Zašto je vojni rok ponovo aktuelna tema?

Svakih nekoliko godina iznova se podiže tema obaveznog služenja vojnog roka, te ova godina nije izuzetak. Ono što takođe nije izuzetak, nažalost, jeste način izveštavanja o potencijalnom obaveznom vojnom roku. Preciznije, šta se tačno stavlja u centar pažnje kada je vojni rok u pitanju, a to su najčešće pitanje Kosova, odnosi sa „komšijama” , da li i oni planiraju da uvode iste mere… Pitanje koje se ne postavlja dovoljno često (ili se na njega ne dobija adekvatan odgovor) jeste zašto zaista dolazi do ove potrebe, kako će se ona implementirati i da li dizanje fame oko nje možda skreće pažnju sa više gorućih problema unutar države.

„Vojska kao institucija je izuzetno bitna. Ona predstavlja jedan od 4 stuba društva – vojska, policija, zdravstvo i prosveta. Vojska koja brani državu od spoljnih napadača, policija koja brani državu od unutrašnjih bezbednosnih pretnji, zdravstvo koje leči ljude i obrazovanje koje školuje novu generaciju svih ovih i formira bazu za prosperitet društva kao takvog. To su 4 kategorije koje rade direktno na dobrobiti društva, ili bi bar trebalo (imamo situacije sa policijskom brutalnošću). Vojska je izuzetno bitna, i država čak i u 21. veku ne može sebi da priušti da nema vojsku. Kakvu takvu, ali da je ima”, istakao je Dušan Ružić, stručnjak za bezbednost i naš sagovornik na ovu temu. „Moglo bi se reći da je veći problem u kadriranju vojske. Neophodno je sagledati širu sliku – da li Srbija ima problem sa brojem rezervista ili sa odlivom mozgova? Problem je da imaš manjak prosvetara, medicinskog kadra, građana uopšte. Šta su implikacije svega toga? Baza za oporezivanje se smanjuje, baza novih umova koji mogu da razmišljaju i doprinesu boljitku se smanjuje. U takvim okvirima najmanja briga treba da ti bude popuna vojske, kada si u geopolitičkoj situaciji u kojoj je Srbija.”

Apropo obrazovanja i ulaganja u njega, bitno je napomenuti način na koji se hibridni državni režimi odnose prema obrazovanju, to jest da izbegavaju ulaganje u njega jer takav vid investicije nema odmah vidljive rezultate. Efektan način na koji izbegavaju to jeste stavljanjem akcenta na druge, manje goruće probleme, među koje se može svrstati i dizanje uzbune razgovorom o obaveznom vojnom roku. Naime, 2019. doneta je Strategija nacionalne bezbednosti i jedna od stavki bila je insistiranje na ponovnom vraćanju koncepta odbrane u pravom smislu te reči, što podrazumeva vraćanje obaveznog vojnog roka. Međutim, da bi došlo do uvođenja obaveznog vojnog roka, neophodne su i druge mere koje se pre toga moraju ispuniti, na primer, vraćanje predmeta poput Odbrane i zaštite u školske ustanove. Uvođenje takvog predmeta iziskuje određenu količinu resursa, to jest ulaganje u školstvo. Hibridni politički režimi poput sprskog upravo to izbegavaju. „Prost razlog je taj što [režim] zna da je njegov rok trajanja ograničen. Svaki takav sistem gleda da se rezultati svake njegove promene vide sad i odmah ili u što kraćem vremenskom roku, do sledećih izbora. Efekti ulaganja u obrazovanje se ne vide za 4, 8, 12 godina, već 20 godina kasnije. Gotovo nijedan hibridni režim ne opstaje toliko dugo, a da ne pređe u diktatorski”, dodao je Ružić.

Ako pogledamo Strategiju nacionalne bezbednosti i spisak bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, videćemo da je jedna od prvih stavki opasnost od oružane agresije i proglašenje nezavisnosti Kosova. „Poslednji put kada je Srbija trpela oružanu agresiju je bilo pre četvrtinu veka. U ovom trenutku, to je ista vremenska distanca kao 2050. Mi ne pričamo o 2050, nego o 1999. Onda prođeš dole kroz dokument, gde je objašnjenje svih tih izazova i pretnji, i kaže ti da je oružana agresija na Srbiju vrlo malo verovatna. Okej, onda ne treba da bude na početku spiska”, istakao je Ružić. Apropo nezavisnosti Kosova, u objašnjenju Strategije istaknuto je sledeće:

foto / Preuzeto iz dokumenta Strategije nacionalne bezbednosti

Nameće se pitanje, zašto je problem koji može potencijalno zahvatati deo države svrstan među prvih pet na nivou cele države? Kada je u pitanju sastavljanje strateškog dokumenta od nacionalnog značaja, veliku ulogu igra i formulacija takvog dokumenta. Neophodno je taksativno navesti probleme po prioritetu, umesto stavljanja viralnih tema poput Kosova na vrh spiska, a između redova napomenuti da rizici nisu prioritetno poređani. „Na taj način si to ubacio isključivo radi populizma i dobijanja političkih poena. Postoji sijaset rizika koji su daleko veći prioriteti od toga što je navedeno u prvih pet. Čak i sam dokument to prepoznaje, ali ain’t nobody got time to read the fine print”, kaže Ružić. Takođe, ističe da se na ovaj način stiče utisak o tome da su neke teme mnogo više goruće nego što jesu, te dolazi do jednog oblika sekuritizacije (link ka definiciji).

