Šesto izdanje pozorišnog festivala UPAD počelo je 29. oktobra u Novom Sadu. Iako je planirano trajanje festivala bilo do 4. novembra, trajao je samo do 31. oktobra zbog rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tragedije koja je pogodila celu Srbiju.
Kako su iz godine u godinu glavne teme festivala podsticanje kritičkog pogleda na probleme u društvu, ovogodišnji Upad prikazao je tri predstave u čijem je fokusu razgovor o problemima sa kojima se mladi suočavaju i kako ih prevazići. Predstave obrađuju teme osude od strane okoline, nametnutih pritisaka i najvažnije, straha. Nakon svakog izvođenja sledi diskusija sa publikom o problemu koji predstava analizira. Ceo koncept ovog festivala namenjen je mladima u nadi da će shvatiti da nisu sami i da će se njihovi strahovi postepeno razbiti. Međutim, postavlja se pitanje koliko je bilo ko kompetentan da mladima u ovom društvu razbije strah, kada u jednoj sekundi svi postanemo parališuće uplašeni?
Prva predstava na festivalu bila je Med, a bogami i mleko Akademije za zabavu i umetnost O&M u režiji Maje Grgić održana u Gimnaziji „Laza Kostić”. Predstava nam govori o mislima koje se vrte po glavi jednog tinejdžera, kao rezultat svih strahova i pritisaka kroz koje prolaze. Stereotip kako je mladima u tinejdžerskom periodu najlakše i najlepše dovodi mnoge ljude u zabludu, što tinejdžere čini još uplašenijim. Predstava nam prikazuje grupu mladih ljudi koji nam scenu po scenu i pesmu po pesmu otkrivaju haos u glavi jednog srednjoškolca. Inicijalna ideja za stvaranje ove predstave nastala je upravo na Upadu pre nekoliko godina, a sada tu predstavu već igra druga postava po redu.
Sledećeg dana imali smo priliku da vidimo predstavu Posebni u Studentskom kulturnom centru u Novom Sadu, koja je maturski rad prve generacije učenika Gimnazije „Laza Kostić”, smera za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti. Predstavu je režirala Sonja Leštar, a radi se o analizi straha, njegovom poreklu i uticaju na razmišljanje mladih. Preispituje pojmove slobode i posebnosti, kao i to da li mi ustvari imamo želju za njima. Kako za Zoomer kaže glumica iz predstave Nađa Milkov, predstava je nastala kao skup monologa koji su skupljeni na jednom mestu. Koncept je bio da svi napišu tekstove na temu straha ili stida, koji su posle skupljeni u ovaj dramski tekst, navodi Nađa i dodaje da su koferi koje glumci nose kroz celu predstavu dodatak koji je namenjen da se naglasi teret koji mladi nose zbog mnogih očekivanja.
Neočekivano poslednjeg dana festivala, Upad nam donosi plesnu predstavu SUD – Slobodno ujedinjeno društvo koja je projekat u okviru konkursa za mlade umetnike DOLAZIMO! u Novom Sadu. Koreografiju i kostim radila je Aleksandra Čavić, kao i koncept, koji se sastoji od scena gde svaka analizira drugačiji problem koji je baziran na strahu. Svaka scena razlikuje se po svetlu i akterima, a neke od problematika koje su analizirane su pritisci muškosti, osude okoline, vršnjačko nasilje, kao i nasilje nad ženama. Diskusija posle predstave gledaocima donela je uvid u koncept ove predstave i bolje razumevanje same poruke. Plesne predstave ne obiluju u pozorišnom svetu, zbog čega su organizatori Upada i odabrali da nam prikažu kako umetnost plesa može biti angažovana.
Dana 1. novembra 2024. nismo gledali predstavu na Upadu, jer je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ubila 14 ljudi. Ova tragedija je u jednoj sekundi oborila svaki argument koji tvrdi da je mladima lako i da je to najlepši period života. Kako bi uplašeni mladi trebalo da se osećaju kada se sada svi plaše za svoj život u svakom trenutku? Da li će mladi ovde ikada imati priliku da se oslobode strahova, kada se sad svaka osoba boji za svoj život? Isto tako, svaki pokušaj razgovora i diskusije u cilju pomaganja mladima da razbiju strahove ugašen je stvaranjem novih. I dokle god društvo u kom živimo ne doživi promenu novi strahovi će se stvarati svakog dana.
Fotografije: Lea Bordor i Lilit Andrić
