Haićani su se u četvrtak probudili bez šefa države. Predsednik Žovenel Moiz je ubijen u sredu tokom noći u svojoj rezidenciji. Razlozi ipak nisu toliko nepoznati kao što piše lokalna štampa. Mnogi građani na Haitiju su želeli da Moiz podnese ostavku. Od preuzimanja vlasti 2017. godine suočavao se sa pozivima da napusti funkciju i masovnim protestima – prvo zbog optužbi za korupciju i njegovog upravljanja ekonomijom, a zatim zbog sve većeg držanja vlasti. Na Moiza je ispaljeno najmanje deset hica, ko ga je ubio? To je još uvek protagonista iza zavese.
Zvaničnici su se (verovatno kupujući vreme) obratili naciji obećanjem da će pronaći sve odgovorne za napad na Moiseovu kuću u kojoj je on smrtno ranjen, dok se njegova žena Martine Moise još uvek bori za život u Majamiju. Vlada Haitija je proglasila dvonedeljno vandredno stanje, kako bi zvaničnicima pomogla u lovu na atentatore, a privremeni premijer, Klaud Džozef se obratio naciji pozivajući na smirenost.
Ovaj divljački lov krši sva osnovna ljudska prava po kojima ljudi nisu krivi dok se ne dokaže suprotno. Na Haitiju sami zvaničnici jasno odlučuju o sudbini plaćenika, dobar primer je direktor nacionalne policije Leon Čarls koji je upozorio da će osumnjičeni ili biti uhapšeni ili ubijeni. Vansudska ubistva postoje i u 21. veku, ako niste znali.
Još jedan problem se ovde javlja, predsednik je ostavio zemlji dva suparnička premijera – privremenog premijera Čarlsa koji je zasad preuzeo vlast i Arijela Henija kojeg je Moiz imenovao neposredno pre smrti i koji je trebalo da položi zakletvu ove nedelje. Pitanje od million dolara je kome će vojska i policija biti lojalna u slučaju suprotnih koraka i tvrdnji.
Ova osiromašena karipska zemlja sa oko 11 miliona ljudi, postala je žarište teorija o atentatu, jedna od tih teorija sugeriše da su kriminalne grupe Kolumbijaca i Venecualaca u dogovoru sa moćnim licima na Haitiju umešanim u trgovinu narkotika počinile zločin. Velike su šanse da je ovo zaista istina, pogotovo jer su pod Moizeovom vlašću nasilna kriminalnost i politika ponovo postali svakodnevni, tenzije su eskalirale usred konkurencije za moć i resurse koja je uvukla oružane bande iza kojih su stajale rivalske političke i poslovne ličnosti.
Treba takođe da pomenemo i drugi mogući scenario, opoziciju. Opozicioni lider Reginald Boulos se odmah nakon ubistva oglasio javnosti poričući bilo kakvu umešanost. Pozivajući se na fer igru u politici, Boulos se branio stavom da u politici postoje protivnici, ali ne i neprijatelji. Možda bi ovo opravdanje i imalo smisla da izlaganje nije završio ovim rečima: „Ne mislim da bi opozicija danas imala resurse da izvede tako dobro organizovanu misiju.“
Dok čekamo da se klupko zavere odmota, više o političkoj situaciji na Haitiju možete pročitati u našoj Spoljnoj politici za početnike koja se bavila upravo ovom temom.
Cover photo: Aljazeera youtube, printsreen
