Amerikanac Brajan Volš osuđen je na doživotni zatvor zbog ubistva supruge Ane Volš, srpskog porekla, počinjenog za Novu godinu 2023. u njihovom domu u Kohasetu, u saveznoj državi Masačusets. Od trenutka prijave njenog nestanka, medijsko izveštavanje o ovom slučaju pratila su ozbiljna kršenja profesionalnih i etičkih standarda.
ŠTA SE DESILO?
Beograđanku Anu Volš poslednji je video njen suprug Brajan Volš, koji je tvrdio da je ona napustila njihov dom u Kohasetu zbog „hitnog posla“ u Vašingtonu. Međutim, njen nestanak je prijavljen 4. januara, preneo je tada New York Post, a njeno telo nikada nije pronađeno.
Izvor: Printscreen Youtube / Court TV
Porota u Bostonu je 15. decembra ove godine proglasila Brajana Volša krivim za ubistvo supruge, skoro tri godine nakon njenog nestanka. Na dan kada je trebalo da počne izbor porote, Volš se izjasnio krivim za obmanjivanje policije i nezakonito odlaganje tela, dok su njegovi advokati tvrdili da on nije odgovoran za Aninu smrt. Porota je odbacila njegovu verziju događaja prema kojoj je Ana, iznenada preminula u njihovom domu, nakon čega je on, u stanju panike, pokušao da se otarasi tela.
KAKO SU MEDIJI IZVEŠTAVALI?
Slučaj nestanka Ane Volš privukao je veliku pažnju domaćih i stranih medija nakon što su tužioci saopštili da je njen suprug na internetu pretraživao „najbolje načine za rešiti se tela“. Tokom godina se raspravljalo o tome da li je moguće doneti osuđujuću presudu u slučaju kada telo nije pronađeno, što je dodatno vodilo poređenjima sa sličnim slučajevima u SAD, ali i sa filmovima.
Domaći tabloidi već imaju ustaljenu praksu neetičnog izveštavanja o femicidu, a slučaj Ane Volš nije bio izuzetak. Od samog početka objavljivane su fotografije sa društvenih mreža žrtve, njenog supruga i članova porodice, uključujući i fotografije njihove maloletne dece. Mediji su prenosili informacije o navodnim porodičnim neslaganjima, odnosu Ane sa svekrvom, kao i sumnje da je varala supruga. Spekulisalo se o mogućim motivima za ubistvo, pominjani su potencijalni ljubavnici, kao i navodni problemi Brajana Volša sa alkoholom.
Na ovaj način mediji su doprinosili implicitnom pravdanju počinioca, nudeći razloge zbog kojih je „moglo doći“ do ubistva. Odgovornost se time delimično premeštala na samu žrtvu, dok je počinilac predstavljan kao osoba koja je bila „isprovocirana“ ponašanjem supruge. Istovremeno, medijski narativ se konstantno menjao — Volš je, u zavisnosti od teksta, čas označavan kao „monstrum“, a već u narednim izveštajima predstavljen kao „dobar otac i muž“.
Umesto problematizovanja femicida, pojedini mediji su posezali za narativima o navodnim mističnim uzrocima ubistava žena i devojčica, relativizujući odgovornost počinilaca.
U međunarodnim medijima, slučaj je često bio predstavljen kroz prizmu romantizovane krimi-naracije, u kojoj su elementi misterije i dramatike potisnuli osnovnu činjenicu — da je reč o nasilnom ubistvu. U jednom tekstu slučaj je upoređen sa filmom Gone Girl, u kojem glavna protagonistkinja lažira sopstvenu smrt kako bi njen muž bio optužen za ubistvo. Deljene su i fotografije sa društvenih mreža, a ispod jedne od njih stajao je natpis: „Par u srećnijim vremenima“.
Prema podacima feminističke organizacije Femplatz, u Srbiji je ove godine zabeleženo 17 femicida. Izveštavanje o ubistvu Ane Volš ne predstavlja izuzetak, već se uklapa u širu praksu relativizovanja nasilja nad ženama i fokusiranja medija na trivijalnosti, umesto na sistemsku analizu problema i odgovornost institucija.
Naslovna fotografija: Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
