fbpx

Zavrni rukav: Veće posledice nosi kovid, nego vakcina

U novoj epizodi Edit vloga pod nazivom „Zavrni rukav“ Jana Šarić je razgovarala sa doktorkom Jovanom Milić sa Univerziteta Modena i Reggio Emilia iz Italije i doktorom Urošem Lazarevićem iz Ujedinjenih protiv kovida na temu nauke i teorija zavere, vakcinacije i antivakserskog pokreta, istine i neistine.

Na prvom mestu je jako važno dekonstruisati štetni i lažni narativ o „najsmešnijem virusu“. Oba Janina sagovornika slažu se da virus nije, niti je ikada bio, „najsmešniji“ i da takvu odrednicu lekari nikad nisu ni koristili.

„Što se mene i mojih kolega tiče taj virus nikada nije bio najsmešniji i od početka smo ga shvatali kao ozbiljan izazov pre svega zdravstvenog sistema, zatim državnog aparata i naravno kao jedan veliki svetski izazov“, istakao je Dr Lazarević i napomenuo da bi osobi koja je taj narativ plasirala trebalo postavljati to pitanje pri svakom pojavljivanju u medijima, svaki put, do kraja života.

Dr Milić je istakla da joj je od početka bilo jasno da je ozbiljan virus u pitanju čim je „ceo jedan grad sa više desetina miliona stanovnika stavljen u karantin“ (Vuhan), a da je posebno problematično to poređenje sa sezonskim gripom jer ni sezonski grip nije bezazlen.

„Prvo, ni grip nije naivan virus i on takođe u velikom broju slučajeva može da ostavi teške posledice. Grip je i dalje bolest od koje se umire. Uz to, ta dva virusa su vrlo različita pre svega sa virusološkog aspekta, a posle i sa kliničkih i epidemioloških aspekata. Jedno je virus gripa koji mutira svake godine i koji viđamo poslednjih sto godina i možemo da mu uđemo u trag, a drugo je jedan sasvim novi virus od kog pre toga nije obolevala ljudska populacija“, objašnjava Dr Milić.

O virusu se u početku jako malo znalo, a objašnjenje lekara da „još uvek ne znaju dovoljno“ izvučeno je iz konteksta kako bi se od toga stvorio štetni narativ da „ni lekari ništa o tome ne znaju“ i da nije potrebno poštovati mere, ili se vakcinisati. Ovo potpuno nerazumevanje funkcionisanja nauke ostavilo je velike posledice na proces borbe protiv korona virusa. Dr Lazarević je jasno podvukao da to što u početku lekari nisu još uvek pročitali dovoljno literature na tu temu, što je normalno jer je novi virus, ne znači da nisu znali šta je virus i kako se prenosi.

„To je kao kad dođe električar i popravlja struju, on nije elektroenžinjer i ne razume kretanje elektrona kroz provodnike, ali zna gde može struja da te ubije. U tom smislu maska, distanca i pranje ruku je sasvim dovoljan savet ako dođe od strane stručnih lica. Isto kao što bih ja električara poslušao da ne guram prste u struju, čak i ako ne on poznaje kretanje tih elektrona“, plastičko objašnjava Dr Lazarević.

Istraživanja su tekla mnogo brže jer se mnogo više ljudi angažovalo, to je bila jedna opšta mobilizacija naučnika na proučavanju vakcina i puno novca je bilo uloženo da bi se došlo do tako brzog rešenja. Sada smo u implementaciji tog rešenja i moramo još malo da sačekamo pre nego što vidimo efekte imunizacije – Dr Milić

Razumevanje nauke je značajno i da bismo razumeli kako je moguće da su „tako brzo“ stigle vakcine za ovaj virus. Vakcine, zapravo, uopšte nisu „stvorene brzo“, već je to proces koji traje već nekoliko decenija i to što su nam sada, nakon godinu i po dana od početka pandemije, one dostupne produkt je akumuliranog znanja i višegodišnjih istraživanja.

