Jun nam je otvorio sezonu ispitnih rokova, nespavanja i litarskih kafi. Verujem da sve svi pretrpani obavezama, zato je tu još jedna „Spoljna politika za početnike“, da vas uvede u propušteno. Današnja tema neće biti romantizovana, pričaćemo o nasilju bandi, uticaju pada ekonomije i lošoj strategiji u borbi protiv kovida, koji su pogodili stanovništo Republike Haiti.
Haiti je jedina država zapadne hemisfere koja još uvek nije dala kovid vakcine svojoj populaciji. Posledice su više nego očigledne, infekcije i smrtni slučajevi od zaraze rastu. Ali to nije jedino zlo koje ugrožava živote ove nacije. Stanovnici, oni najmlađi, vode svoju bitku u 21. veku. Bitku protiv GLADI! Čak i pre globalne pandemije, deca Haitija su bila pogođena krizom gladi. Sad je sve gore.
Kako prenosi Majami Herald, predstavnik UNICEF-a Bruno Maes je upozorio da je neuhranjenost kod dece na Haitiju još više prisutna nego pre pandemije, apelujući da je finansiranje u najmanju ruku neophodno.
„Broj dece koja pate od teške akutne neuhranjenosti se više nego udvostručio, povećavajući se sa 41.000 prošle godine na oko 86.000 dece ove godine“, naveo je on.
Terapeutska hrana koja je već namenski isplanirana će biti dovoljna za nekoliko narednih sedmica, ali UNICEF upozorava da će mnogo dece biti pogođeno ako ne bude bilo humanosti među ljudima:
„To čini 86.000 dece pogođene teškom akutnom neuhranjenošću [rizikujući] najgore komplikacije, osim ako se ne obezbede dodatna sredstva“, rekao je Maes i dodao da bez ovih sredstava hiljade dece više neće dobiti ovu kritičnu i spasonosnu podršku.
Država bandi
Brutalno nasilje bandi proteralo je skoro 8.500 žena i dece iz njihovih domova u glavnom gradu Haitija u poslednje dve nedelje, navodi se u izveštaju UNICEF-a. Hiljade Haićana su napustili četvrti Martisant i utočište pronašli u gimnaziji u Karefouru, dok su drugi zamenili glavni grad seoskim životom, ne svojevoljno. U poslednjih devet meseci taj broj premašuje 14.000. Kako prenosi The Globe and Mail , Pjer Esperans, izvršni direktor haićanske nacionalne mreže za odbranu ljudskih prava, rekao je da bande kontrolišu oko 60% teritorije zemlje i da je od 2018. godine zabeleženo 12 masakra u ugroženim zajednicama.
Između bandi i vlasti na Haitiju postoji samo marginalna linija. Vlada Haitija je 6. juna saopštila da je uspostavljen red, da je nasilje uklonjeno, izgleda da je to ipak bio slučaj samo tokom posete haićanskog premijera Klauda Džozefa. Stanovnici od tada nastavljaju da prijavljuju redovna izbijanja nasilja. Mnogi stanovnici se nisu vratili, a nagađa se da su bande isplaćene da privremeno zaustave nasilje tokom Džozefove posete, navodi haićanski list Le National.
Savez haićanskih bandi, poznat kao G9 postoji od 2020. godine, kao nova vrsta kriminalne hijerarhije u državi ona okuplja neke od najvažnijih bandi u zemlji u zamenu za nekažnjavanje i podršku od strane politike i policije.
Ipak, trenutno izbijanje nasilja između Grand Ravine-a i Ti Bva-e (dve najdominantnije bande) naglašava kako alijansa ne može iskoreniti istoriju rivalstva koju one dele.
„Svi se moraju boriti da bi preživeli u ovoj zemlji“, rekao je Ti Lapli, vođa haitiske bande Gran Ravina, prenosi Majami Herald.
Mnogi očekuju da će se nasilje povećati, razlog su opšti izbori koji će biti održani i u septembru i u novembru. Kao što sam napomenula, Vlasti i kriminalci na Haitiju su jedno. Bande pokušavaju da pojačaju podršku određenim kandidatima i ciljno napadaju kvartale u kojima se organizuju protesti protiv predsednika Jovenela Moisea.
Ipak možda postoji svetlo na kraju tunela, prošle nedlje je generalni direktor nacionalne policije Haitija Leon Čarls pozvao sve sektore da se ujedine i ustanu protiv bandi i trenutnih nemira u zemlji: „Stigao je trenutak za saradnju svih sektora.“
Cover photo: Instagram Teleproducciones ecuatorianas, printscreen
