U prethodnom periodu dogodio se niz nemira širom sveta, koji su izazvani različitim događajima, a koji su izmenili celokupnu atmosferu u kojoj živimo. Građanska neposlušnost put je kojim građani i građanke, poslodavci svake vlasti, izražavaju svoje nezadovoljstvo načinima na koje vlast sprovodi ono za šta je plaćena. Tada na scenu treba da stupi dijalog. Zašto ga nema – procenite sami.
Stanje u našoj zemlji po ovom pitanju, za sada, ostaje na povremenim pobunama i protestima, od kojih većina još uvek nije doživela svoj epilog. Julski protesti predstavljali su jednu od najozbiljnijih pobuna protiv vladajućeg režima. Obeležio ih je Petar Đurić, koji je u kameru N1 televizije ispričao kako je njegov otac preminuo od posledica koronavirusa, čekajući respirator. Njegova rečenica: „Ćale, ovo je za tebe“ postala je simbol ove pobune. Nemiri su bili izazvani merama za suzbijanje epidemije koronavirusa, te je nagomilavano nezadovoljstvo ljudi proključalo tih letnjih dana u Beogradu.
Protesti su se kasnije proširili i na Novi Sad, Niš, Bor, Leskovac, Kraljevo… Slika na kojoj se jasno ogleda duboka podeljenost društva je ona sa protesta ispred Skupštine Srbije, kada kordon policije deli građane i građanke, od kojih jedni podržavaju režim, a drugi protiv njega protestuju.
Ekološki protesti postali su sve češća pojava u našoj zemlji. Pravo na čist vazduh, vodu i zemljište, isplivali su na vrh prioriteta tek kada smo počeli da se gušimo i razboljevamo od posledica neodgovornog ponašanja nadležnih. No, bolje ikad nego nikad. Najzapaženija akcija pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ svakako je ona kada su onemogućili nastavak gradnje mini hidroelektrane na reci u selu Rakita.
Borba za zdravu životnu sredinu nastavila se u narednim mesecima protestima u glavnom gradu.
Nezadovoljstvo je eskaliralo u zimskom periodu kada je Beograd više puta bio u samom vrhu liste najzagađenijih gradova na planeti, a vazduh u velikom broju gradova u Srbiji, bio izuzetno zagađen. Tako je organizacija „Eko straža“ organizovala prvi protest u 2021. godini upravo na temu zagađenosti vazduha.
U Nišu je događaj koji je izveo ljude na ulicu za posledicu imao smrt dvoje ljudi. Nišlije su ukazale na to da bahati vozači nailaze na neadekvatne reakcije nadležnih institucija, te da zbog toga krše zakone i propise, što za posledicu neretko ima najtragičniji ishod. Zbog toga protestanti traže izmene zakona.
U svetu su nemiri postali veoma česta pojava, a zbog pandemije koja je zadesila čitav svet, nezadovoljstvo i tenzije su intenzivnije nego ikada pre. Brazil, Velika Britanija, Nemačka, Bugarska, Poljska, Francuska, Belorusija, Amerika, Austrija, Kirgistan, Peru, samo su neke od zemalja u kojima su nemiri uzdrmali i onako mučnu svakodnevicu pod maskama i rukavicama, u vazduhu ispunjenom mirisom dezinfekcionih sredstava.
Nemiri izazvani merama za suzbijanje pandemije COVID-19
Prema podacima organizacije WPR, širom sveta je kao odgovor na “zaključavanje”, održano više od 30 protesta u 26 zemalja. Oni ocenjuju da “građani otvoreno izazivaju mere javnog zdravlja koje su vlade preduzele da usporavaju širenje koronavirusa”, te da se protesti dešavaju u različitim zemljama nevezano za prosečno ekonomsko stanje stanovništva. Prema njihovim istraživanjima, postoje tri vrste protesta. Prvi i najčešći su “pro-građanski” pokreti koji u osnovi ističu slobodu pojedinca u odnosu na mere javnog zdravlja. Takvi protesti su bili u Nemačkoj i Britaniji. Druga vrsta protesta vezanih za globalnu pandemiju “više cilja na uticaj zaključavanja na život ljudi”. Maldivi, Meksiko, države Južne Afrike, Belgija, Nigerija – neke su od zemlja u kojima je bila zastupljena ovakva vrsta protesta. Protest protiv rukovođenja krizom izazvanom pandemijom, od strane vlasti – treća je vrsta. Protesti iz ove kategorije su oni sa početka priče, u Beogradu. Takođe, u Brazilu su demonstracije pod sloganom “Stop Bolsonaro” trajale 4 meseca zbog neadekvatnog ponašanja nadležnih, pre svega Predsednika države, jer je ta zemlja beležila rekordne cifre zaraženih i preminulih.
Nemiri izazvani ponašanjem vlasti: rezultati izbora, izmene zakona i korupcija
Sjedinjene Američke Države
Nemiri koji su uzdrmali Ameriku dogodili su se 6. januara kada je grupa demonstranata, pristalica Donalda Trampa, upalo u Kongres SAD dok se održavala sednica na kojoj je kasnije potvrđena pobeda Džoa Bajdena na predsedničkim izborima. Tokom četiri sata ovih nereda smrtno je stradalo pet osoba. Inauguracija novoizabranog predsednika najmoćnije zemlje sveta trebalo bi da se održi 20. januara (odnosno, danas). Mere bezbednosti su na visokom nivou na celoj teritoriji SAD, zbog straha od novih nasilnih demonstracija.
Belorusija
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, često nazivan poslednjim diktatorom Evrope, na vlasti je već 15 godina. Demonstranti i demonstrantkinje od avgusta 2020. godine zahtevaju njegovo povlačenje sa te pozicije, nakon što je proglasio pobedu na još jednim izborima, koje smatraju neregularnim.
Poljska
Povod za izlazak demonstranata i demonstrantkinja na ulice Varšave, bila je odluka Ustavnog suda te zemlje da se gotovo u potpunosti zabrani pravo na abortus.
Francuska
Francuska je poznata kao zemlja u kojoj ljudi neretko koriste svoje pravo da se pobune protiv odluka vlasti, koje smatraju neprimerenim. Isto se dogodilo i krajem prošle godine, kada je zbog spornog zakona o bezbednosti hiljade ljudi izašlo na ulicu.
Bugarska
Višemesečni protesti zbog korupcije u vrhu vlasti obeležili su prethodnu godinu za građane i građanke Bugarske.
Građanske pobune dovele su do ostavki u samom vrhu vlasti. U Kirgistanu je predsednik države podneo ostavku nakon višednevnih protesta u toj zemlji. Nakon samo pet dana na poziciji predsednika Perua, Manuel Marino takođe je podneo ostavku.
Jedan od značajnih aspekata priče o protestima širom sveta je brutalnost policije prema demonstrantima i demonstrantkinja.
U Srbiji je brutalnosti pripadnika te državne službe pojačalo nezadovoljstvo ljudi.
U Belorusiji su policajci u jednom trenutku dobili dozvolu da koriste vatreno oružije prema demonstrantima i demonstrantkinjama, dok je u Americi upravo brutalnost policije izazvala najveće proteste, koji su se kasnije proširili na čitav svet. Ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policajca Dereka Šovina izazvalo je velike demonstracije pod sloganom “Black lives matter”.
U svetu u kome je još uvek dozvoljeno nepoštovanje propisa i zakona od strane nosilaca političkih funkcija i njihovih povlašćenih poslušnika, važno je da znamo da kao građani i građanke imamo moć da menjamo stvari, da znamo svoja prava i da se u skladu sa njima ponašamo.
