Tragedije, rat, izbeglištvo i nemar, reči su kojima bi mogli da opišemo trenutno globalno stanje sveta. Taman kada pomislimo da razumemo jedan sukob, pojavi se drugi, a uvek nedužni stradaju. Mislimo da situacija ne može biti gora, a onda se pojavi još jedna gora kriza, sa još katastrofalnijim posledicama. Jedna takva katastrofa upravo se događa narodu Sudana od 2023. godine, kao posledica građanskog rata koji je prerastao u jednu od najvećih kriza gladi na svetu.
Od početka građanskog rata, nije jasno koliko ljudi je ubijeno. Kako navodi Council of Foreign Relations, UN navodi brojku od 18 800 ubijenih, dok jedno istraživanje, kako je prenela Al Jazeera navodi da je broj umrlih bliži 61 000. Razlog ovako oprečnog broja jeste što nema ljudi koji bi mogli ili trebali da broje broj smrti. Oko čak 8 miliona ljudi je raseljeno. Od tih 8 oko 2 miliona je primorano da ode u obližnje zemlje – Čad, Etiopiju, Južni Sudan, a postoji i realna mogućnost da će izbeglice biti primorane da odu u Evropu, zbog manjka sredstava u kampovima u afričkim zemljama. Ujedinjene nacije upozoravaju da je za preko 25 miliona ljudi neophodna humanitarna pomoć.
KONTEKST KOJI JE PRETHODIO TRENUTNIM SUKOBIMA
Istorija Sudana, kao i istorija mnogih afričkih zemalja je istorija konflikta koji su nastali kao posledica kolonijalizma, ali i drugih faktora. Nakon ovog perioda, zemlja je proživela dva građanska rata. Ratovi su se desili jer je unutar zemlje postojala podela na severno bogato muslimansko i arapsko stanovništvo i južni, manje razvijeni deo u kojem su većinski živeli hrišćani i animisti. Drugi građanski rat koji je trajao od 1983. do 2005. godine, rezultirao je odvajanjem države na dva dela. Severni deo znamo kao Sudan, a južni deo se ocepio i postao je Republika Južni Sudan 2011. godine.
Pored unutrašnjih konflikta, postkolnijalistički period je prema podacima sa Global Conflict Tracker-a, obeležen i diktaturom Omar al Bašira. Za vreme njegove vladavine, pored civilnih ratova i secesije, dogodio se i sukob u Darfuru. Narod Darfura je godinama pre toga bio zaboravljen od strane države. Dok su Sudanske oružane snage (SAF), sudanska vojska, vršile represiju na jugu zemlje – u današnjem Južnom Sudanu, narod Darfura na zapadu se pobunio 2003. godine. Kako bi zaustavio pobudnu Bašir je finansirao paramilitarnu grupu Džandžavid („Janjaweed“) kasnije nazvanu Snage za brzu podršku (RSF).
RSF je počinio mnoga zlodela, a kasnije im se pridružio i SAF. Prema navodima Human Rights Watch-a, ovi događaji mogu se okarakterisati kao etničko čišćenje darfurskog stanovništva, a SAD ovaj događaj karakteriše kao genocid. Ubijeno je hiljade ljudi, a raseljeno stanovništvo se broji u stotinama hiljada. Ubijeni ljudi su mahom pripadali masalitskoj etničkoj grupi i drugim različitim ne arapskim etničkim grupama na prostoru el Dženenina na zapadu zemlje.
Bašir je smenjen sa vlasti 2019. godine, upravo od strane SAF-a i RSF-a. Kako se to desilo ukoliko su godinama pre toga bili pod njegovom kontrolom? Kako navodi Vox, istorija Sudana je istorija prevrata. Mnogi lideri su brzo smenjivanii ukoliko ne bi odgovarali stanovništvu, još od kolonijalnog doba. Kako je onda Bašir vladao 30 godina? Najviše novca i sredstava ulagao je upravo u svoj tzv. „štit“– različite vojne i paramilitarne grupe kao i tajnu službu čije su glavne dužnosti upravo bilo štićenje diktatora.
Kada se Južni Sudan odvojio od Sudana, najveće naftne rezerve nalazile su se u Južnom Sudanu, a Bašir više nije mogao da ih kontroliše. Kako bi ojačao svoju moć, RSF je stavio pod svoju kontrolu i zadužio ih je da ga čuvaju. Zauzvrat je pomogao i RSF-u i SAF-u da se bogate, preko rudnika, industrija, prodaja oružja i slanja trupa u strane zemlje u zamenu za novac. Dok se novac nalazio u rukama manjine koja je okruživala al Bašira, narod Sudana je živeo u bedi.
Iako su američke sankcije podignute 2017. godine, ekonomska situacija u zemlji se nije poboljšala, prema navodima BBC-a. Ovo je izazvalo nezadovoljstvo, koje preraslo u proteste koji su počeli 2018. godine. Kada su uvideli da Baširova vladavina jenjava, SAF i RSF su zajedno 11. aprila 2019. godine izvršili prevrat, time završivši 3 decenije njegove vladavine.
