Presek nedelje – zaboravljeni u Srbiji

U moru medijskih informacija, prebukirani drugim obavezama, ne stižemo sve da ispratimo, pogledamo, pročitamo. Zato je tu PRESEK NEDELJE, da vam pruži pogled unazad i „sažvaće“ ono što je bitno. Nema na čemu.

Ovih dana nešto pevušim „zaboravljen sam ja, zaboravljena ti…“ od Pilota, iako nisam neki fan, verovatno jer me asocira na priču koja je najviše ostavila traga u prethodnoj nedelji. „Zaboravljena deca Srbije“ sigurno su utisak nedelje koja je za nama, ali su tu i zaboravljeni klima uređaji u gradskom prevozu, zaboravljene mere protiv pandemije virusa na koji kao da smo svi zaboravili, zaboravljeni roming i nikada zaboravljena princeza Dajana.

Fotografija: Darkmoon_Art, Pixabay / fotografija je ilustracija

„Negde u tišini naše ulice…“

Izveštaj koji govori o o kršenju prava i nehumanom postupanju sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja su zbrinuta u socijalnim ustanovama u Srbiji, objavila je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom i odmah je podigao prašinu u javnosti opisom strašnih i potresnih uslova u kojima se deca nalaze.

Kako piše N1, prizori su: deca u metalnim krevecima nalik kavezima, zgrčena i veoma tankih udova, dete u kolicima naslonjeno na mekanu prečku, obmotanu samolepljivom trakom, deca koja se samopovređuju, udaraju se i plaču… Ovaj medij piše i da je jedna od istraživačica jednu ustanovu u kojoj su deca jedno vreme vršila nuždu u rupi u podu opisuje rečima „Ovo mesto je paklena rupa“, a N1 naglašava i da su devojčice izložene kontroli rađanja, odnosno davanju kontraceptivnih sredstava bez njihovog pristanka i znanja. Ovaj medij podseća da su slični izveštaji objavljeni i 2007. i 2012. godine, ali zaboravljeni. Posebno je dramatičan podatak iz izveštaja u kome se navodi da 79 odsto dece i odraslih ostaje u institucijama duže od 10 godina, a da je dominantan uzrok napuštanja institucije smrt.

Grupa koju čini veći broj inicijativa i organizacija civilnog društva zatražila je „momentalnu neopozivu ostavku“ predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke Darije Kisić Tepavčević, piše N1.

Ministarstvo za socijalna pitanja prvobitno je navode iz izveštaja odbacilo, ali je onda odlučilo da formira stručni tim za rešavanje problema. Održan je i sastanak Inicijative i ministarstva na kome je dogovoreno formiranje stručnog tima koji bi činili predstavnici ministarstva i Inicijative za prava osoba sa invaliditetom da bi se zajedno išlo u posete, piše N1.

I posete su krenule. U poseti Domskom odeljenju za smeštaj dece, mladih i odraslih sa smetnjama u razvoju pri Centru za socijalni rad u Šapcu ministarka Darija Kisić Tepavčević objavila je i ko će biti članovi ovog tima. U timu će uz ministarku Kisić Tepavčević biti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović, zaštitnik građana Zoran Pašalić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović, i pomoćnice ministarke za socijalnu zaštitu Biljana Zekavica i za zaštitu osoba sa invaliditetom Biljana Barošević, kao i predstavnici Inspekcije socijalne zaštite, Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, predstavnik humanitarne organizacije „Dečije srce“ i profesor Defektološkog fakulteta Goran Nedović, piše N1.

Ministarka je obišla i Ustanovu za decu i mlade „Hristina Markišić“ u Aleksincu, kao i Ustanovu za smeštaj dece i mladih „Duško Radović“ u Nišu. Nisu pronađene nepravilnosti u radu ove tri ustanove, a što se tiče potonje, kako se navodi u saopštenju Ministarstva, „osmesi i zadovoljstvo na licima dece i mladih najbolje govore o kvalitetu usluge, odnosu zaposlenih prema njima i uslovima u kojima žive“, piše N1.


Fotografija: Juraj Varga, Pixabay

Koliko je opasan delta soj?

