Danas vam donosimo priču Denisa Šemsovića iz Novog Pazara. Denis nam se javio putem društvenih mreža, zato što prati Zoomer i druge jutjub kanale i poželeo je da se i njegova priča čuje. Kao prevremeno rođena, ali zdrava beba, Denis je bio u inkubatoru kada je zbog nestanka struje usled bombardovanja došlo do problema sa kiseonikom što je dovelo do oštećenja vida. Danas na jedno oko vidi do 3,5 metara, a na drugom je potpuno slep.
„Kada sam bio mlađi video sam bolje, krupnije stvari, loptu, predmete, senke… sada malo slabije vidim. Ne idem često kod očnog lekara, a i kada idem obično mi stavljaju kapi, šire zenice… standardne stvari. Ništa novo, čekam da se medicina usavrši da bi se nešto moglo uraditi“, objasnio je Denis za jutjub kanal Vreme istine.
Denis je završio specijalnu škola Veljko Ramadanović u Zemunu za učenike oštećenog vida, PTT smer. „Dobio sam mogućnost da studiram, ali sam morao da pauziram, tako da je sad to na stand by i nadam se da će se desiti uskoro“, kaže Denis za jutjub kanal „Studio DAD” koji se specijalizovano bavi izazovima osoba sa invaliditetom i dodaje da se nakon školovanja vratio u rodni grad.
„Po završetku vratio sam se u Novi Pazar i radio sam u Savezu tri godine. Obično sam pokazivao slepim osobama učenje Brajevog pisanja, kako da savladaju čitanje i pisanje, radio na tabelama na kompjuteru i jako mi je lepo bilo“, objašnjava.
Brajevu azbuku naučio je u školi, a posebno ističe razvoj govornih softvera na kompjuterima koji slepim i slabovidim osobama mnogo pomažu za normalno korišćenje interneta, društvenih mreža, praćenja portala… Prati medije i trudi se da bude informisan, a posebno voli muziku.
„U slobodno vreme najviše pratim jutjub kanale, portale, radio stanice i televizije. Dopisujem se poznatima putem Instagrama, vodim estradni dnevnik, čujem se sa društvom preko aplikacija, Instagrama i slično. Volim da idem po gradu, volim da idem u selo kod mog oca u Hrvatsku i moje majke u Požegu. Više volim kad idem u očevo selo jer nije blizu, pa ređe idem, a tamo je i jedna stara kuća koju volim da posetim“, priča Denis za Studio DAD.
Kako je objasnio za jutjub kanal Vreme istine, u školi su ih učili samostalnosti, a i usmeravali na sport.
„Radili smo vežbe, imali smo strunjače, radili trbušnjake i sklekove, preskakali kozlić. Igrali smo i sportove za slepe – golbal, stolbal… Neki su drugari igrali košarku ili fudbal, stavi se lopta u kesu i onda slepe osobe prepoznaju po zvuku, a bile su i zvučne lopte“, objašnjava Denis i dodaje da mu disciplina stečena u školi pomaže i danas i čini ga samostalnijim. „Tamo gde odlično poznajem prostor ne treba mi ni štap, ni pomagala. Tačno znam gde mi je šta. Sam se kupam, oblačim, jedem. Mogu da operem sudove, da očistim sobu, usisam, namestim krevet, sredim ormar i složim stvari. To su nas učili u školi od trećeg razreda. Jedino je problem novac, što neko mora da mi kaže jer ne mogu da proverim prstima“, opisuje Denis i dodaje da ne voli da ima pratnju, niti da bude zavistan od nekoga. Velika mu je želja da bude potpuno samostalan i slobodan.
„Iskreno, ne volim da imam pratioce. Voleo bih da mogu da idem svuda sam, da budem slobodan, ne želim da neko ima obavezu prema meni“, rekao je za Vreme istine i poručio da mu jako smeta kada kažu roditeljima slepe dece „idite da ih prošetate“.
Denis ima velike planove, a najviše su usmereni na rad u medijima koji mu je velika želja. Želi da bude radio ili televizijski voditelj, ili da vodi svoj jutjub kanal. I poručuje da je prihvaćenost jako važna.
„Moja poruka je da se ljudi potrude da svakoga prihvate u društvu i da budu u dobrim odnosima sa svima, da nema podsmeha i ružnih reči“, zaključio je Denis za Studio DAD.
„Sve je to normalno i sve je to život“, kaže Denis za Vreme istine.
Naslovna fotografija: intervju za Vreme istine, youtube printscreen