Dakle, u moru pomešanih prioriteta i selektivnog širenja informacija, gubi se prostor da se daju odgovori na osnovna pitanja građana poput: „Koji kadar se popunjava služenjem obaveznog vojnog roka?”, „Koliko će obavezni vojni rok trajati?”, „Zašto baš sad?”, „Ko će sve služiti vojni rok?”

U medijima se kao jedan od razloga potrebe obaveznog vojnog roka navodi popunjavanje profesionalnog kadra, međutim, to nije slučaj. Obaveznim vojnim rokom se ne popunjava profesionalni kadar, već rezervni sastav. On je veoma važan pre svega za mirnodopske situacije, kao na primeru majskih poplava 2014. U takvim uslovima angažuje se rezervni sastav, koji je dužan da se odazove na takav poziv. Budući da Srbija nije vodila rat poslednjih 25 godina, razumnija je potreba za popunjavanjem rezervnog sastava.

foto / Danas

Što se tiče vremenskog okvira, uslova i potrebnih finansija za odsluženje vojnog roka, stvari nisu definisane. Za razliku od ranijih diskursa o uvođenju obaveznog vojnog roka, sada se može zaključiti da će do njega doći, pitanje je samo trenutka kada. „Ovo je prvi trenutak da je jedan od gorućih problema nedostatak ljudstva. Što se tiče dužine trajanja, koliko sam uspeo da shvatim iz dostupnih informacija, biće okvir 3-6 meseci. Ako se bude pozicioniralo kao u bivšoj Jugoslaviji, gde se nakon srednje škole ide na služenje vojnog roka, to je okej, jer ostavlja određenu dozu mogućnosti nekome da razmisli tih par meseci koji će fakultet da upiše. S tim što bi u takvom okviru možda bilo poželjnije godinu dana, jer se školska godina završava u junu, ti imaš period vojnog roka do decembra, a tad si propustio svaki rok za upis na fakultet. Znači, ili ići na varijantu od 3 meseca ili od godinu dana.” Po pitanju ko će sve služiti obavezni vojni rok, pretpostavka je da će u prvom talasu biti targetirana određena starosna grupa sa ciljem da se tada popuni potrebna cifra, da bi posle mogao da se ustroji sistem. To jest, da se nakon prvog naleta iz prakse izbaci selektivni poziv u, recimo, rasponu 18-30 godina, već da buduće generacije imaju obavezu za služenjem vojnog roka u određenom trenutku života. Ružić smatra da će se ići više na targetiranu implementaciju, u smislu toga da će biti pošteđeni ljudi koji studiraju i ljudi koji imaju zasnovan radni odnos.

foto / Radio Slobodna Evropa

U trenutku pisanja ovog teksta ne postoje podaci o tome koliko će uvođenje obaveznog vojnog roka koštati državu. Zapaženo je da se u hibridnim režimima ovo pitanje često ne postavlja, već je vlast odlučila da će to tako prosto biti, ma po koju cenu. Ružić ističe da nedostatak ovakvih informacija nije nužno indikator neozbiljnosti, već da postoji oprez u proceni i uslovima implementacije. Naglašava se potreba za oprezom kako bi se izbegla netačna informacija koja bi mogla ozbiljno narušiti poverenje u vojsku.

Ako se vratimo na priču o maskiranju prioriteta, kao na primeru liste Strategije nacionalne bezbednosti, možemo doći do zaključka da je Srbija u ovom trenutku prilično izolovana od svih vrsta pretnji gde bi vojska mogla biti angažovana u svojstvu svoje prve misije – odbrane spoljnih granica. „Izvori ugrožavanja Srbije u ovom trenutku su mnogo više nevojni nego vojni: životna sredina, zdravstvo, obrazovanje, depopulacija… Fokusirati se na vojne, kada ima toliko nevojnih opasnosti, pomalo izgleda kao arčenje resursa i usmeravanje pažnje na nešto što je jednostavnije rešiti. Lakše je da uvedeš obavezno služenje vojnog roka i na taj način rešiš pobunu ljudstva, nego da se pozabaviš korenom problema što 50 hiljada mladih ode iz države na godišnjem nivou”, zaključio je Dušan Ružić na ovu temu.

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još