Zašto Izrael učestvuje na Evroviziji, a Rusija ne?

Nedavni post organizatora ovogodišnje Evrovizije, u kojima prepoznaju da postoje „jake emocije“ povodom učešća Izraela na takmičenju i apeluje na to da se svi učesnici tretiraju sa poštovanjem jer je odluka isključivo na organizatorima, a ne učesnicima – razburkalo je debatu o tome što je Izraelu dozvoljeno da učestvuje, uprkos ratu koji se vodi u pojasu Gaze, dok je Rusiji zbog napada na Ukrajinu učešće zabranjeno. Istraživali smo – šta je argumentacija i da li je u pitanju licemerje, ili postoji logika za drugačije postupanje prema ovim državama?

Kada je u pitanju Evrovizija, iako se prikazuje kao zabavni program koji je stvoren sa namerom da spoji različite kulture bez uplitanja politike, možemo videti da već neko vreme postoji presedan koji pokazuje suprotno. Primer za ovo je i Jugoslavija, koja je zbog sankcija Ujedinjenih Nacija bila sprečena da učestvuje u takmičenju, dok su se republike koje su proglasile nezavisnost od Jugoslavije u međuvremenu priključile takmičenju. Samim tim, kada je Evropska radiodifuzna unija odlučila da zabrani Rusiji učešće u programu, smatrajući da bi učešće Rusije nakon eskalacije sukoba u februaru 2022. godine moglo da uzurpira program, to nije moglo puno da nas iznenadi, ali ovo nije bio prvobitan stav unije. Naime, posle eskalacije konflikta, Ukrajinska radiodifuzna kompanija je eksplicitno tražila od Evropske radiodifuzivne unije da isključi Ruske članove tog tela, kao i da zabrani Rusiji učešće u programu, smatrajući da kompanija koja zastupa Rusiju u uniji služi kao propagandno sredstvo Ruske vlasti. Prvobitan odgovor na ovaj zahtev je bio jasan, unija se pozvala na nepolitičku prirodu programa i dala do znanja da i Rusija i Ukrajina imaju pravo da budu deo Evrovizije. Ali, osim Ukrajine, i druge zemlje koje se takmiče su krenule da stavljaju pritisak na uniju da isključi Rusiju iz svog takmičenja. Tako je glavni urednik Danske verzije PZE izjavio da je učešće Rusije „nekompatabilno sa Evropskim vrednostima„. Tako su i Švedska, Island, Litvanija i Norveška tražile „samo“ isključenje Rusije iz programa, dok su Holandija, Poljska i Ukrajina tražile i isključenje Rusije iz unije. Estonija i Finska su išle do samog kraja, ukazujući da bi u slučaju da Rusija nastupa na Evroviziji, ove dve zemlje bojkotovale. Nakon ovolikog pritiska, unija je morala da se odrekne svoje takozvane „političke neutralnosti“(kako nije bilo jer je stvoren presedan), i izbaci Rusiju iz takmičenja .

Međutim, kako ovo izgleda kada je u pitanju Izrael? Slično, ali i ne baš. Posle 8. oktobra 2023. godine kada je Izrael pokrenuo ofanzivu na Gazu, veliki broj organizacija, ili čak političkih partija u slučaju Španije su pozvale uniju da isključi Izrael iz takmičenja, smatrajući da bi Izrael mogao da iskoristi to kao priliku da širi svoju propagandu. Odgovor unije je bio isti kao na prvobitan zahtev za eksluziju Rusije iz takmičenja, a to je naglašavanje nepolitičnosti takmičenja, te Izrael može da se takmiči, dokle god je u skladu sa pravilima takmičenja.

Očigledno je da nije „nepolitičnost“ razlog što Izrael može da učestvuje u takmičenju, dok, po nalazima Međunarodnog suda ima osnova za istraživanje da li Izrael vrši genocid nad Palestinskim narodom u Gazi, već manjak opozicije tome u okviru takmičara. Tako je Norveška, koja je tražila isključenje Rusije, poprilično ambivalentna prema Izraelu, ukazujući da nemaju ništa protiv toga da Izrael učestvuje. Danska, čiji je predstavnik u uniji 2022. izjavio da bi učešće Rusije bilo protiv „Evropskih vrednosti“ je u vezi Izraela izjavio da će podržati participaciju Izraela, ukazujući „kompleksnu prirodu Izraelsko-Palestinskog konflikta“. Reakcije Danske je najzanimljivija za posmatranje. Ne vide uopšte licemerje, kada su Rusi, zbog svoje agresije na Ukrajinu kolektivno kažnjeni jer su „protivnici Evropskih vrednosti“, a humanitarna kriza koju izaziva Izrael u Gazi samo spada u „kompleksnu prirordu konflikta“. Način na koji se pravda ovaj stav je jasan; Izrael ima pravo da se brani. Ovo je mantra koju smo čuli beskonačan broj puta od zvaničnika Evropske Unije, poput Kancelara Nemačke, Olofa Šulca koji je naveo da su Jevreji narod koji je pretrpeo velike strahote kroz istoriju, te imaju prava na odbranu od Hamasa, koji je počinio najveći zločin nad Jevrejima od Holokausta. Ovakav stav, ili sličan ovome, možemo videti i kod drugih visokih zvaničnika EU, poput Ursule von der Leyen, ali i Francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji od početka agresije na Gazu daju punu podršku Izraelu.