Kako su ove dve grupacije upravo učestvovale u različitim zločinima Baširove vladavine i konkretno učestvovali u etničkom čišćenju Darfuru, narod nije bio zadovoljan i nije ih želeo na vlasti. Važno je napomenuti da su protestanti pre toga pozivali na demokratiju. Kada se narod pobunio protiv ove dve grupe, izvršavani su masakri na ulicama Sudana. Ovde su onda uskočile različite zemlje poput SAD-a, Etiopije, Ujedinjenih arapskih emirata i Afričke unije, koje su sklopile dogovor sa SAF-om i RSF-om. Naime, oni su trebali da budu samo dve godine na vlasti, pa da nakon toga vlast pređe u ruke naroda. To se naravno nije dogodilo.
Posredstvom različitih dogovora, RSF je trebalo da potpadne pod SAF, što bi značilo da bi lider SAF-a Abdel Fatah Al Burhan postao nadređeni komandantu RSF-a, Muhamedu Hamdan Dagalu, poznatijem kao Hemeti. Ni jedan ni drugi nisu bili spremni, prema pisanju NIN-a , da predaju vlast, obojica su bili veoma iskusni i moćni u tom trenutku. Sukob koji sada gledamo upravo je sukob između ove dvojice nekadašnjih saveznika, a narod Sudana je samo kolateralna šteta.
NOVI SUKOB
Sukob koji se trenutno događa počeo je 15. aprila 2023. godine u gradu Kartumu, glavnom gradu Sudana. Od tog trenutka bilo je više pokušaja da se pregovara, međutim više od godinu ipo dana kasnije, građanski rat se nastavlja. U martu 2024. godine Savet bezbednosti Ujedninjenih nacija je doneo rezoluciju o obustavi nasilja u Sudanu. Ovo je dovelo do ponovnog pokušaja pregovaranja, međutim sve je prekinuto samo par dana kasnije.
Kako prenosi BBC, visoki zvaničnik UN-a je opisao ovaj sukob kao „skriveni rat” koji je zemlju uvukao u „jednu od humanitarnih noćnih mora na svetu”. Čitava zemlja razdvojena je u delove koje pored RSF-a i SAF-a, drže različite grupacije. Trenutno se bitka vodi oko toga ko će držati grad El Fašir, ovo je važno pošto je ovo poslednji grad u regiji Darfur koji nije zauzet od strane RSF-a. Najveća kriza dešava se u Džeziri. Kako navodi Nathaniel Raymond za Al Jazeeru, za manje od 10 dana ubijeno je preko 1200 ljudi.
Tokom poslednjih godinu i osam meseci konflikta, široko je rasprostanjeno seksualno nasilje nad ženama Sudana. Human Rights Watch navodi da pored široko rasprostanjenih zločina poput silovanja, prisile na brak žena i devojčica, postoje navodi da je RSF držao žene u uslovima koji se mogu okarakterissati kao seksualno ropstvo. Prema navodima različitih izvora, 130 žena je izvršilo samoubistvo kako bi izbegle seksualno nasilje.
Jedan od glavnih problema je, prema rečima Kholood Khaire, to što zapravo ne postoji vojska ili sila koja je zapravo zadužena za brigu o civilima. Rat vode dve jedinice, koje nemaju obavezu prema civilima. Zemlja je potpuno ruinirana i bez ijedne strane na vlasti, trenutno niko ne vodi državu. Uz to, kako navodi Alex de Waal iz World Peace fondacije, obe strane finansiraju strane sile i ukoliko međunarodna zajednica ništa ne uradi, ovom ratu se ne vidi kraj.
Iako su Ujedinjene nacije donele rezoluciju o momentalnom prestanku vatre u Sudanu, Rusija je iskoristila svoje pravo na veto, te na sastanku Saveta bezbednosti UN 18. novembra nije doneta rezolucija.
ULOGA STRANIH ZEMALJA
Kao i uvek postavlja se pitanje da li postoji nekakav strani interes u okviru ovog konflikta? Obično je odgovor da, a tako je i u ovom slučaju. Kako NIN navodi, igra moći se u Sudanu vrti oko toga ko poseduje zlato, tj. koja grupa će moći da ga prokrijumčari van zamlje. Ujedinjeni Arapski Emirati su važan igrač, jer su najveći otkupljivač ovog zlata. NIN navodi podatak da su u 2022. godini UAE uvozili plemenite metale u vrednosti oko 2,3 milijarde dolara.
Pored toga, Dojče Vele navodi da postoje spekulacije da UAE finansiraju RSF, sok sudanska armija dobija oružje i resurse od Irana i Egipta. Nekadašnja Vagner grupa, ruska palamillitarna grupacija se navodi kao jedan od dobavljivača oružja RSF-u. Međutim, zbog manjkavosti dostupnih informacija i enormnog raseljavanja stanovništva, postoji opasnost od dezinformacija te postoji mogućnost da su svi prethodno navedeni navodi spekulacija.
Međutim ono što je jasno, ukoliko izuzmemo finansiranje zaraćenih strana, veću međunarodnu zajednicu ovaj sukob ne dotiče. Šta više, o njemu se uopšte ne govori, a onda ni ne deluje. Izgeda da svet ima mogućnost da se fokusira na jedan, najviše dva sukoba u isto vreme, te mnoga dešavanja ostaju u senci dešavanja u Gazi i Ukrajini.
