U noći između 20. i 21. jula demolirana je ribarnica u Šapcu. Prema snimku sa nadzornih kamera, koji su objavile Šabačke novosti, maskirani napadači razbili su izlog i šarali zidove ribarnice. Željko Katić, vlasnik ove ribarnice, za ZOOMER je rekao da su ovim napadima prethodile pretnje i komentari na društvenim mrežama, kako sumnja, zbog toga što učestvuje u protestima.
Četiri dana pre ovog incidenta, na društvenoj mreži Facebook, jedan profil objavio je snimak uz opis da Katić navodno šutira čoveka u automobilu. Katić navodi da je u pitanju bio snimak „građanskog hapšenja“ čoveka koji je automobilom pokušao da probije blokadu ulice.
Uz opaske o izrežiranosti protesta i predstavljanja učesnika blokade kao nasilnika, ovaj profil je usputno javno objavio ime i prezime gospodina Katića uz informaciju da je vlasnik ribarnice i gde se ta ribarnica nalazi.
Iako profil poziva MUP i tužilaštvo da reaguju na njegove navode, komentari odlaze i korak dalje. „To treba motkom“ i „takve najviše volim u četiri oka“ samo su neki od komentara na ovoj objavi.
Profil koji je objavio snimak, zajedno sa ličnim podacima gospodina Katića prema sumnjama Katića je lažni ili bot profil. Nema fotografija sopstvene ličnosti, već mu na profilnoj fotografiji piše „penicilin za blokadere“. Sav sadržaj koji ovaj profil deli posvećen je „raskrinkavanju“ i targetiranju učesnika protesta i ličnosti koje ih podržavaju.
U internet prostoru, zlonamerno objavljivanje tuđih ličnih podataka na internetu, obično bez pristanka te osobe, s ciljem da joj se nanese šteta, zastraši, uznemiri ili izloži javnom linču naziva se doksovanje (engl. „doxing“). Slučaj Željka Katića jedan je od primera ovog fenomena, koji je rezultovao realnim posledicama u stvarnom svetu.
Međutim, nije jedini. Sa obe strane političkog spektra, onih protiv i onih za vlast, doksing je postao sredstvo u političkoj borbi.
„AUTOVANJE“ UČESNIKA PROTESTA
Poslednjih godina, tabloidi su bili glavni akteri u objavljivanju ličnih podataka protivnika režima. Fotografije lica, otkrivanje porodičnih detalja i objavljivanje ličnih karata samo su neki od primera. „Raskrinkavanje blokadera“ i njihovih identiteta nakon tabloida produžilo se i na internet prostor.
Jedan profil na X-u (nekadašnjem Twitter-u) usko je specijalizovan za objavljivanje identiteta admina studentskih grupa i targetiranje nastavnika koji podržavaju studente. Umnogome je sličan profilu koji je objavio ime i prezime Željka Katića – targetira učesnike protesta, omalovažava ih i vređa.
Profil postoji od 2021. godine, ali je prva dostupna objava koju možemo da vidimo od 13. juna 2025. godine. Od tada objavljuje imena i prezimena studenata uz njihove fotografije ili direktno deli njihove profile na društvenim mrežama.
Objave ovog profila ne završavaju se na ovome. Naime, ovaj profil objavio je da će ukoliko ga zaprati 5000 ljudi za 10 dana objaviti admine studentske grupe za blokade jednog fakulteta i njihove brojeve telefona.
Iako do sada ovi brojevi nisu objavljeni javno, ovakvo ponašanje na X-u krši njihovu polisu o ličnim informacijama. U polisi stoji da „nije dozvoljeno pretiti javnim otkrivanjem nečijih privatnih podataka“.
U X-ove zabrane ne spada ime i prezime. Međutim, objavljivanje ličnih podataka u koje prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti spadaju i ime i prezime, u određenim okolnostima može podleći pod krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka, koje je u Srbiji kažnjivo zatvorom ili novčanom kaznom. Gore prikazan profil nije jedini.