Iako se zbog internacionalnog pritiska retorika promenila, i poziva se na Izrael da „smanji žrtve civila“ (direktan citat preuzet od Entoni Blinkena, Državnog sekretara SAD), podrška Zapada Izraelu je i dalje neupitna, naročito kada je u pitanju oružje ili finansijska podrška. Može se napraviti očigledna paralela sa agresijom Rusije na Ukrajinu; Rusija takođe kaže da se brani, ili od „Ukrajinskih nacista“ ili od NATO pakta, za koji smatraju da ako im se približi još granici, biće u velikom egzistencijalnom riziku. Očigledno je bitna interpretacija događaja kada odlučujemo da li je nešto opravdano ili nije, što ostavlja malo prostora za objektivnu interpretaciju. Naravno, postojao je i pritisak za isključenje Izraela iz takmičenja inače ove debate ne bi ni bilo, ali pritisak je bio minimalan u odnosu na pritisak koji je bio stavljen na uniju zbog Rusko-Ukrajinskog rata. Taj pritisak je uglavnom dolazio od organizacija koje se bave aktivizmom, na svoje predstavnike u uniji. Ovaj pritisak je najdalje išao u Islandu, gde je više organizacija, poput „Udruženja kompozitora i tekstopisaca Islanda“ poslalo formalno pismo njihovom predstavniku u uniji, gde su eksplicitno tražili isključenje Izraela, pozivajući se na presedan koji je stvoren zbog Rusije. Ovaj apel nije daleko dogurao, jer je doneta odluka da pobednik Islandske verzije PZE, sam odluči da li će se takmičiti, što je na kraju i pobednica Hera Bjork odlučila da će učiniti.

Pritisak je postojao i u drugim zemljama, poput Finske, Španije, Slovenije i Belgije, ali nijedna od ovih članica nije odlučila da se protivi učešću Izraela na Evroviziji 2024. godine.

U januaru 2024. u Finskoj je bila potpisana peticija od strane profesionalaca iz Finske muzičke industrije, koja je pozivala na isključivanje Izraela zbog mogućnosti da Izrael Evroviziju iskoristi kao platformu da „opere obraz“ od humanitarne katastrofe izazvane njihovom invazijom na Gazu, što se ispostavilo kao istina. Naime, prva pesma koju je Izrael poslao uniji, koju je unija odbila zvala se „October rain“ (Oktobarska kiša) koja je očigledno, u naslovu, ali i u tekstu aludirala na napad 7. oktobra koji je izvršio Hamas na Izrael. U ovoj pesmi se eksplicitno referenciralo na žrtve tog napada sa tekstom „There’s no air left to breathe“ „They were all good children, each one of them“. Već postoji i presedan za dozvoljavanje, ali i odbijanje pesama za koje unija smatra da koriste previše političkog jezika. Tako je Jermeniji bila odbijena pesma „Don’t deny“ koja aludira na genocid nad Jermenima, kao i Gruziji pesma „We don’t wanna put in“ (Čitaj Putin), dok je Ukrajini 2016. godine  dozvoljeno da pošalje pesmu po imenu „1944″ koja se u svom tekstu bavi proterivanjem Tatara sa Krima, koji predstavlja njihovu domovinu. Unija je kao obrazloženje za ovo dala da je u pitanju istorijski događaj koji nije povezan sa trenutnom političkom situacijom, što je upitno kada se stavi u kontekst da je ovu pesmu Ukrajina odlučila da pošalje dve godine nakon anektiranja Krima od strane Ruske Federacije. Prvobitna reakcija Izraela je bila da odbije odluku i potencijalno bojkotuje Evroviziju, ukazujući da nema političkih poruka u pesmi. Ali, to nije dugo trajalo, brzo nakon toga su poslali drugu pesmu „Dance forever“, koja takođe aludira na jednu od katastrofa koja se desila 7. oktobra 2023, a to je napad Hamasa na muzički festival. Ova pesma je takođe odbijena od strane unije, da bi na kraju bila prihvaćena prvobitna pesma, sa znatno izmenjenim tekstom, kao i promenjenim nazivom pesme („Hurricane“).

 Ako ništa od trenutnih dešavanja u Gazi, od humanitarne katastrofe, do činjenice da više od milion ljudi gladuje u Gazi po izveštajima Ujedinjenih Nacija, kao i činjenice da je Izrael pokušao da iskoristi ovo takmičenje kao širenje propagande nije dovoljno da unija zabrani Izraelu učestvovanje, ili da pokrene ostale zemlje koje se takmiče da stave pritisak na uniju da isključi Izrael, po kom osnovu se može racionalizovati isključenje Rusije?

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još