List „Politico“ pre mesec dana objavio je informaciju da Vrhovni sud želi da ukine sudsku presudu „Rue v. Wade“ i tako vrati narodnim predstavnicima da odluče u saveznim državama da li žene imaju pravo da izvrše abortus.
Ova sudska odluka bila je veoma napredna za trenutak u kome je donešena. Nakon nje sve žene su imale pravo da odluče o svom telu i o tome šta žele da urade sa trudnoćom u zakonskom roku.
Norma je imala dvadeset i jednu godinu kada je zatrudnela po treći put. U tom trenutku je imala dvoje dece o kojima nije mogla da brine, jedno je živelo sa njenom majkom a drugo je bilo dato na usvajanje. U trenutku kada je ostala trudna prijatelji su je savetovali da prijavi silovanje kako bi u tom slučaju dobila odobrenje države da izvrši pobačaj. Taj plan nije uspeo da se ostvari zbog manjka dokaza a drugi načini su bili ilegalni i rizični. Ona nalazi na advokatice koje su se borile za reproduktivno zdravlje žena.
Tužbu protiv državnog tužitelja oni podnose 1970. godine. Za to vreme, Norma rađa svoje treće dete i daje ga na usvajanje. Slučaj dobija naziv po pseudonumu „Joe Roe“. Samo suđenje i dolazak do Vrhovnog suda dolazi nakon tri godine. Razlog koji se naveo zašto je Norma imala potrebu da uradi je da zbog nezaposlenosti i depresije nije bila sposobna za brigu o njemu.
1973. doneta je odluka da svaka prava po Ustavu SAD ima pravo da odluči o svom telu i o onome što želi da uradi sa trudnoćom . Ova odluka je važila uprkos tome da na jugu države imaju jak talas onih koji podržavju „pro-life“ opciju.
U trenutku kada pre mesec dana dolazi do toga da se ova odluka dovodi u pitanje, dovodi se u pitanje i mogućnost da svaka žena u Americi ima izbor šta želi da uradi sa svojim telom. Ova odluka opet budi veliki broj žena koji ne žele da se njihova prava umanje.
Ako svaka savezna država ima pravo da odlučuju o tom pravu žena, znači da žene svoje pravo bi morale da potražuju u drugim državama i tako već u konzervativnijim ženama nemaju pravo da to urade.
Na primeru to izgleda da ako žena iz Teksasa nema pravo to da uradi (kao što je trenutno taj slučaj) mora da putuje u najbližu državu koja ima kliniku u kojoj je to dozvoljeno. Svi lekari nisu dužni da se na to obavežu već mogu da se pozovu na prigovor savesti. Klinike i lekari u takvim državama su teže dostupni.
Iako živimo u 21. veku primećena je tendencija ka zaoštravanju desnom političkom krilu što dovodi u opasnost i razmatranje mnoge odluke i prakse koje su prihvaćene. Ovakve situacije se ne dešavaju samo daleko od nas, već sam primer i u Hrvatskoj govore o tome da se nešto dešava blizu nas i da ne treba da podrazumevamo prava koja imamo već se aktivno zalažemo za njihovo poštovanje.
