih napravio festival koji će se baviti upravo tim – mladim autorima koji hoće da kažu i pokažu nešto drugačije i inovativnije? Tako je sve i počelo – od jedne male projekcije u Zvezdi prošle godine, do toga da ove godine festival traje tri dana, prikazujemo preko 40 filmova iz cele Evrope, a žanrovi variraju. Mislim da je u celoj realizaciji najvažnija želja i podrška bliskih saradnika i dobrih prijatelja, bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće.
Dosta mladih ima slične aspiracije poput kreiranja festivala, ali postoji i veliki broj faktora koji ih sprečavaju u tome, pre svega manjak vremena i finansija. Kako bi ih ohrabrio da ispune svoju zamisao?
Mislim da je najvažnije početi. Koliko god to zvučalo kliše i kao samo ponavljanje, zaista je najvažnije početi. Kada počnete da radite stvari, koliko god izgledalo kao da ne znate šta se dešava i šta radite, najvažnije je da ne odustanete, jer, zapravo, niko nije znao kada je počinjao. Vremena uvek ima – manje vremena na instagramu ili tiktoku, više vremena radeći će stvoriti neke rezultate maltene ni iz čega. Što se tiče finansija, i tu uvek postoji način, važno je samo da pronađete onaj koji radi za vas. Ako bih već morao da dam neki savet, predložio bih mladima da idu na što više festivals, da volontiraju na njima, jer je to najbolji način da nauče o tome kako stvari zaista izgledaju.
Stojiš iza (ispravi me) režiranja nekoliko filmova. Da li ti više odgovara uloga reditelja ili direktora festivala?
Više mi odgovara uloga direktora festivala, nego uloga reditelja, pa, bar 100 puta (smeh). Filmovi koje sam režirao su prilično amaterski, i mada su neki od njih uključivali angažovanje velikog broja ljudi, meni su predstavljali ogromnu odgovornost. Sa festivalom je drugačije, festival je više organizacija tuđih, završenih filmova, što meni makar više leži. Festival je događaj, kao rođendanska žurka, a ja volim da pravim rođendanske žurke.
Kako izgleda propratni program festivala? (pričaj o razgovorima)
Propratni program festivala će biti izuzetno bogat u poređenju sa prošlom godinom – očekuje nas čak tri razgovora, dve žurke i svečano otvaranje. Svakog dana kada su tu projekcije, u pauzama između blokova filmova ćemo razgovarati sa filmskim kritičarima, autorima i entuzijastima koji će nam bolje objasniti šta su to zapravo hteli da kažu tim filmovima, ili koji su sve načini na koje možemo da razumemo eksperimentalne filmove i njihovu povezanost sa identitetom, svetom i današnjim danom.
Foto: Futures Connected, promo
