Sinoć je zatvoren peti Upad festival u Fabrici u Novom Sadu. Festival je obeležilo pet predstava po izboru mladih selektora, a svaka od njih dovela je do inspirativnog razgovora o najrazličitijim temama.
Devojčice
Trećeg dana Upad festivala odigrana je predstava „Devojčice” iz Reflektor teatra, u režiji Milene Bogavac. Devet koautorki ove predstave nam donose priču o pritiscima koje devojčice prolaze tokom svog odrastanja i naglašava ulogu muškaraca u njihovom stvaranju.
Zoomer.rs je već izveštavao o ovoj predstavi, što možete pročitati ovde.
Na litici
Četvrta na repertoaru festivala bila je predstava „Na litici” u režiji Zorana Zarubice. Predstava je inspirisana komadom „Norveška danas“, švajcarskog pisca Igora Bauersime i predstavlja egzistencijalističku romantičnu dramu o dvoje mladih koji traže smisao života, nastao po istinitoj priči. Glavne uloge tumače Maja Šuša i Nikola Pavlović.
U toku vremena koje provode zajedno na ivici litice, Julija i Avgust se zbližavaju i preispituju svoje postojanje. Oni pronalaze radost jedno u drugom i time prikazuju važnost razgovora o mentalnom zdravlju u prevenciji samoubistva.
Sreća leži u saznanju da više nisi potreban samo sebi, kao ključnu
Avgust, „Na litici“
„Ako imaš nekoga ko je pored tebe, ko će da te čuje i sa kim možeš da razgovaraš, nisi sam i sve je rešivo„, ističe Pavlović kao suštinsku poruku predstave. Pavlović Avgusta objašnjava kao „anksioznog mladića koji ima svoje teorije o svetu u koje se ni sam ne uklapa, zbog čega je revoltiran i ne može da ćuti“. Sa druge strane, Šuša lik Julije pojašnjava kao tinejdžerku kojoj je sve dosadno: „Julija svašta želi, ali istog momenta kada to dobije, već joj je to bezveze„, kaže Šuša.
Major i Helena
Poslednjeg dana festivala odigrana je monodrama „Major i Helena” pozorišta Promena. Predstavu izvodi glumac Aleksa Jovčić, koji je ujedno i autor dramskog teksta po knjizi Maje Bekčić Petrović, dok je tekst dramatizovala Divna Stojanov. Predstava govori o Heleni Vuković, transrodnoj ženi koja je nekada bila Major Vojske Srbije. Predstava prati njen život kroz godine u kojima je krila svoj rodni identitet i kako je to uticalo na njene odnose sa bliskim ljudima.
Jovčić nam kroz mešavinu glume, plesa i muzike predstavlja splet osećanja tokom procesa prihvatanja rodnog identiteta – od prihvatanja samih sebe, preko hrabrosti za priznanje dragim ljudima, do samog procesa tranzicije, kao i posledice koje prate ovaj proces. U predstavi vidimo i osvrt na odgovornost koju Helena oseća prema roditeljima, supruzi i svoje četvoro dece.
Jovčić je sa scene ispraćen dugim aplauzom i ovacijama, a nakon toga usledio je okrugli sto u kom su učestvovali glumac, autorka knjige, kao i Helena lično. Publika je pod utiskom predstave postavljala raznolika pitanja u želji da razume što više aspekata Heleninog života, a ona je sa publikom podelila da smatra da se situacija po pitanju homofobije i transfobije u našem regionu popravlja, kao i da misli da edukacija mladih jedina može napraviti sistemsku promenu.
„Mladi bi trebalo da budu angažovaniji, da manje sede za računarom„, rekla je Vuković za Zoomer i istakla da su kroz istoriju mladi uvek vodili revoluciju i da tako treba da bude i sada.
„Ima li išta bolje od spoja kulture i aktivizma? Nema. Tako jedino možemo privući pažnju mladih i negovati njihov revolucionarni duh„, zaključila je Vuković.