Ranije su takođe kreirani slični profili. Na društvenoj mreži Instagram, postojao je profil pod nazivom „detektor smeća”, koji je objavljivao imena i prezimena demonstranata uz različite navode i klevete. Međutim, ovakav profil pokušaj je kopiranja prakse koju je strana koja podržava proteste nazvala „učinimo ih poznatim”.
UČINIMO IH POZNATIM: DA LI CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO?
Slične metode otkrivanja ličnih podataka, iako sa suprotnim ciljevima, koristi i druga strana. U najvećoj meri, javno se na internetu otkrivaju identiteti osoba za koje se sumnja da su na neki način ugrozile protest ili njegove učesnike.
Kako sada svako ima telefon i mogućnost da snimi dešavanja na protestu, incidenti se vrlo brzo objavljuju na internetu. Nakon toga, najčešće dolazi do identifikacije osobe koja je u očima demonstranata počinila incident.
Primere ovakve prakse mogli smo da vidimo još od prvih dana protesta. Svaki pokušaj probijanja blokade kolima završio bi se tako što bi identitet počinioca bio obelodanjen na nekoj ili svim društvenim mrežama.
U međuvremenu su nastali profili sa varijacijama fraze „učinimo ih poznatim“ u imenu. Tu se identifikuju osobe za koje se sumnja da snimaju učesnike protesta, ali i pripadnici policije koji su navodno bili verbalno ili fizički grubi prema učesnicima nekog protesta ili blokade. Najpopularniji od ovih profila ima preko 29 hiljada pratilaca.
Ovakvi profili postali su neki vid „zida srama“ ili pokušaja odbrane. Na jednom nivou, ovakva praksa može se videti kao posledica gubitka poverenja u institucije, pogotovo u tužilaštvo i MUP. Strana demonstranata, ne vidi da ni na jedan način može da dočeka pravdu od strane institucija koje su pod okriljem režima protiv kojeg se aktivno bore. Ipak, postavlja se pitanje, da li je onda ovakve prakse možemo da opravdavamo prethodnopomenutim argumentima?
ŠTA KAŽU ZAKONI?
Bez obzira na razloge zbog kojih se javno objavljuju lični podaci pojedinaca, mnogi od prethodnih slučajeva potencijalno bi mogli bi da potpadnu pod krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka definisano članom 146. Krivičnog zakonika.
Ipak, osim slučaja tviteraša Kristal Met Dejmona koji je navodno na X-u objavio broj predsednice skupštine Ane Brnabić, u poslednjih osam meseci nije bilo vidljivih reakcija nadležnih na deljenje ličnih podataka pojedinaca na internetu.
Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, za ZOOMER je rekao da problem vidi u zakonskom okviru.
„Srbija ima zakon (Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) koji sam i pre usvajanja kritikovao. Zapravo jako lošu, nespretnu, diletantsku kompilaciju dva propisa EU – Opšte uredbe (GDPR) i tzv. Policijske direktive koji ostavlja prostor za mnoštvo dilema i nejasnoća. I uz to ima i tradiciju nerazumevanja značaja privatnosti.“
Rodoljub Šabić za ZOOMER
Šabić smatra da je korektno objavljivati lične podatke samo uz pristanak lica o čijim podacima se radi. Ističe, međutim, da „postoje situacije koje podrazumevaju izuzetke“. Ovde misli na javne ličnosti, poput političara i državnih funkcionera, koji uživaju slabiji stepen zaštite privatnosti. Opet „i u takvim slučajevima objavljivanje podataka mora biti opravdano svrhom i smislom“ navodi Šabić.
Slučajevi poput objavljivanja dokumenata studenata i građana na mrežama i u tabloidima bliskih vlasti, posebno su problematični jer kako navodi Šabić „izazivaju sumnju da potiču iz baza podataka državnih organa“. Član 146. Krivičnog zakonika takođe predviđa 3 godine zatvora za službeno lice koje omogućava obradu ličnih podataka.
„Nažalost svedoci smo da i sasvim osnovane sumnje na ovakva kršenja zakona ostaju bez reakcije tužilaštva“, ističe Šabić. Uz tužilaštvo, reakcija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti takođe često nedostaje, navodi Šabić.
Naslovna fotografija: Canva
Ovaj tekst proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
