Nataša Bekvalac u duetu sa Rastom uzdrmala je muzičku scenu i još uvek se nalaze na samom vrhu plejlista. Istovremeno, optuženi su od strane kreatorke Nevene Ivanović da je spot plagijat njenog performansa, kolekcije i kampanje za JUUNISHINEO kolekciju iz prošle godine.
U ovoj epizodi ovaj kontraverzni popkulturni projekat za Zoomer ocenuju Jovana Aničić, Sofija Dimitrijević i Nemanja Marinović
JOVANA ANIČIĆ
Nataša u nekim svojim stihovima reče nešto poput: „Svaka kopija bi da bude ko’ original”. Novo umetničko delo, bar kad je spot u pitanju, Bekvalčeve i Raste, smatram ostaće primećeno, ne samo zbog velikih imena koja oboje imaju na estradnom nebu, već zbog pompe koja je nastala kao, previđeni potez toga da nešto može biti uzeto, samo zato što si veći u odnosu na nekog malog u svetu umetnosti. A sve je umetnost ako radiš iz tog ugla.
Dakle pesma kao pesma, ništa novo ni wow. Rasta ima svoj stil, Nataša takođe, i oboje imaju hitove iza sebe, koji su ih smestili na platno estradnih zvezda. Spot, visoko estetičan, artsy, futuristički i na high level mode-u. Šteta što nije original, već delo male umetnice Nevene, naspram ovih poznatih imena koja su ovaj put rešila da odu lakšim putem. Barem oni autori cele priče. Ispratili smo priču, čuli obe strane, a bez obzira na to kome treba da bude čast i ko je viši i daje dobar marketing, loše kopiranje je samo to – loše. Niti je sve ovo novina, niti nešto što već nije poznati manevar tih velikih zvezda, samo ovaj put nisu se uhvatili onih dalekih, ne tako „poznatih” hitova. Sve u svemu, situacija je win, jer kako kažu nekada je i loša reklama, dobra.
A i to su Rasta i Nata. Vratili su se na velika vrata. A ostatak? Pa šta će biti, niko ne zna.
Samo, niste ovo dobro uradili ljudi. Malo je khm potez.
Ocena ipak 10/10 za spot, a pesma 7/10
Spot, visoko estetičan, artsy, futuristički i na high level mode-u. Šteta što nije original, već delo male umetnice Nevene, naspram ovih poznatih imena koja su ovaj put rešila da odu lakšim putem.
SOFIJA DIMITRIJEVIĆ
Čak i da nemate društvene mreže, jednostavno nije moguće da niste čuli za prašinu koja se podigla oko novog spota i pesme Raste i Nataše Bekvalac. I kao što postoje argumentovane tvrdnje da su koncept i ideje pokradene, tako postoji i osnova da nam ova pesma već zvuči poznato. Možda zato što je taj „mala plava“ fazon nešto što je Nataša uspela da prihvati i donese kao novitet, ali sad već nekoliko godina unazad. Ono što je dobra stvar jeste što ona ne sledi praksu pojedinih koleginica koje žive od starih hitova i ne uspevaju da isprate talas novog zvuka koji dominira u poslednjih desetak godina. Nataša to uspesno radi i sarađuje sa pravim ljudima. Rasta standardno zna da prepozna dobar duet o kome će se pricati. Da li je to „slucajnost“? Ne bi’ rek’o. Pesma, doduše, ima dobar vajb i ritam koji vozi, što se, kao što vidimo, na početku publici i dopalo. Bojim se, međutim, da neće biti dugog veka, osim ako se ne bude pisala knjiga o top 10 plagijata. U protivnom ćemo se secati letnjeg ritma za žurkice. Natašine psovke. I kriminalne kladionice na početku spota.
Ocena 7/10
Pesma, doduše, ima dobar vajb i ritam koji vozi, što se, kao što vidimo, na početku publici i dopalo. Bojim se, međutim, da neće biti dugog veka, osim ako se ne bude pisala knjiga o top 10 plagijata.
NEMANJA MARINOVIĆ
Nataša Bekvalac mi je oduvek među omiljenim personama na estradi, posebno na početku karijere, ali malo ne razumem čitav ovaj vajb koji se dešava u poslednje vreme. Sad je odjednom najveća umetnica na estradi i „jedina iskrena gej ikona“ (pitam se samo gde je bila 2009-e godine, u eri dok je Prajd bio hrabri politički protest, a ne vesela žurkica?) i ono kao – otkud to i čime je zasluženo. Uopšte neću komentarisati da li je spot „plagijat“ jer „original“ nisam video, a nakon onog dvanaestominutnog izlaganja u kome ko zna koliko puta čujemo kako su ljudi sa estrade „ljige“ – nemam ni želju da se u to udubljujem. Razumem bes, kao što apsolutno ne podržavam krađu tuđih ideja, ali nemam želudac za taj diskurs. Pritom, ne znam za original, ali meni spot i nije nešto posebno revolucionarno, niti neka visoka umetnost kao što se ocenjuje. Takođe, od mene loša ocena i za pesmu. Ovo mi je, isto kao i „Dođi mami“, još jedan pokušaj da se oživi „Mala plava“. Ali ne ide. Pre svega zato što „Mala plava“ ima brutalan tekst, koji nosi celu pesmu i ključan je faktor njenog uspeha, a ovde se pola teksta ne razume, a od onoga što razumem – psovka mi je najgotivnija. Kad dolazi iz usta „presvete“, ta psovka mi je čista subverzija. Nataša je, isto kao i Ana Nikolić i Tanja Savić, jedna od „heroina“ moje generacije iz zlatne ere pop kulture sa početka veka i pregotivno mi je što su njih tri uspele da pronađu svoj put i u ovoj novoj eri i da budu originalne, moderne, ali da zadrže svoj pečat u tome. Ali, za razliku od druge dve, plašim se da Nataša polako počinje da se gubi i da stalno traži onu „Malu plavu“. Kad je krenuo pop 00s, „Mali signali“ su bili njegov gradivni element. „Ja sam dobro“ je revolucija. Ali nakon tih pesama, nije se trudila ih ponavlja. Nakon „Male plave“ kao da stalno plagira samu sebe. U njenu odbranu, novi „stil“ i jeste jedna ista, satima i satima dugačka pesma, koja se ponavlja i čijeg se početka ne sećaš, a kraj se ne nazire. Ali ipak, ona je Nataša Bekvalac.
Ocena: 6/10
Kad je krenuo pop 00s, „Mali signali“ su bili njegov gradivni element. „Ja sam dobro“ je revolucija. Ali nakon tih pesama, nije se trudila ih ponavlja. Nakon „Male plave“ kao da stalno plagira samu sebe. U njenu odbranu, novi „stil“ i jeste jedna ista, satima i satima dugačka pesma, koja se ponavlja i čijeg se početka ne sećaš, a kraj se ne nazire.
Za kraj – jedna MALA PLAVA jer, kao što ste primetili… ovim nismo nešto oduševljeni.
Ocena 6,8 od nas – ali 10 za trud i nadu da će se vratiti na pravi put.