Mere protiv korona virusa u Srbiji više gotovo i da ne postoje, a i ono što postoji – ne poštuje se. Kao i prošle godine, u toku leta se ponašamo kao da je virus nestao, iako znamo da nije i da visoke temperature na njega, za razliku od nekih drugih virusa, ne utiču. Dodatni problem u potpunom nepostojanju i nepridržavanju mera čini i to što se pojavio delta soj korona virusa koji je, koliko za sad znamo, mnogo zarazniji i češće pogađa mlađu populaciju i naravno – nevakcinisane. Što je kod nas gotovo potpuno preklapanje – upravo su mlađi oni koji su nevakcinisani i upravo su oni ti koji ovih dana ne propuštaju nijednu žurku i nijedan festival na kojima, naravno, nema niti distance, niti zaštitnih maski.

Opustili smo se jer brojke pokazuju da je epidemiološka situacija dobra, ali kao da zaboravljamo da je isti scenario prošle godine nakon razuzdanog leta doneo pune bolnice na jesen i u toku zime.

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša izjavio je da je trenutna epidemiološka situacija u Srbiji „jako dobra“ i da to treba iskoristiti za vakcinaciju „što pre“, kako bi se spremno branili od delta soja korone, koji se ovde tek pojavio, piše N1.

„To što se pojavio delta soj ne znači da će se pogoršanje dogoditi odmah, ali svakako situacija može da se pogorša u julu, avgustu“, rekao je Ivanuša za RTS i dodao da je vakcinacija najbolja odbrana protiv koronavirusa, a da se delta soj mnogo efikasnije širi u odnosu na ostale, zbog čega i postaje preovlađujući virus, prenosi N1.

Sličan stav izneo je i virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler.

„Manja količina tog virusa je dovoljna za inficiranje, znači dovoljno je da ga se udahne manje ili da se kraće sedi kraj zaraženog“, rekao je Šekler za TV Prva, prenosi N1. Šekler je dodao i da vakcinisani, ukoliko se razbole, imaju blaži oblik, ali da iskustava iz drugih zemalja govore da se delta sojem virusa zaražavaju u 98 odsto slučajeva nevakcinisani.

Kako je Šekler podvukao, on „ne zna gde će nevakcinisani da se sakriju od virusa“, što samo po sebi otvara jedno ozbiljno pitanje – kako zaštititi osobe koje iz nekog zdravstvenog razloga ne mogu da prime vakcinu? Kolektivni imunitet je jedini način, ali izgleda kao da nas za to, i za solidarnost sa drugima, baš briga.

A vakcine, tvrde stručnjaci, štite i od ovog soja. U manjoj meri, ali štite.

„Efikasnost je pala sa 87 procenata na 81 procenat, što i nije neki veliki pad. Problem je sa jednom dozom primljene vakcine, istraživanje je otkrilo da je jedna doza vakcine dovoljna za  samo 33 odsto zaštite od simptomatske infekcije izazvane delta sojem, što je za 35 odsto manje u poređenju sa zaštitom koju jedna doza vakcine pruža protiv onog ranijeg britanskog soija“, istakla je ona imunološkinja iz Srbije koja radi na Džener institutu za razvoj inovativnih vakcina na Oksfordu Marija Zarić za N1 i dodala da ne može da tvrdi za sve vakcine koje su dostupne u Srbiji, ali da može da tvrdi za Astrazeneka i Fajzer vakcinu, koje se daju u Velikoj Britaniji i za koje je rađeno istraživanje.

Dakle, još jednom – vakcinacija je jedino rešenje.


Fotografija: Đordje Nikolić, Pixabay

Obezbeđenje imaš – klimu nemaš

Kontrolori gradskog prevoza u Beogradu dobijaju obezbeđenje. Kako piše N1, Kompanija „Kentkart Southest Europe“ DOO izdala je saopštenje u kome se navodi da od četvrtka počinje kontrolu karata u javnom gradskom prevozu, uz povećan broj kontrolora, u čijim timovima će biti i licencirano obezbeđenje, a u saradnji sa kompanijom registrovanom za fizičko-tehničko obezbeđenje „Profi Team Plus“. Na terenu će biti raspoređeno „do 30 licenciranih radnika obezbeđenja, zajedno sa kontrolorima kompanije Kentkart“, a njihov primarni zadatak će biti „preventivno delovanje u smislu izbegavanja sukoba u poslovima kontrole karata – voznih isprava, kao i zaštite poslovanja kako kompanije Kentkart, tako i poslovanja Grada Beograda“.

