Danas vas vodimo u zemlju koja je bila u lockdown-u i pre korone, u kojoj dinastija Kim određuje građanska prava, televizijski program, a što je najgore i oblik odeće i frizure. Enigma po mnogim pitanjima, koja se poslednjih godina sve više zatvara za ostatak sveta – dragi moji, dobrodošli u Demokratsku Narodnu Republiku Koreju.
Nadam se da ste i sami svesni da sam naziv države nema veze sa režimom koji u njoj vlada. Iz Severne Koreje retko ko se odselio, da se odmah ispravim – pobegao, ali zahvaljujući tim retkim slučajevima mi danas imamo deliće ove slagalice.
Crni dani
Severnokorejski lider Kim Džong-un je priznao da postojinapeta situacija sa hranom i rekao građanima da se pripreme za najgori mogući ishod, upoređujući situaciju sa smrtonosnom glađu u zemlji iz 90-ih. Naime, zemlja je prošle godine zatvorila granice da bi zaustavila širenje korona virusa, a iste godine ju je pogodio i tajfun. Posledice su očekivane, sankcije i korona su uništili ekonomiju i ostavili stanovništvo na ivici gladi. Ali, zašto su joj uvedene sankcije?
Mnogi su razlozi, ali glavni među njima je razvoj nuklearnog oružja i balitističkih raketa. Rukovodstvo Severne Koreje jedino nuklearno oružje vidi kao sredstvo za siguran opstanak dinastije Kim. Ujedinjene nacije ovakve poteze oštro kritikuju, iako ih i sami poseduju. Razlog, strah od konkurencije. Iako ova zemlja spada među najsiromašnije na svetu, istina je da gotovo četvrtinu svog bruto domaćeg proizvoda rezerviše za vojsku. Osim nuklearnog arsenala, severnokorejska vojska je četvrta po veličini na svetu (odmah posle Amerike), sa skoro 1,3 miliona aktivnog osoblja, što čini oko pet procenata ukupne populacije. Više od šest stotina hiljada ljudi služe kao rezervni vojnici.
Ni na diplomatskom frontu se ne mogu uočiti pozitivni pravci. Pjongjang je nedavno odustao od Olimpijskih igara u Tokiju; napustio kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2022. i zabranio svojim delegacijama napuštanje zemlje – sve u ime borbe protiv pandemije. Zemlja je u velikoj meri ignorisala pokušaje Bajdenove administracije da postigne diplomatski pomak.
Država brine o svemu
Severna Koreja funkcioniše kao visoko centralizovana, jednopartijska država. Dvadeset i prvi vek kao da je zaobišao ovu zemlju. Stanovništvu su zabranjene mnoge stvari kao što su farmerke, globalni internet, takođe i međunarodni pozivi, Biblije i… kul frizure. Niko se za ništa ne pita, referendumi i narodne inicijative u ovakvim režimima ne postoje, sve je „kako gazda kaže“. „Amerikanizacija“ je takođe strogo zabranjena, brendovi kao što su Koka-Kola i Mekdonalds su jedno veliko ne. Ovde prelazimo na niz problema prouzrokovanih pravilima. Naime, Severnokorejanci nisu u mogućnosti da kupe stan, njih distribuira Vlada, nemoguće je preseliti se iz sela u Pjongjang, što znači da je stanovništo uvek u „statusu kvo“. Dalje, ne postoji centralno grejanje, čak ni u Pjongjangu – neko će pomisliti da to nije jedina azijska zemlja sa tim problemom, ali jedino u Severnoj Koreji širom cele države je nestašica električne energije.
„Zakon o mislima“
Novi zakon je probudio zemlju i on daje vlastima moć da suzbiju sve što smatraju stranim slengom, šišanjem ili modom, dok se odrasli sa CD-ovima ili USB-ovima iz inostranstva pogubljuju. Šestoro dece je nedavno uvučeno u severnokorejski sud u okovima i oštro saslušano zbog gledanja južnokorejskih filmova i serija. Javno suđenje trojici dečaka i četiri tinejdžerke u Nampu bilo je neprekidno, a za ovo „teško krivično delo“ deca su osuđena na pet godina u jednom od ozloglašenih kampova za prevaspitavanje koja se nalaze širom zemlje. Oni su imali sreće, jer ti „zločini“ mogu doneti i pogubljenje.
Ma koliko god vam ovo delovalo nestvarno ili kao iz nekog filma, u Severnoj Koreji je ovo svakodnevnica. Postupajući po dojavama, tajna policija vrši racije u domovima u kojima se sumnja da su ljudi gledali programe na DVD-ima ili USB-ovima koji su prošvercovani u zemlju iz Kine ili poslati preko granice pričvršćeni za balone. Najviše stradaju mladi jer se Kim Džong-un najviše plaši što su pod uticajem događaja iz tuđih dvorišta. Jer ono što je zabranjeno, to je i ono što je željeno.
Kako prenosi Dojče Vele, profesor na tokijskom univerzitetu Vaseda i autor niza radova i knjige o dinastiji Kim je koncipirao Džong-unovo ponašanje i razlog odluka koje je doneo:
„Kim i gornji vrhovnici severnokorejskog režima veoma se plaše da poruke i informacije spolja uđu u zemlju i utiču na način na koji ljudi misle, bez obzira na to šta radi njihova tajna policija, mislim da će biti gotovo nemoguće vratiti duha sada u bocu; previše ljudi u Severnoj Koreji uspelo je da shvati kakav je život u ostatku sveta“, navodi profesor.
Južna i Severna Koreja dva brata zaraćena
Severna Koreja je 4. juna tražila od Seula da zaustavi „begunce“ koji šalju propagandu na Sever, zahtev na koji je vlada predsednika Mun Džae In-a odmah pristala. To, očigledno, nije bilo dovoljno za Pjongjang, koji je razneo interkorejsku kancelariju za vezu u Kaesongu. Stav Seula je da slanje propagande na Sever prevazilazi razloge osnivanja grupa i služi samo pogoršanju prekograničnih odnosa. Južna Koreja, iako ima veliku američku pomoć, racionalno je postupila misleći na lokalno stanovništvo koje bi moglo biti povređeno ili ubijeno ako Sever odluči da se osveti lansiranjima artiljerijske vatre.
„Ne mislim da je ova vlada iskreno zainteresovana za ljudska prava u Severnoj Koreji“, rekao je Song Ioung-chae, profesor na seulskom univerzitetu Samgmiung, za Dojče Vele.
„Ove grupe nisu učinile ništa što preti ponovnom ujedinjenju“, rekao je Song, koji je takođe aktivista Svetske koalicije za zaustavljanje genocida u Severnoj Koreji – organizacije koja je takođe poslala balone na Sever.
Ni ovde nema nikakvog diplomatskog pomaka, samo vređanje predsednika Južne Koreje Moon Jae-ina i odbacivanje njegovog predloga za međukorejsku saradnju sa velikim prezirom. I dalje su to dva brata zaraćena.
Ovim je naše putovanje danas završeno, ali priča se nastavlja sledećeg četvrtka, gde ćeš moći da saznaš još dosta o ovoj rubikovoj kocki i njenim složenim „diplomatskim odnosima“.
Cover photo: BBC youtube, printscreen
