fbpx

Snep intervju sa Filipom Grujićem, najaktuelnijim piscem trenutno

Ljudi moji, ovaj dečko gori! Pazite sad: Dobitnik je Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo, trenutno nas očekuju čak DVE premijere njegovih drama zakazane na isti dan. U Ateljeu 212 možete pogledati “Pred svitanje” u režiji Anđelke Nikolić, a u Srpskom narodnom pozorištu “Veliku depresiju”, u režiji Marka Čelebića. Ali to nije sve, u Kulturnom centru Grad nedavno se održala promocija Filipovog drugog romana “Podstanar” te je zajedno sa svojim novim bendom Cimerke imao debi na festivalu uličnih svirača u Novom Sadu.

Znači dečko ne samo da sve stiže uz redovni posao koji ima, nego je i kulturni most između Beograda i Novog Sada u kome je debitovao kao dramaturg-autor teksta predstave “Ekstremizam”, u režiji Vojkana Arsića i produkciji Reflektor teatra. A njegovu dramu “Ovde je lepo, sečem drvo, jedem pasulj”, uspešno je postavila Milja Mazarak koja je tom predstavom diplomirala a zatim pokupila i razne nagrade.

Pošto vam je jasno u kakvoj je gužvi Filip, postavila sam mu tri blic pitanja, a on je bio toliki kralj da čak i na njih stigne da odgovori.

Šta se ovo dešava Filipe? Objavljen roman, DVE premijere, Mihiz i nastupi benda Cimerke? A na sve to imaš i stalan posao. Kako stižeš?

Ne znam, totalno ludilo. Mislim da sam srećan i umoran istovremeno, mnogo se nazdravljalo, stvarno čudan period. Sve se skupilo odjednom, sve što sam radio protekle tri godine je stalo u sedam dana. Dao sam otkaz, tako da sam od kraja oktobra opet bez posla, ali valjda je to tako. Stalno neka klackalica. Videćemo. Zabavan period, pun uzbuđenja i svakako pamtljiv, za mene. Zanima me da li će nekud odvesti ili će biti samo tako – trenutak – koji se dogodi. Kako god bilo, zahvalan sam što se događa. A CIMERKE će uskoro da izbace prve singlove, tako da se nadam da će se dobro nešto i iz toga izroditi.

Možeš li u jednoj rečenici opisati svoj roman “Podstanar”, dramu “Pred svitanje” i dramu “Velika depresija”?

Uh, ovo je baš teško, pokušaću da budem besmisleno kratak.

“Podstanar” – traženje odgovora i prihvatanje da odgovora, jednostavno, nema.

“Pred svitanje” – čovek je emotivno nedostupan i to utiče na njegove najbliže, a nije ni on sam siguran šta hoće i “Vilica Ebena Bajersa” (Velika depresija) – čovek bi malo više od onoga što može.

U kom trenutku si shvatio da umetnički poriv ne treba sputavati u samo jedan format već da on slobodno može da se preliva iz romana u drame iz drama u muziku?

Svaki format je priča za sebe i onda je najlepše birati prave priče za prave formate. Voleo bih da ne ograničavam sebe samo na jednu stvar, makar bio loš u svim tim izletima, oni služe da nešto naučim i iskoristim za nešto drugo kad budem malo više znao.

Hvala na ovom brzinskom razgovoru Filipe, i sa srećom!

*hvala autoru naslovne fotografije Dejanu Petroviću

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

(Met) GALA licemerje!

Šta je neke od vas tačno oduševilo u toaletama Aleksandrije, Kare ili Niki? Ispraznost i infantilnost, licemerje i neiskrenost, ili pak plagiranje...

ZOOMER OCENJUJE: La Casa De Papel p1

Zoomer je u frci, trci, haosu i nije stigao da izbindžuje poslednju sezonu. Shame on us! Zato, ovaj put ocenjujete vi! Pozvali...

Vlatko Sekulović: Kako sam postao producent Reflektor Teatra

O poverenju, empatiji i pozorištu kao sistemu smisla i vrednosti VLATKO SEKULOVIĆ, advokat, kolumnista i antifašista, učestvovao je...

Joxi Jankov: Volonterski rad nije „rad za džabe”

U susret projekciji filma „Draga deco budućnosti“, koja će biti održana nakon ceremonije zavaranja ovogodišnjeg Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, 16. septembra...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još