Što dalje tačno znači – šta? Ovo privatno obezbeđenje nema nikakva ovlašćenja, tako da suštinski ne mogu da vas legitimišu, niti da vas prinude da pokažete svoja dokumenta. Oni su tu da „zaštite“ kontrolore od nasilnih putnika koji neće da plate kartu, niti da napuste vozilo, ali koliko je efikasna ta „politika zastrašivanja“? Koliku će ona moć dati samim kontrolorima da prelaze granice svojih ovlašćenja, što se već u prošlosti dešavalo?

„Mislim da gradska vlast ide iz greške u grešku, prvo su dali privatnoj kompaniji skoro osam procenata od naplate karata, a sada dozvoljavaju toj istoj kompaniji da angažuje privatno obezbeđenje koje nema nikakva ovlašćenja – da zastrašuju putnike i legitimišu bez ikakvog prava putnike koji eventualno nemaju kartu, to moraju da rade službenici Sekreterijata za javni prevoz ili komunalni milicajci, a ovim se Beograd pretvara u Divlji zapad“, ocenjuje za N1 bivši odbornik gradske skupštine Nikola Jovanović.

I tu dolazimo do ključnog problema. Prevoz nije u rukama grada, samim tim došlo je do povećanja cene i on je, jednostavno, za građane Beograda preskup.

Zoran Bukvić iz Inicijative „Ne davimo Beograd“ smatra da to što privatno obezbeđenje mora da obezbeđuje kontrolore karata znači da nešto u samoj naplati javnog prevoza nije u redu i da su karte u javnom prevozu u Beogradu preskupe, piše N1, dok Ivan Banković iz Sinidikata „Centar GSP“ za isti medij kaže da je sistem za naplatu karata trebalo da ostane u rukama Grada Beograda, što bi omogućilo pristupačnije cene karata.

Ovakav sistem zastrašivanja, umesto rezultata doneće samo veći gnev građana, pre svega zato što usluga koja je i ovako preskupa – ne odgovara kvalitetu. U sred tropskih vrućina svako peto vozilo gradskog prevoza nema funkcionalan klima uređaj!

Kako piše N1, Sekretarijat za javni prevoz saopštio je da je obavljena kontrola rada prevoznika na 57 linija javnog linijskog prevoza u Beogradu, a da je pri kontroli 201 vozila, u 69 vozila ili 34 odsto utvrđeno je 73 nepravilnosti, od toga: 36 vozača bez uniforme, 16 vozila sa neispravnim klima uređajem (21 odsto), 10 vozila sa neispravnom displej tablom, 9 vozila sa oštećenim sedištima i 2 vozila koja nisu čista, navodi se u saopštenju Grada Beograda.

Ono što se ne može videti u izveštaju, a treba se postaviti kao pitanje – jeste nekontrolisanje putnika koji se voze bez maske, kao i nekorišćenje maski od strane samih vozača prevoza, o čemu svedočimo svakoga dana.

I umesto da se gradski prevoz učini cenovno prihvatljivijim, te da se poboljša sama usluga tako da građanima koji je koriste bude adekvatna – koristi se metod zastrašivanja kako bi se obezbedilo plaćanje nerazumno visoke cene za nerazumno loš kvalitet usluge, koja je pritom stvar nužde, a ne dobrovoljnosti, tj. veliki broj građana je prinuđen da tu uslugu koristi. Nedostupnost javnog gradskog prevoza predstavlja ograničenje kretanja građanima koji nisu u mogućnosti da koriste automobil, ili privatne taksi službe. Gradski prevoz je apsolutni imperativ u višemilionskom gradu u kome je neophodno svakodnevno ići sa jedne tačke na drugu i ne može biti prepušten divljem kapitalizmu. Dostupan i funkcionalan gradski prevoz je građansko pravo svake osobe koje živi i plaća porez u Beogradu.

I zato ne stoji argument „kada bi se plaćao bio bi bolji“ – da li kada idemo kod zubara platimo unapred da bi on nabavio opremu, ili ako je nema pređemo kod drugog koji će ponuditi dobru uslugu za pristojniju cenu? Gradski prevoz ima određenu vrstu monopola i veliki broj ljudi stavlja u situaciju „uđi ili idi peške“. Gradski prevoz je dužan da bude dostupan građanima i da pruži adekvatnu uslugu. Iako bi trebalo da bude besplatan, može se razumeti da trenutna situacija to ne omogućava i da se mora plaćati, ali u tom slučaju oni koji dobijaju novac da to sprovedu moraju da pruže elementarne uslove. Umesto toga, oni nude mehanizam zastrašivanja, kako bi građani bili primorani da uslugu koju moraju da koriste jer drugu opciju nemaju, plate po nerazumno visokoj ceni, a da pritom taj novac i ne odlazi u celosti u budžet i za unapređenje usluge, već odlazi privatnim kompanijama koje vrše prinudnu naplatu. Nešto tu ne štima, reklo bi se.


