Šta te čeka na Pravoslavnem bogoslovskem fakultetu, vol. II

U prošlem delu je admin Saveza ksenofobnih Čarapana objasnio šta se uči na Pravoslavnem bogoslovskem fakultetu. Al’ učenje nije sve. Svaki fakultet nosi i onaj društveni deo života, što vele Merikanci soušl lajf. Pa da vidimo kako će PBF da utiče na tvoj!

A jeri smete vi tamo da imate devojku?

Ljudi uglavnom imaju predrasude o tome kaki narod studira po bogoslovskem fakultetu. Oni pobožniji misle da tamo studiraju bogougodni anđeli u ljudskem obličju. Oni što ne vole Crkvu misle da tamo studiraju zatucani srbočetnički talibani. Istina je da nijedan stav nije tačan (bar ne u potpunosti). Po PBF-u, ki po svakem fakultetu, studiraju svakojaki ljudi. Tu su ljudi različitih interesovanja, temperamenata, moralnih načela pa čak i verovanja. Dobro, retko ko tamo za sebe kaže da nije pravoslavac, al’ kad zagrebeš malo nađeš svašta.

Tamo ćeš da sretneš i nacionalističke šoviniste i autošovinističke drugosrbijance. Ljude koji tripuju da su u manastiru i ljude koji nisu postili jedan dan u svojem veku. Drkače na papu koji pošto-poto ‘oće uniju sa Rimom i zilotske mrzitelje svega nepravoslavnog. Likove koji su u „ubij-ubij-ubij ped*ra” fazonu i likove koji su u polutajnim istopolnim vezama. Muškarce i žene (ŠOK, FOTO, VIDEO). I dosta normalnih savršeno prosečnih ljudi.

Najviše ćeš da se razočaraš ako odeš na PBF sa vizijom da si došo u neki centar duhovnosti, u neki manastir koji proizvodi nove starce Tadeje, patrijarhe Pavlove i ave Justine. Pre nego što dođeš moraš da raščistiš u glave jedno – ideš na fakultet. Ideš od kuće u veliki grad, isto ki većina tvojih kolega. Ne očekuj da vi, živi napaljeni 19-godišnjaci, ima da glumite tamo neke monahe i podvižnike. Neki će da glume, da se razumemo. Ali ti neki što glume svete pustinjake u 20 godina u sred Beograda su, kako ide stručni teološki naziv, debili. Nemo’ da budeš jedan od njih, budi normalan. Druži se sa ljudima, nemo’ da osuđuješ kolege koji piju, puše i jure ženske, nemo’ da se praviš da si bolji od njih. A opet, nemo’ brate ni svaki porok baš da ti bude blizak. Živi mladalački život, al’ budi svestan da si okružen ljudima koji će kroz tebe i u tebe da vide Crkvu.

Šta studiraš? Uuuu, to ti mlogo dobro, zagarantovan poso!

Gnjavaža na koju moraš da bidneš spreman ako se rešiš d’upišeš PBF je milion pogrešnih svatanja o tebe i o tvojem fakultetu. Prvo što će svi fakultet da ti zovu „bogoslovija“ iako nije bogoslovija („ali SKČ-e, vi tamo učite bogosloviju“ – ne učimo bogosloviju, nego bogoslovlje). Drugo, će da ti džvanjkaju ili kako to najteži fakultet na svetu što postoji ili kako to šala-komika, zavisno od njinih ličnih stavova prema Crkve. Nijedno nije tačno, fakultet ki fakultet, prosečan, čeni mi se da je težina level istorija na filozofskem.

Treće, tad će tek da primetiš koliko ljudi nemaju pojma o „svoje“ vere. Čuli smo svi Jovanu Jeremić kako kaže „protojerej-staford“ – al’ samo bogoslovi čuju ‘iljade drugih ispada. Ima da bidneš prvi u okoline koga će da pitaju o vere (u 90% slučajeva da l’ se valja u sledeći četvrtak da se upali mašina za veš) i ima tako prvi da saznaš da Srbi veruju u neki paganski panteon ‘de je vrhovni bog Sveti Sava, a najgori su Sveti Vrači koji gađaju munjama ako na njin praznik radiš, mada i Vasilije Ostroški dosta zamerljivo božanstvo.

