Stevan Filipović – Politika je ono što ujeda za guzicu ljude koji kažu da ih politika ne zanima

3. decembra Stevan Filipović gostovao je u Zoomeru i sa članovima Zoomer zajednice razgovarao o tome šta znači aktivista, umetnik i ko bi sve trebalo da učestvuje u politici. Naš Nemanja imao je priliku da sa njim razgovara o aktuelnostima i njegovom aktivizmu.

Danas ćemo sa Stevanom razgovarati o politici, umetnosti i aktivizmu. To znači da nećemo pričati o onome što verujem da mnoge od Vas veoma interesuje.

Šta je to što bi sve interesovalo? Teretana ili? (Kroz smeh)

Ne baš teretana, o tome ipak svi sve znamo.

Znamo i ovo drugo, realno.

Šta je zapravo politika? Često si govorio o tome šta znači politički i šta je bavljenje politikom. Možemo li priuštiti da kažemo da nas politika ne zanima?

Politika je ono što ujeda za guzicu ljude koji kažu da ih politika ne zanima. Stranačka politika nije isto što i politika kao pojam, kao fenomen. Postoji veliki broj raznih definicija politike koje su pisali mnogo pametniji od mene, ali bih rekao da to možemo definisati kao nekakvu vrstu participacije u javnoj raspravi o tome kakvo društvo želimo.

Kako definišeš politiku u umetnosti? Da li umetnost može biti apolitična?

Ne postoji apolitična umetnost. Naveo sam primer romantične komedije koja se dešava u vreme petog oktobra, u kojoj se taj događaj ne spominje. Samim tim, ta komedija je politička. Sama odluka da se bude apolitičan u odnosu na politička dešavanja jeste politička odluka. Svaki naš izbor, čak i bežanje od politike, jeste politička odluka. Bolje je ne bežati od toga, već tematizovati šta je to što radimo, šta znači trenutak u kom živimo i kako ga mi razumemo. Kroz tu prizmu možemo sagledati bilo koju priču koju pričamo. Mi, kao umetnici, imamo zadatak da ove trenutke razumemo upravo kroz prizmu društvenih događaja.

Tvoj film „Pored mene“ je izuzetno političan. Svesni smo situacije koja je nastala prilikom planiranja nastavka tog filma. Koliko je politika uticala na odobravanje ili ukidanje finansija tog filma.

Kod nas je prisutna mešavina problema. Meni je veći problem struka, koja je pilićarska, mafijaška, kalkulantska i koja gleda kako da se grupiše u nekakve interesne grupe i zajednice, a ne da izgradi neki sistem. A kada mi kao društvo biramo lični interes, a ne izgradnju sistema, neminovno dolazimo do toga da nas taj interes upravo i sruši. Mi onda nemamo prava da se žalimo na ova čudovišta koja su trenutno na vlasti, jer smo ih mi upravo svojom alavošću i doveli. Kolektivna je odgovornost cele struke. Ono što mi je fascinantno jeste da su oni odbili da pogledaju film, koji je već bio snimljen, dakle nisu odbili scenario već gotovo snimljen film, što je presedan u istoriji srpske kinematografije, i to nisu jednom odbili da ga pogledaju, već četiri puta. Podsećaju me na decu koja, kada su uplašena, žmure i prave se da nešto ne postoji. A film postoji i on će biti prikazan i naći će put do publike. Problem je i sa mladim talentima. Nedopustivo je skresati krila mladim umetnicima i davati filmove ljudima poput Laze Ristovskog. Jako je važno da ne prebacujemo odgovornost na druge od sebe, već da prihvatimo i svoju odgovornost. Mi, kao neki esnaf, možemo da radimo drugačije. Zato mi nije toliki problem neki političar, već upravo moje kolege, koje biraju da ostaju deo ovog trulog sistema.

Intervju je nastao u okviru regionalne Inicijative mladića za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja (YMI), u projektu „Budućnost za mlade: Mladi kao lideri za obrazovanje o životnim veštinama na Balkanu“ koji finansira Austrian Development Coorporation, a koji implementira Care International Balkans u saradnji sa Centrom E8.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još