Znate li šta se dešava u Šri Lanki?

Ono što se u drugim državama događa, obično ne dotiče naše društvo – pogotovo ne ako se to dešava 7.000 kilometara odavde. Eventualno ako je u pitanju rat, tada se uključimo u priču, pa makar bili nedovoljno informisani. Međutim, ono što se dešava u Šri Lanki može da posluži kao neka vrsta lekcije i pouke se svakako mogu izvući, a ako ne to, makar empatija. Na tom južnoazijskom ostrvu, više od dva meseca održavaju se protesti protiv vladajućeg režima. Desetine hiljada ljudi protiv jedne porodice, rezultat su poginuli, povređeni i hapšeni ljudi, ali i nekakve promene. 

Razlozi za proteste su, uz veliku finansijsku krizu koja Šri Lanku pogađa od 2019, nedostatak goriva i osnovnih stvari, uz isključenja struje, visoka inflacija i brzi rast troškova života i korupcija i nepotizam porodice Radžapaksa. Protesti, koji se tamo nazivaju i jednostavno „borba”, su počeli početkom marta sa malim brojem ljudi, ali su polako rasli i počeli da se šire širom zemlje. A kako su protesti počeli da rastu, vladini poslanici su odbili da ih priznaju, što je izazvalo brz rast protesta gde su se građani često nakon posla okupljali na raznim mestima i ovi protesti su privukli stotine. Šesnaestog marta, desetine hiljada pristalica najveće opozicione stranke, SJB, održale su proteste ispred kabineta predsednika zahtevajući da predsednik Gotabaja Radžapaksa podnese ostavku. U narednim nedeljama, održavani su novi protesti širom zemlje, a to je izazvalo i reakciju vlasti. Organi bezbednosti koristili su vodene topove i suzavac kako bi rasterali demonstrante, a stotine su povređene i uhapšene, među njima i novinari. U narednim danima, proglašeno je vanredno stanje, blokirane su društvene mreže (mada su odblokirane 15 sati kasnije), a jedan od zahteva demonstranata je ispunjen.

Fotografija: YouTube printscreen

Više ministara podnelo je ostavke, među njima dvojica iz vladajuće porodice, Šamal i Bazil Radžapaksa. To nije značilo da i sam premijer odlazi, već će jednostavno nova vlada biti imenovana. Ono što se događalo nakon toga jeste akcija pod nazivom „Occupy Galle Face”, koja se održavala na istoimenoj zelenoj površini pored obale u Kolombu. Tamo su demonstranti u narednim sedmicama napravili malo selo koje je uključivalo obezbeđivanje osnovnih potrepština, uključujući besplatnu hranu, besplatne flaše vode, toalete i takođe ograničene besplatne hitne medicinske usluge. Iako je taj prostor zvanično bio zatvoren, zbog rekonstrukcije, to, kao i loše vreme, nije zaustavilo masu ljudi da se tu okupi i kampuje. Mnoge poznate ličnosti, kao i verski zvaničnici, advokati, ali i neki policajci i ratni veterani sa Šri Lanke podržali su proteste. Za to vreme, neki korisnici društvenih mreža u Šri Lanki na Tviteru su pozvali američkog milijardera Ilona Maska da kupi Šri Lanku, koja ima teret duga od 45 milijardi dolara, umesto da kupi Tviter za 43 milijarde i pozvali ga da preimenuje sebe u Cejlon Mask, po istorijskom imenu tog ostrva.

Još jedan značajan događaj za razvoj protesta desio se 9. maja. Brat predsednika, Mahinda Radžapaksa, podneo je ostavku na mesto predsednika vlade, a na njegovo mesto došao je Ranil Vikremesinge, lider opozicije, već sa premijerskim iskustvom. Ipak, to nije zadovoljilo mnoge, koji nisu želeli da se nagode sa vlašću, već žele apsolutnu promenu iste. Vlada je dva dana kasnije na ulice poslala vojsku sa naredbom za pucanje na licu mesta kako bi nasilje stavila pod kontrolu. Vojska je dobila ovlašćenje da zadržava ljude bez naloga do 24 sata pre nego što budu predati policiji, a svaka privatna imovina može biti pretresena od strane snaga. Ovo je, po mnogima, bio poslednji korak koji država može iskoristiti kako bi, tako reći, smirila demonstrante. Naime, koraci pre toga bili su napadi na one koji protestuju, kako od strane policije, tako i od strane pristalica vladajuće partije. Oni su više puta napadali demonstrante tako što su presretali demonstrante na putu ka okupljanjima, palili su šatore u kojima su ljudi kampovali, a napadali su i prodavnice koje su prodavale zastave i slične stvari demonstrantima. Jedan incident se desio i kada su demonstranti presreli autobus sa pristalicama vlasti i gurnuli ga u jezero. Demonstranti su takođe uništavali i imovinu poslanika vladajuće stranke, poput skupocenih automobila, a dogodilo se i to da je poslanik vlasti pucao na demonstrante, međutim, morao je da se sakrije u obližnju zgradu, gde nije bilo jasno da li je izvršio samoubistvo ili su ga demonstranti prebili na smrt. 

Fotografija: YouTube printscreen

Otkad je vojska dobila pomenuto radikalno ovlašćenje, nije bilo većih incidenata, ali protesti se nastavljaju. Zahtevi ostaju isti, demonstranti se ne povlače, a vlast je pod sve većim pritiskom. Ekonomska situacija postaje nikad gora, a osnovnih potrebština je sve manje. Međunarodna podrška ne izostaje u vidu poruka podrške demonstrantima, međutim, dok traje rat u Ukrajini, fokus svetske javnosti ostaje u Evropi. Ipak, ljudi u Šri Lanki ne posustaju, mladi ostaju glavni oslonac mase i vode proteste putem društvenih mreža, stvarajući nove heštegove koji pozivaju ljude na pobunu. Za to vreme, mnogi zvaničnici, od kojih je većina iz porodice Radžapaksa, napuštaju zemlju i spasavaju živu glavu. Pošto to obični građani ipak ne mogu, njima ostaje da protestuju do eventualnog ispunjenja zahteva.

Naslovna fotografiija: YouTube printscreen

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još