Fotografija: Laura Smith, Pixabay

Roming na zapadnom Balkanu – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš

Ukidanje rominga od prvog jula oduševilo je građane, posebno one koji su se uputili na letovanje. Ali, nemojte se zavaravati – to ne znači da možete van granica raditi isto što i u Srbiji, bez bojazni za dodatne troškove.

Naime, cene u romingu iste su kao u Srbiji za zemlje zapadnog Balkana, ali to ne uključuje omiljenu destinaciju Srba – Grčku. Ovo važi za cene poziva i SMS poruka u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, kao i na Kosovu. Za Grčku roming cene nisu ukinute, već snižene za 50 do 90 odsto.

Takođe, ne nadajte se da to znači stalni i besplatni surf po paketima koje imate u Srbiji. Roming cene ne važe za internet, tako da će prenos podataka biti ograničen i dalje, a za detalje se morate raspitati kod svog operatora.

Dakle, „roming kao kod kuće“ nije baš skroz kao kod kuće, ali barem za pozive i SMS poruke ne morate da brinete. Njih ćete imati kao u paketu, a kada ih potrošite tarifiraće se po cenama u nacionalnom sadržaju, potvrdili su operatori za N1.

Severna Makedonija, svakako slavi i to naveliko – održali su koncert na plaži Otaševo na Prespanskom jezeru pod nazivom „Zapadnobalkanski džem“. Kako piše N1, na koncertu su nastupili bendovi i di-džejevi iz zemalja Zapadnog Balkana – S.A.R.S (Srbija), Who See (Crna Gora), Helem Nejse (BiH), Uzun baba og-Sektor 909 (Severna Makedonija), Urban B (Kosovo) i DJ Sardi (Albanija).

„Pozdravljamo ovi priču oko rominga, da svi više komuniciramo i da se više družimo svi iz regiona“, rekao je na koncertu pevač srpske grupe S.A.R.S, Žarko Kovačević, prenosi N1.


Fotografija: The Royal Family Channel, youtube printscreen

Otkriven spomenik princezi Dajani u Londonu

Najvoljenija britanska princeza, Lejdi D, na dan kada bi proslavila šezdeseti rođendan, dobila je spomenik koji su u Londonu otkrili njeni sinovi, prinčevi Vilijam i Hari. Ovo je ujedno i prvi susret dva princa nakon sahrane njihovog dede, princa Filipa, u aprilu.

Statua se nalazi u Kensingtonskoj palati u Londonu, u bašti koja je bila jedno od omiljenih mesta pokojne princeze i u kojoj se nalazi oko 4000 različitih vrsta cveća. U palati je održana i manja ceremonija.

„Svakog dana želimo da je i dalje sa nama i nadamo se da će se na kip uvek gledati kao na simbol njenog života i njenog zaveštanja“, poručili su sinovi pokojne princeze od Velsa, prenosi N1.

Statuu koja je otkrivena naručili su upravo prinčevi 2017. godine.

Podsećanja radi, princeza Dajana rođena je prvog jula 1961. godine, a pre udaje za princa Čarlsa 1981. godine radila je kao vaspitačica u vrtiću. Zbog svoje neposrednosti, kao i saosećanja za druge i humanitarnog rada bila je najomiljenija figura iz britanske kraljevske porodice. Angažovala se za decu i mlade, žrtve nagaznih mina, pacijente obolele od raka, mentalno obolele, za ljude zaraženi HIV-om. Kako podseća DW, fotografija, na kojoj se rukuje sa muškarcem koji boluje od AIDS-a, 1987. godine obišla je svet, a u trenutku kada je nastala još uvek su mnogi mislili da se taj virus prenosi dodirom.

Bila je i modna ikona, a njen lik postao je jedan od najdominantnijih likova u pop kulturi. Smatra se jednom od najfotografisanijih žena na svetu i upravo to je na kraju i odvelo u smrt. Poginula je u saobraćajnoj nesreći u Parizu, godinu dana nakon razvoda od princa Čarlsa, 1997. godine, bežeći od nametljivih paparaca.

Cover photo: Darkmoon_Art, Pixabay

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još