Četvrto, teoretičari zavere će te drže za nekog udbaša što svašta nešto tajno zna. Ja imam jednog strica što veruje da mene tamo čim sam kročio naučili tajne oko vanzemaljaca (ne zajebavam se) i evo već godinama pokušava da izvuče te tajne od mene. Ancient Aliens fazon, Isus bio vanzemaljac, piramide digli vanzemaljci i tako to, a te ogromne svetske tajne čuva Srpska Pravoslavna Crkva i iz nekog razloga crkveni velikodostojnici to poveravaju nama balavim studentima, a ja sam bezobrazno nezahvalno dete i neću da ispričam stricu. To je samo moj lični primer, al’ svaki moj kolega ima nekog rođaka il’ komšiju teoretičara zavere što ji davi da mu odaju „tajnu“ (tajna varira u zavisnosti od dijagnoze čoveka koji te davi).

Peto i najiritantnije – ljudi misle da te čeka zagarantovan poso. Ne znam zašto. Ne znam kako. Bog zna koliko osoba me je tokom studiranja pitalo nešto na foru: „A ti čim završiš fakultet oni te odma’ rasporede na neku parohiju?“ Svaka baba i svaki deda ikad mi je reko „to ti mlogo dobro, odma’ dobiješ poso!“ Jedva sam svoje kući ubedio da neću iste sekunde kad preuzmem diplomu da postanem pop. Stvarno ne znam otkud ljudima te zablude, to je buklvano ki da misliš da onog studenta pravnika čim završi faks rasporede u neki sud da bidne sudija.

Istina, pojedinim eparhijama fali školovan kadar i tu relativno brzo može da se nađe položaj, ali takve eparhije su rare and far between. U većine eparhija već postoji čopor bogoslova koji čekaju da postanu popovi. Kad se otvori neko mesto – a otvori se tako što neki drugi pop otidne u penziju (lol), il’ umre, il’ prekroje parohije tako da jednom-dvojice popova oduzmu deo parohije da bi napravili novu – upadaš u „borbu” sa čoporem tvojih kolega.

Druga opcija je đakon. To je zapravo prva opcija jer mora da bidneš đakon da bi postao pop. Đakoni nikem ne trebaju, ima ji nekoliko komada u eparhije i rade sav poso. U đakona će te rukopolože ako pobediš u one trke za novootvoreno popovsko mesto, pa će brzinski da postaneš đakon i posle pop. Đakonsku karijeru neš’ d’imaš (čast izuzecima). Treća realna opcija sa diplomom PBF-a je da postaneš veroučitelj. To je za nijansu lakše da postaneš nego pop, što ne znači da je lako (pitaj bilo kog prosvetara).

Za kraj

Ako me pitaš da l’ preporučujem Pravoslavni bogoslovski fakultet – da. Da, al’ pod uslovom da studiraš jer voliš bogoslovlje i ne nadaš se preterano poslu u struke sutradan. To je mesto koje te nauči da malo drukše misliš. Da malo drukše veruješ. Svako kojeg zanima bogoslovlje, svako kojeg privlači metafizičko bi trebao bar jedared da odsluša jedno predavanje na PBF-u (samo nemo’ iz nekog liturgičkog predmeta, fuj to!).

Ja i dan danas čitam dogmatičarska i patrološka dela što sam ji onomad po fakultetu čitao. I skupljam nove i nove knjige na tu temu. Mal’ mal’ pa otidnem do Beograda i često nekako svratim do PBF-a. I uvek kad svratim kupim nešto u fakultetsku knjižaru. Šta znam, valjda je to neka nostalgija. Valjda je to neka ljubav.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još