Znamo da mnogi od vas aktivno traže posao, ili polako ulaze na tržište rada – uz faks, ili kao full time. U tom procesu naletećete na različite HR eksperte, a sudeći po jednom popularnom thread-u na Reddit-u, ovo su „crvene zastavice” da se okrenete i odete. Kontekst je, naravno, američki, ali smo prilagodili našim okolnostima.
1. „Koja je minimalna plata za koju biste radili?”
Pitanja o plati su neizbežna, ali mnogo toga ćete otkriti iz toga kako je pitanje postavljeno. Plata je najvažniji podatak većini ljudi i trebalo bi da opseg plate za svaku poziciju stoji u svakom konkursu za posao, kako ne bi gubili vreme na besmislene intervjue – ni vi, ni HR služba. Postavljeno kao „koja je vaša očekivana plata” – ovo pitanje može otvoriti karte i skratiti proces regrutacije. Ako vam se očekivanja ne poklapaju, zašto gubiti vreme? Ali kada čujete pitanje „koja je minimalna plata sa kojom biste bili zadovoljni” – ne želite da radite za poslodavca koji vas toliko otvoreno ne poštuje i traži način da vas što manje plati.
2. „Na sva pitanja dobićete odgovor u daljem procesu selekcije, ako prođete”
Ovo znači da vas poslodavac ne poštuje kao ravnopravnog učesnika u razgovoru. Razgovor za posao treba da bude dvosmeran. Koliko poslodavci biraju vas, toliko i vi birate u moru poslodavaca i ponuđenih poslova. Ukoliko se izbegava odgovor na vaša pitanja (ne dobijate informaciju na početku kakav je sistem „bonusa” ili koji su to „targeti” od kojih vam zavisi plata, nemate informaciju šta znači „fleksibilno radno vreme” ili „dodatne aktivnosti po potrebi”) – zasigurno vam se odgovor neće svideti i saznaćete ih ili na kraju selekcije, kada već izgubite previše vremena, ili tek kad krenete da radite pa će vam to biti prihvatljivo po sistemu „kuvane žabe”.
3. „Samo najjači ostaju u našoj kompaniji”
Ne želite da radite u okruženju koje funkcioniše isključivo po principu kompetitivnosti, a ne saradnje i timskog rada. Takva okruženja su stresna i toksična, usmerena isključivo na „lične targete” koji, kolike god „bonuse” da imaju – nisu dovoljni da platite lekove i psihoterapiju. A dok se vi međusobno takmičite – kompanija puni džepove.
4. „Ova radna pozicija podrazumeva fleksibilnost”
Skoro svaka radna pozicija podrazumeva bar neku fleksibilnost u pogledu radnog vremena, ali se mora jasno staviti do znanja zaposlenom u kojim okolnostima to može očekuje i kako se kompenzuje – slobodnim danima, plaćenim prekovremenim radom, ili na neki drugi način. U suprotnom, insistiranje na „fleksibilnosti” značiće da ćete stalno ostajati duže na poslu, a za to dobiti samo tapšanje po ramenu. Takođe, fleksibilnost po pitanju radnih zadataka je nešto što ne želite jer bukvalni prevod rečenice „ovde svi radimo sve” je: ovde ćeš TI raditi sve. Ako ne znate koji vam je opis posla i šta su očekivanja od vas, nego trčite gde god je nešto potrebno i istovremeno ste i kurir i kafe kuvarica i sekretarica i menadžerka – takav vam posao ne treba.
5. „Morate biti dostupni 24/7″
Ukoliko niste hirurg, vatrogasac ili se ne bavite nekim drugim zanimanjem od koga bukvalno zavise nečiji životi – BEŽITE OD OVE REČENICE.
6. „Očekujemo da Vam ovaj posao bude prioritet”
Posao je upravo to – posao. Četrdeset sati vašeg života u toku jedne nedelje. Pored njih imate još 128 sati u nedelji koji su podjednako važni, ili važniji. Ako ovih 40 treba da vam predstavljaju prioritet znajte jednu stvar – vrlo brzo ćete krenuti na psihoterapiju. To neće biti četrdeset radnih sati, već mnogo više, nećete imati radno vreme već ćete biti „na poziv”, nećete moći da odvojite poslovno i privatno, zapostavićete porodicu, prijatelje, san i zdravlje i na kraju, ma koliko bili dobri u svom poslu i voleli to što radite – sledi vam burn out.
7. „Plata nije kao što očekujete, ali imate mnogo prostora za učenje”
Au. Najčešći način opravdavanja niskih primanja zaposlenih – obećavanje fantomskih „napredovanja”, ili čak „trogodišnjeg plana razvoja” (o kome, naravno, ne možete ništa čuti na razgovoru, već ćete to „u hodu”). Naravno da ako ste početnik možete očekivati da početna plata bude niža nego što je plata iskusnih zaposlenih i upravo je rast plate ono što se i očekuje na radnom mestu, nakon izvesnog vremena. Ali ako su svi zaposleni malo plaćeni – učite posao na drugom mestu.
8. „Radi selekcije treba da uradite psihološki test i test sposobnosti”
Zna se za koje pozicije su potrebni psihološki testovi, lekarski pregledi ili sanitarne knjižice. Na sve van toga – ne pristajte. Takođe, konkursi koji podrazumevaju da uradite set zadataka (da nešto napišete, proizvedete, ili još gore – osmislite) su način da poslodavac eksploatiše vašu kreativnost i dobije vaše ideje i produkte besplatno. O vašim sposobnostima dovoljno govori vaš CV, intervju i preporuke, a za sve ostalo postoji probni rad koji je PLAĆEN.
9. „Imamo velike izazove da pronađemo pravu osobu za ovu poziciju”
Šta mislite, zašto je to tako? Zašto su nekim poslodavcima stalno otvoreni konkursi i zašto im stalno zaposledni odlaze? Verujte da niste vi ni pametniji, ni sposobniji od vaših prethodnika i nema poslodavac „izazov da pronađe pravu osobu” jer su se svi pokazali nesposobnim – već zato što su uslovi rada takvi da niko ne želi tu da radi.
10. „Naš cilj nije profit, već bolje društvo”
Ovo može da prođe samo ako ste neprofitna organizacija koja direktno radi sa ljudima koji su na najvećim društvenim marginama. U suprotnom – da, jeste cilj svakog poslodavca u kapitalizmu akomulacija profita i to se postiže tako što se radnik plaća manje od vrednosti koju njegov rad proizvodi.
VAN KONKURENCIJE: Mi nismo firma, mi smo porodica.
Beži! Beži i ne osvrći se nikad!
Sam thread ima mnogo više iskustava, a BuzzFeed je izdvojio čak 37, pa ako vas zanima bacite pogled i na ovaj tekst 🙂
