Pod reflektorom: Maja Šuša

Maja Šuša rođena je 17. maja 1990. u Beogradu. Upisala je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu 2013. godine u klasi profesora Nebojše Dugalića i asistentkinje Hane Selimović. Osnivačica i umetnička direktorka Bašta Fest-a, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, koji sprema svoje osmo izdanje. Autorka i voditeljka emisije „U svojoj bašti“, koja se emituje na Radio aparatu svakog drugog petka u pet (17h).

Predstave: Urednik Sare Radojković u režiji Vojkana Arsića, Otvorena veza Daria Foa i Franke Rame u režiji Đanluke Barbadorija.

Filmovi: Poslije zimeIvana Bakrača (očekuje se premijera sledeće godine), Prokleti pas, Bićemo prvaci sveta… 

Serije: Tajne vinove loze (očekuje se emitovanje sledeće godine), Pet, Sumnjiva lica, Folk… Autorka scenarija za kratki igrani film Kuća je gde je kuća reditelja Petera Cerovšeka. Radi na scenariju za dugometražni igrani film Bujica.

Kada se desio tvoj prvi susret sa glumom?

Sa samo četiri godine, u pozorištancu „Puž“ kad sam htela da se popnem na scenu tokom predstave jer su neka druga deca bila tamo. Istog dana su me primili u „Pužiće“ i tamo sam provela celo svoje detinjstvo i odrastanje. 

Šta za tebe znači bavljenje glumom? 

Davati život nekog napisanom junaku, mešati ga sa materijalom koji ti sam imaš da ponudiš i tako davati nekom radost, utehu, povod za razmišljanje i(li) akciju.

 Šta izdvajaš kao najveći adut kod sebe kao glumice?

Jao, ovo pitanje mi zvuči kao da idem na razgovor za posao u nekoj koorporaciji, pa se od mene očekuje odgovornost, kreativnost, sposobnost za rad u grupi… Trudim se da budem otvorena za razumevanje saradnika, teksta i onoga što je naš zadatak, kao i da ne budem naporno predetaljna za stvari koje nisu u mom domenu, uglavnom imam potrebu da učestvujem i u autorskom delu poslu, ne umem iz toga da se izdvojim.

Rečenica iz neke predstave koja za tebe ima veliko značenje a podelila bi je sa nama?

Ako već nećete da igrate, da se smejete, da pevate, ako vam je sve to dosadno – onda, molim vas, preklinjem vas, bar jedanput u životu, šale radi, koliko da nas iznenadite ili zasmejete, prikupite svu snagu i svi zajedno smislite nešto duhovito i sjajno, recite čak i nešto drsko ili trivijalno, samo da bude smešno i novo! Kaže Šura u Čehovljevom „Ivanovu“, a nju čarobno igra moja Hana u Narodnom pozorištu. Čak i u ovim nepozorišnim danima vrteo se nekoliko puta snimak na RTS 3, baš topla preporuka.

Postoji li neka uloga koju nikako ne bi prihvatila i zašto? A koju ulogu priželjkuješ?

Ne bih prihvatila ulogu u projektu koji se kosi sa mojim stavovima i vrednostima, kao ni ulogu koja je samo funkcija i ne daje prostora da se nešto od nje napravi. Priželjkujem svašta nešto, volela bih da je drugačije od uloga koje sam igrala do sad i da pruža prostora za transformaciju, razvoj i neka nova znanja.

Koje je najapsurdnije sećanje koje si prizvala u sebi da bi proizvela neku emociju na sceni? 

Sigurno ih je bilo baš mnogo tokom studiranja i sećam se da su takva nasilna prizivanja obično donosila samo zbunjenost i neki nepotreban fokus, pa sam valjda kasnije odustala.

 Šta za tebe znači biti deo ekipe „Reflektor teatra“ kao nezavisne scene?

Osećati se da nezavisna scena ipak postoji i da ima smisla, a samim tim u njoj i neki prostori bez nepotizma, političkih i umetničkih ustupaka, sa iskrenom ljubavlju i verom u ono čime se baviš. 

 Kako se kulturna scena, i ti kao deo nje, bori sa situacijom usled pandemije COVID-19? 

Kulturnoj sceni nije ostavljeno mnogo mogućnosti za borbu, a na moju veliku žalost, nije ni previše hrabra i buntovna da bi pravila neke radikalne poteze. Ja lično se borim čuvanjem svog fizičkog i mentalnog zdravlja i spremanjem nekih novih projekata radom u manjim grupama ili od kuće.

Šta sledeće možemo da očekujemo od tebe?

Radujem se festivalskom i bioskopskom životu, dva divna filma. Mislili smo da će se to desiti ove godine, ali kako se sve pomera, morali smo još malo da sačekamo. U pitanju su debitantski film Ivana Bakrača „Poslije zime“ i kratki film Katarine Koljević „Porodični odmor“ koji je ove godine imao premijeru na Sarajevo film festivalu. Snimala sam seriju „Tajne vinove loze“, a radim i na jednom scenariju za dugometražni film, koji možete da očekujete od mene, ali ipak, u nešto daljoj budućnosti.

I za kraj, naravno – omiljena predstava „Reflektor teatra“?

Duša mi kaže Urednik, ali kao gledalac rekla bih Muškarčine.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još