fbpx

Spoljna politika za početnike: Etiopija – zemlja hiljadu osmeha

Hej Zoomeri, evo još jednog teksta iz oblasti „spoljne” politike. Danas se „selimo” u Afriku, u Saveznu Demokratsku Republiku Etiopiju. Zemlja hiljadu osmeha je sve, samo ne demokratska. Zato ćemo ovde da spomenemo problematike sa kojim se ona bori.

Nezapamćeni problem gladi

Prošle nedelje je visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija upozorio da se provincija Tigrai bori sa najgorim i najvećim problemom u svetu – a to je glad. Problem je premašio do tada najgori slučaj koji se desio pre deset godina u Somaliji, oduzeo je više od 250.000 života. Trenutno u Tigrai se više od 350.000 ljudi suočava sa glađu, dok je nekih 2 miliona na korak od najgore gladi. Mark Lovkok, najviši zvaničnik UN-a je prošle nedelje u Savetu bezbednosti kritikovao i eritrejske vojnike koji blokiraju pošiljke pomoći namenjene najugroženijim delovima Tigraija. Eritrejske vojne trupe su podrška kampanji etiopijskog premijera Abija Ahmeda, dobri odnosi sa diktatorskim vođom Eritreje Isaiasom Afverkijem su mu doneli i Nobelovu nagradu.

Humanitarni radnici i lokalni zvaničnici kažu da je hrana pretvorena u ratno oružje, a vojnici blokiraju ili uskraćuju pomoć u hrani. Problem je eskalirao time što je premijer Abi takve izjave demantovao i pokušao da prikaže Etiopiju u mnogo boljem svetlu, nego što to ona zaista jeste.

Hiljadu osmeha koji su utihnuli

Ozbiljan konflikt je izbio u severnom etiopiskom regionu Tigraj između pobunjenika i saveznih trupa. Medicinski zvaničnik je u razgovoru za novinsku agenciju Rojters obavestio da su u vazdušnom napadu poginule najmanje 43 osobe. Pobunjeničke odbrambene snage Tigrai su rekle da su zauzele nekoliko gradova, kako saznajemo prema BBC-u, dok su etiopijske vojne snage blokirale put od prestonice Tigrajana Mekele do Tigrai onemogućavajući hitnim vozilima pristup mestu napada.

Etiopski vojni portparol Getnet Adane negirao je to da su kola hitne pomoći blokirana, ali nije potvrdio niti porekao učešće vojske u vazdušnom napadu.

Kada pričamo o samom ratu u Tigraiu, on je započeo još u novembru kao pokušaj etiopskog premijera Abi Ahmeda da razoruža pobunjeni Tigrajski narodnooslobodilački front. Na jednoj strani su gerilci odani zbačenim i trenutno odbeglim vođama Tigraia. S druge strane su etiopske vladine trupe, savezničke trupe iz susedne Eritreje i milicija etiopske etničke grupe Amhara. Posledice sukoba su vidljive, proterano je više od 2 miliona Tigraijaca, ukupno čak 6 miliona ljudi.

Od Nobelove nagrade do najkritikovanijeg premijera

Parlamentarni izbori, koji su okarakterisani kao prvi demokratski korak ove zemlje, obojeni su prvim slobodnim glasanjem, ali bojkotovanjem opozicije i ratom u severnom delu Etiopije. Već se unapred zna da će stranka prosperiteta Abija, formirana od bivše vladajuće koalicije, lako pobediti na izborima. Isto tako se znalo da neke izborne jedinice (102 od 547 izbornih jedinica Etiopije) neće biti funkcionalne zbog rata i građanskih nemira. Brojka nije niska, dosta ljudi je ostalo bez osnovnog ljudskog i političkog prava. Prava da biraš i budeš biran. Drugi problem koji krši isto ovo pravo je i činjenica da su opozicioni lideri u zatvoru (izgleda da je danas trend hapsiti opoziciju, setite se Rusije).

Globalna osuda premijera Abija na prošlonedeljnom samitu G7, predstavlja vrtoglavi pad lidera koji je do nedavno bio slavljen.

Zašto je bio slavljen, pitate se? Pa dobro, nije da baš ništa nije učinio za državu. Omogućio je opozicione partije koje su pre nega bile jedno veliko „no- no”, rezervisao je pola mesta u svom kabinetu za žene i naravno, uspostavio mir sa Eritrejom. Verovatno želeći da ostavi odličan utisak u što kraćem roku, gospodin Abi je brzo delovao, ali to je prouzrokovalo veće zlo. Oslobodio je frustracije etičkih grupa koje su bile marginalizovane bivšim vlastima. Kada su izbili masovi protesti, oreol je spao. Gospodin Abi se kukavički vratio starim pravilima igre u Etiopiji: hapšenjima, represiji i policijskoj brutalnosti.

Istina je da će se nemiri zadržati u Etiopiji, da je ovo samo vrh ledenog brega koji polako počinje da se topi. Koliko će vremena trebati da ova zemlja i ljudi u njoj postanu primer demokratski formirane države i da li će uopšte uspeti da dosegnu taj politički ideal, još nam ostaje da vidimo.

Cover photo: BBC YouTube printscreen

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Rakić kao gradonačelnik Šapca: Vratićemo referendum na nivou mesnih zajednica

U šestoj epizodi serijala „Da sam ja gradonačelnik“, naši novinari i novinarke prisustvovali su konferenciji novoizabranog gradonačelnika Šapca Uroša Rakića, iz stranke...

Pravda za žrtve saobraćajnih nezgoda traži se na ulici

Mnogo „krupnih“ slučajeva prošlo je sa slabim ili nikakvim kaznama, a tada se sve svodilo na revolt na društvenim mrežama. Sada, izgleda,...

Nacionalna frekvencija za radio koji se ne emituje

Regulatorno telo za elektronske medije - REM dodelilo je nacionalnu frekvenciju, kao javno dobro u vlasništvu svih građana i građanki Srbije, Radiju...

Anđelković: Privatizacija pravosuđa najveći problem

Gostujući u emisiji „Da sam ja gradonačelnica" na portalu Zoomer, aktivistkinja udruženja Krov nad glavom Ivana Anđelković izjavila je da će se...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još