Velike nesreće i društvene krize, poput prirodnih katastrofa, masovnih pucnjava ili ratova, mogu se negativno odraziti na mentalno zdravlje ne samo direktnih žrtava već i cele zajednice. U Srbiji se poslednjih meseci studenti suočavaju sa posledicama protesta i blokada fakulteta, pa je prilagođavanje novonastaloj situaciji postalo i psihološki izazov.
Na većini fakulteta u Srbiji blokade su počele pre oko dva meseca. Studentima je pre svega bila neophodna podrška građana u vidu donacija hrane, dušeka za spavanje i ostalih osnovnih potrepština. Kako mnogi studenti trenutno provode svoje vreme na fakultetima i protestima, na kojima smo neretko svedoci nasilja, neizostavna podrška koja im je takođe potrebna je upravo psihološka. Iz potrebe da se studentima pomogne na ovaj način, na fakultetima se organizuju grupe podrške, radionice i predavanja o mentalnom zdravlju.
Grupe podrške
U svrhe psihološke podrške studentima, na Filozofskom fakultetu u Beogradu osnovano je besplatno Savetovalište, u organizaciji studenata i profesora psihologije ovog fakulteta. Iako je Savetovalište postojalo i pre blokada, studentkinja master studija kliničke psihologije Teodora Jovović navodi da se potreba za psihološkom podrškom znatno povećala od početka blokada. „Incidenti i nebezbednost kojoj smo izloženi, kao i potpuno promenjene uobičajene svakodnevne rutine (jer mnogi studenti sada spavaju na fakultetima), doprineli su povećanom stresu i osećaju nesigurnosti. Ove vanredne okolnosti izazivaju razne teške emocije i reakcije kod mnogih ljudi“, rekla je ona i dodala kako studentima mnogo znači što razgovaraju sa svojim kolegama o ovim temama jer oni iz prve ruke znaju kroz kakav period trenutno prolaze.
Pored razgovora koje nudi volonteri, Savetovalište je pokrenulo i ciklus radionca koje su interaktivna „antipredavanja“ o mentalnom zdravlju studenata u blokadi. Do sada su održali više od 15 radionica na fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Teodora navodi kako je jedan od ključnih načina za prevazilaženje teških osećanja i trauma povezivanje sa zajednicom. „Razgovor sa bliskim osobama o situaciji i deljenje osećanja može pomoći u prepoznavanju da nismo sami u svojim reakcijama. Takođe, učestvovanje u studentskim akcijama i pružanju podrške drugima može doneti osećaj smisla i ohrabrenja”, objašnjava Teodora. U Savetovalištu, kako kaže naša sagovornica, praktikuju usmeravanje teških osećanja i frustracija ka nečemu korisnom. To može motivisati pojedince da se uključe u zajednicu i pruže doprinos, ali u slučajevima kada su osećanja preplavljujuća i onemogućuju normalno funkcionisanje, važno je potražiti stručnu pomoć.
Šta kažu studenti?
Studenti i studentkinje koji su posećivali grupe podrške organizovane na fakultetima, opisali su ovo iskustvo kao prijatno i pozitivno, a kako kaže jedna studentkinja sa kojom smo razgovarali, odlučila je da ode jer „da bismo pomogli drugima, prvo moramo pomoći sebi“.
„Previše sam osećala stres i anksioznost i zaista mi je prijalo da malo popričam o tome kako se osećam. Prosto je bilo previše obaveza koje sam preuzela na sebe i trebalo mi je malo mentalnog odmora“, navela je jedna studentkinja.
Prema Priručniku o psihosocijalnoj podršci, Društva psihologa Republike Srpske, stresni događaj ili stresna situacija najčešće se određuju kao pojedinačan, novi ili produženi pritisak na osobu, koji zahteva pojačan napor da se situacija prevlada i da se na nju adaptira. Čini se kako je izloženost stresu univerzalno iskustvo mladih ljudi u ovom trenutku, te tako druga studentkinja o svom iskustvu kaže kako je i ranije išla na psihoterapiju, ali se ta potreba sada javila ponovo. „Iz nedelje u nedelju osećala milion osećanja, strah od neuspeha, stres i pritisak sa različitih strana“, rekla je ona.
Kako se nositi sa stresom i strahom?
Centar „Srce“ je volonterska, nevladina organizacija, sa sedištem u Novom Sadu, koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Svakog dana, od 14 do 23 časa, volonteri Centra Srce razgovaraju sa ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni i nesigurni. Sanja Đurović iz Centra objasnila je kako su svesni da ljude jako potresa sve što se trenutno dešava, te smatraju da je zbog toga bitno da se pojave i na protestima koje studenti organizuju. „Od kada je pala nadstrešnica prvog novembra nama je pojačan broj poziva. Ljudi su zvali duboko uznemireni tragedijom i njenim posledicama. Izražavali su razne vrste osećanja: bes, ljutnju, razočaranost, neizvesnost… Jako su se plašili šta će dalje biti i nisu znali kako u skladu s tim da se ponašaju“, navela je Đurović dodavši da je dosta poziva bilo upravo od studenata.
Glavno pitanje koje se postavlja jeste kako pomoći osobama koje se u ovom trenutku bore sa stresom i neprijatnim osećanjima povodom situacije kroz koju prolaze kao zajednica. Đurović objašnjava da treba izolovati osećanja koja nas obuzimaju i ući duboko u njih. „Ako se plašimo, moramo da budemo svesni čega se plašimo, šta očekujemo, šta je najbolje i najgore što može da se desi, te da vidimo kako će te situacije uticati na nas u budućnosti“. Objasnila je kako su studentima predlagali da naprave krug u kom bi otvoreno razgovarali, da pričaju jedni sa drugima o tome šta ih uznemirava i čega se plaše, navodeći da smatra kako je to jedan od najboljih načina da se ovome prida pažnja.
Kada govorimo o studentima koji većinu svog vremena provode na blokadama Teodora navodi da je takođe bitno odvojiti vreme za brigu o sebi, kroz razgovore sa prijateljima, fizičku aktivnost ili „stare” hobije koji su nas činili srećnim i pre blokada. „Kroz razgovore sa studentima primetili smo da je jedan od dominantnih osećanja krivica i stalno preispitivanje. Da li doprinosimo dovoljno? U takvim slučajevima savetujemo da zajedno sa kolegama osvestimo sve, makar i najmanje načine na koje doprinosimo blokadama”, rekla je ona i dodala da je takođe važno odmarati. U suprotnom dolazi do preopterećenja usled svih negativnih događaja sa kojima smo okruženi svakodnevno.
Iz iskustva studenata i studentkinja, kao i stručnjaka i volontera koji sa njima svakodnevno razgovaraju, može se primetiti povećana potreba za podrškom i razumevanjem u kriznoj situaciji u kojoj se nalaze. Radionice i psihološke grupe podrške predstavljaju legitimne opcije za sve kojima je potreban razgovor i osećaj zajedništva. Ipak, kako ističu naše sagovornice, važno je osluškivati svoja osećanja i ako osoba oseti da im je potrebna dodatna stručna pomoć, bitno je potražiti je i van fakulteta.
Naslovna fotografija: Canva