„Mi već imamo znanje o tehnologijama koje su se koristile za vakcinu, to se istražuje već decenijama. To nije nešto što se razvilo za mesec dana ili dva meseca. Sama vakcina se razvila brzo, ali je tehnologija već mnogo ranije bila proučavana. MRNK vakcine, tj. vakcine kao što su Fajzer i Moderna, su tehnologija koja se izučavala već dvadesetak godina. Nisu to neka saznanja koja smo dobili u januaru ili februaru, već su to akumulirana saznanja koja sakupljamo mnogo duže“, ističe Dr Milić i dodaje da je ključni faktor tu, zapravo, novac.

„Drugi faktor je to što je jako mnogo novca uloženo u istraživanja za vakcine. Istraživanja su tekla mnogo brže jer se mnogo više ljudi angažovalo, to je bila jedna opšta mobilizacija naučnika na proučavanju vakcina i puno novca je bilo uloženo da bi se došlo do tako brzog rešenja. Sada smo u implementaciji tog rešenja i moramo još malo da sačekamo pre nego što vidimo efekte imunizacije“, objašnjava Dr Milić.

Veliki problem koji prepoznaju oba sagovornika jeste edukacija, kao i to što su i sami lekari, koji nisu dovoljno proučili literaturu, pravili štetu nepromišljenim izjavama. Dr Lazarević podvlači da je za pandemiju korona virusa karakterističan termin „infodemija“ – epidemija informacija, od kojih su mnoge neproverene i netačne.

„Ono što vidim kao veći problem od antivakserskog lobija vjeste to što kada kažem da su vakcine bezbedne i uputim pacijenta na neku referentnu naučnu stranicu, onda taj čovek kaže – meni je tvoj kolega rekao da nisu bezbedne i da sačekam. I to je onda problem. Ne toliko taj antivakserski lobi i sve te gluposti koje su nam plasirali poslednjih godinu dana. Te gluposti su uticale i na kolege koji možda nemaju vremena da pročitaju neki naučni rad, nego odgledaju neki snimak i onda ljudima prenose priču. I to me je dosta razočaralo u nivo svesti kolega. Da su sve kolege stale iza prave nauke zasnovane na dokazima ne bi bilo tih plasiranih dezinformacija ili bi bile smanjene na neki obim koji bi mogao da se amortizuje. Ovako imamo mnogo informacija, a naučnici nemaju tu jačinu glasa koju ima druga strana koja se služi jeftinim tehnikama infodemije“, objašnjava Dr Lazarević dok Dr Milić podvlači da je važno da lekari imaju i ulogu edukatora.

Da su sve kolege stale iza prave nauke zasnovane na dokazima ne bi bilo tih plasiranih dezinformacija ili bi bile smanjene na neki obim koji bi mogao da se amortizuje. Ovako imamo mnogo informacija, a naučnici nemaju tu jačinu glasa koju ima druga strana koja se služi jeftinim tehnikama infodemije – Dr Lazarević

„Ovde ne postoji nešto što se zove informisani pristanak. Kada pacijentu predlažete bilo koju intervenciju, bilo da je to lek, vakcina, hirurška intervencija – iza toga mora da stoji jako dobro informisanje pancijenta o tome šta mu vi preporučujete i morate kao lekar da stojite iza svog saveta i pružite sve informacije pacijentu, što nekad znači da morate da ostanete po 15 minuta ili pola sata sa pacijentom da biste mu sve objasnili i odgovorili na sva pitanja. Mi instituciju informisanog pristanka nemamo. Lekar mora da bude i edukator, mora da ima edukatorsku ulogu, prosvetitljsku ulogu, da bi lečio“, ističe Dr Milić.

Jedan od tih lažnih narativa „infodemije“ jesu priče o štetnosti vakcina po plodnost žena, ali i povezivanja vakcina sa različitim kontraindikacijama, kao što je stvaranje trombova.

„Naravno da je vakcinacija beznedna za sve žene u reproduktivnom periodu. Čak i u trudnoći. To su te teorije zavere koje postoje u vezi sa vakcinama i koje su vrlo slične, samo se prebacuju sa jedne vakcine na drugu. Ja sam pratila teorije zavere koje su pratile MMR vakcinu, pored one priče o autizmu bila je i teorija o sterilitetu, i te teorije zavere kada ne upale kod jedne, onda se prebacuju na drugu vakcinu“, objašnjava Dr Milić, dok Dr Lazarević napominje da se on vakcinisao vakcinom Astra Zeneca nekoliko dana pre nego što je izašla vest o povezanosti te vakcine i stvaranja trombova, ali je njegova reakcije umesto panike bila posezanje za znanjem i relevantnim informacijama. Kada je proučio, ispostavilo se da nema razloga za strah.

Većina smrtnih ishoda od kovida je od malih trombova koji se razviju u plućima, ili od nekih trombova koji se razvijaju sistemski na nekim drugim mestima u organizmu. Tako da je rizik od trombova više stotina puta veći sa kovidom nego nakon primanja vakcine Astra Zeneca – Dr Milić

„Posegnuo sam ka znanju, ka relevantnim izvorima informacija i shvatio da kada bismo uporedili npr. kontraceptivne pilule i vakcinu proizvođača Astra Zeneca – veći je rizik od tromboze kod kontraceptivnih pilula. Da li to znači da žene ne treba žene da ih koriste? Sve nosi svoj rizik. Ako uzmemo aspirin, iliti acetilsalicilnu kiselinu, kao jedan od najkorišćenih lekova u populaciji, i pogledamo onaj deo o neželjenim efektima – kada bi se neko udubio i pomislio da sve to zaista može da mu se desi nikad ne bi uzeo taj lek. Ili Brufen. Sve to stoji sa razlogom, ali strah se odagnava znanjem, a za znanje je potrebno vreme“, objašnjava Dr Lazarević, dok Dr Milić dodaje da je, kada je u pitanju tromboza, kovid mnogo veći rizik od Astra Zeneca vakcine.

„Većina smrtnih ishoda od kovida je od malih trombova koji se razviju u plućima, ili od nekih trombova koji se razvijaju sistemski na nekim drugim mestima u organizmu. Tako da je rizik od trombova više stotina puta veći sa kovidom nego nakon primanja vakcine Astra Zeneca. Moramo da razumemo i statistiku velikih brojeva, da razumemo matematički šta je više moguće, verovatnoća da se neki događaj desi nakon vakcine i verovatnoća da se nešto desi nakon bolesti“, podvlači Dr Milić.

Na kraju, važno je pomenuti da sam korona virus može stvoriti posledice po organizam čoveka koje još uvek ne znamo u potpunosti i još uvek se istražuju. I to važi i za mlade, uprkos narativu da će „mladi proći sa blažim simtomima“, te da neće virus previše uticati na njih.

„Mi sad imamo jednu kovid ambulantu u kojoj pratimo pacijente koji su imali kovid i izlečili su se, a sada imaju taj tzv. postkovid sindrom i viđamo sve više mladih, čak više nego starijih, koji imaju neke autoimunske reakcije nakon kovida i kojima je zapravo kovid bio okidač za neke autoimunske bolesti koje neki ljudi sa 30 godina, ili čak sa 20 i nešto godina, razvijaju nakon virusne infekcije. To bi možda bio još jedan dodatni stimulans, dodatne informacija, koja bi možda nekome ko i dalje okleva u vezi vakcine jer misli da je mlad i biće blaga bolest – ne mora da znači“, zaključuje Dr Milić.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

„Otvorena veza” u četvrtak u Reflektoru

U četvrtak, petog avgusta, u okviru letnjeg reportara Reflektor Teatra, odigraće se predstava „Otvorena veza", koju izvode Maja Šuša i Aleksandar Jovanović....

Hurricane Jr: Bop or flop?

Grupa Hurricane ne prestaje da oduševljava svojim pesmama još od prvog većeg hita „Favorito" koji je izašao 2019. godine. Njihova popularnost drastično...

GIVEAWAY! Vodimo vas na predstavu o Dadi Vujasinović!

Zoomer portal, kao i Reflektor Teatar, posvećeni su očuvanju sećanja na novinarku Radislavu Dadu Vujasinović i u to ime zajednički organizuju još...

Dnevnik jednog prijemnog

Jedno ne, vodilo je jednom da - što je Tadiju uvelo na FDU u Zagrebu... Ovo je njegov dnevnik, iz dana u...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još